Problem parkiranja u Valjevu odavno više nije vezan ni za cenu parkinga, niti za zone parkiranja. Problem je, pre svega, u samom prostoru za parkiranje, odnosno u njegovom nedostatku.
nedovoljno parking mesta
Sve češće se može čuti da cena više nije presudna, već samo da parking mesto postoji. Međutim, ono često ne postoji. JKP „Vidrak“ upravlja sa oko 1.920 parking mesta u plavoj i crvenoj zoni, dok određeni broj mesta postoji i u zelenoj zoni. Sve u svemu, naspram broja automobila koji iz godine u godinu raste, broj parking mesta je nemerljivo mali.
Neki dostupni podaci ukazuju da je u Valjevu pre pet godina bilo registrovano više od 30.000 vozila. Taj broj neprestano raste. Ukoliko uporedimo čak i tadašnje podatke o broju automobila i parking mesta, dolazimo do računice prema kojoj na jedno parking mesto u Valjevu dolazi oko 16 automobila dnevno. Ovakva fluktuacija, međutim, nije moguća niti realna, jer je dobar deo parking mesta u samom centru tokom dana zauzet najmanje osam sati. Izuzetak su parking mesta u crvenoj zoni, gde je trajanje parkiranja vremenski ograničeno. Matematički gledano, crvena zona obuhvata svega oko 2,5 odsto ukupne fluktuacije vozila.
I bez ovih računica i matematike, već pri prvom prolasku kroz grad jasno je da parking mesta nema dovoljno. Ta konstatacija, iako tačna, nosi sa sobom jednu poraznu činjenicu – stanje i problem poznati su već deceniju, pa i duže, ali do suštinskih promena nije došlo.
I laicima je odavno jasno da je Valjevu potrebna parking garaža, a o toj temi se godinama govori.
Kao odgovarajući prostor dugo se pominjao parking iza zgrade RFZO-a, ali je ova ideja naišla na osudu vlasnika stanova u tom delu grada, uz protestna pisma. Bez obzira na to što su projekti bili urađeni, od ovog rešenja se na kraju odustalo.
Drugo ponuđeno rešenje bio je parking kod Doma zdravlja. Iako je i ova lokacija bila sporna zbog, kako su građani navodili, uticaja na životnu sredinu i blizine zdravstvene ustanove, o ovom rešenju se dugo razgovaralo, projekti su više puta rađeni, ali se na kraju odustalo zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.
Treće rešenje ponuđeno je u vidu idejnog projekta parking garaže na mestu nekadašnje NIS-ove pumpe, na ulasku u Tešnjar. Ovu ideju pratila je i odluka o javno-privatnom partnerstvu. Javnosti je saopšteno da je predlog za izgradnju garaže, kao partner Gradu, podnelo preduzeće „Ingrap Omni“. Predviđeno je da na toj lokaciji bude izgrađena podzemna garaža sa oko 200 parking mesta.
Ni ova ideja nije naišla na opšte odobravanje. Na društvenim mrežama i danas se mogu pronaći negativni komentari u kojima se ističe da na tom prostoru treba da bude park, a ne garaža i trg, kao i tvrdnje da izgradnja nije moguća zbog podzemnih voda.
parking mesta
Bez obzira na to da li je izgradnja moguća ili ne, o čemu konačnu reč treba da daju inženjeri, činjenica je da ni danas nema značajnijeg pomaka po ovom pitanju.
Poslednje informacije do kojih je Vamedia uspela da dođe u Gradskoj upravi ukazuju na to da je neophodna izmena Plana regulacije „Centar“. U skladu sa procedurama, takva izmena neće uskoro biti završena, a pitanje je da li će se to dogoditi i u prvoj polovini godine.
U međuvremenu, broj stanova u samom centru grada raste, dok investitori najčešće ne predviđaju dovoljan broj parking mesta, što dodatno povećava gužvu i opterećenje u centralnim gradskim zonama.
Zaključak je jednostavan: problem parkiranja u Valjevu nije tehnički, već sistemski. O njemu se godinama govori, rešenja se crtaju i napuštaju, dok se broj vozila i stanova u centru povećava. Bez konkretnog poteza i stvarnog proširenja kapaciteta, stanje će ostati isto – hronični nedostatak parking mesta u gradu.
O ovom problemu može se govoriti često, ali priča je jedno, a činjenje i promene nešto sasvim drugo. Možda neke odluke nisu popularne, i to nije sporno, ali ostaje pitanje – šta se dešava kada one postanu neophodne?
Приликом давања дозвола за изградњу стамбених зграда поставити услов да је инвеститор дужан да направи најмање по једно паркинг место за сваки стан и најмање по два паркинг места за пословни простор, поштујући правило да најмање 1/3 парцеле на којој се гради објекат мора да остане искључиво као зелена површина!
Поред тога, на јавним паркинзима поставити монтажну гаражу у више нивоа.
Godinama stoji uništen parking pored hrama. Tamo moze jako lepo da se sredi i cak izgradi montazna garaza.
Slažem se… Odlična ideja. Ja nisam razmišljao o toj lokaciji, ali ima potencijala. Blizu je centra.
Moj predlog je takođe bio prostor iza zgrade RFZO, ali ne znam kome smeta da tu bude moderan montažni parking na više nivoa. Ulaz da bude iz Karađorđeve, a izlaz kroz pasaž pored Vodovoda u Vuka Karadžiča. A parking neka košta koliko treba da košta, ne žalim para. Veća mi je muka gde da parkiram, nego pare da dam.
Ovo je tema standarda, neka domaćinstva imaju po dva i tri automobila, što je pre 15 godina bilo nezamislivo.
Ja tu nista nebi menjao, dobro je
Nema veze ovo sa zonskim parkiranjem nece se resiti ovo nikako.
Kolubara 2 – tu su već godinama blokirane ulice, parkiraju se automobili na trotoarima, na zelenim površinama, čak i na mestima gde je fizički teško proći. Novogradnja je donela stotine stanova, a parking mesta u zgradama su minimalna ili se koriste za nešto drugo (magacini, teretane…).
Naselje Zbratimljenih gradova – slično, gustina naseljenosti raste, ulice su uske, a ljudi parkiraju gde stignu – na travnjacima, u drugom redu, blokirajući prolaze. Čak i kada nema naplate, niko ne kontroliše da li se ostavlja slobodan prolaz za komunalna vozila, hitnu pomoć ili vatrogasce.
Novo naselje i periferni delovi – ovde je situacija možda i najgora jer su ulice projektovane pre 30–40 godina za mnogo manje vozila. Danas svaka porodica ima 2–3 auta, plus kombiji, teretna vozila… Rezultat: ulice postaju parking lotovi 24/7, deca se igraju između parkiranih kola, a komšije se svađaju oko „svog“ mesta.
Glavni razlozi zašto se ovo ne rešava ni van zone naplate:
Nedostatak javnih parking površina – grad nije gradio nove parkinge ili proširivao ulice decenijama.
Investitori u novogradnji ne poštuju standarde za parking mesta (ili ih grade minimalno, a onda ih „zaborave“).
Nema kontrole ni kazni za nepropisno parkiranje u naseljima (policija retko dolazi, komunalna inspekcija još ređe).
Ukupno vozila u gradu raste brže nego što se grade bilo kakvi novi kapaciteti – čak i ako se centar nekako rastereti, pritisak se prebacuje na periferiju.
Kratkoročno (sledećih 1–3 godine – najbrže moguće)
Striktna kontrola i kažnjavanje nepropisnog parkiranja van zone
U naseljima (Kolubara 2, Zbratimljeni gradovi, Novo naselje, periferija) – pojačati komunalnu policiju + gradsku inspekciju.
Kazne za parkiranje na trotoarima, zelenim površinama, blokiranje prolaza, drugi red – 10–20 hiljada dinara + vuča vozila (kao u Beogradu).
Uvesti „parking za stanare“ sa karticama/nalepnicama u naseljima gde je najgore (npr. samo stanari ulice smeju da parkiraju noću, posetioci na 2–4 sata). Ovo je jeftino i brzo se uvodi.
Obavezno poštovanje standarda kod novogradnje
Grad da ne izdaje građevinske dozvole ako investitor ne obezbedi minimum 1,5–2 parking mesta po stanu (plus gostujuća).
Ako ne može u zgradi – obavezna naknada u gradski fond za garaže (kao u nekim evropskim gradovima). Ovo bi sprečilo dalje pogoršanje.
Brzo uređenje „park and ride“ ili privremenih parkinga na periferiji
Veliki besplatni/jeftini parking na ulazima u grad (npr. kod industrijske zone, kod Tešnjara sa druge strane, ili na placu pored Kolubare).
Odande bolji javni prevoz (mini-bus ili električni minibus na relaciji periferija → centar svakih 10–15 min). Ovo rasterećuje naselja.
Srednjoročno (3–7 godina – ono što bi stvarno pomerilo stvari)
Izgradnja višespratnih javnih garaža na 2–3 lokacije
Jedna u centru (podzemna ili nadzemna, npr. na mestu stare NIS pumpe – ako se prevaziđu tehnički problemi sa vodom).
Druga u blizini Kolubare 2 / Zbratimljenih gradova (npr. na neiskorišćenom gradskom placu ili iznad postojećeg parkinga).
Treća na periferiji (npr. kod bolnice ili sportske zone).
Cena ulaza 50–100 din/h, mesečna karta za stanare 3–5 hiljada din – da se isplati graditi.
Proširenje ulica + uklanjanje parkinga sa trotoara
Gde god je moguće – suziti trotoare ili ukloniti deo zelenila da se dobije dodatna traka za parking (ali samo uz kompenzaciju novim zelenim površinama negde drugde).
Uvesti jednosmerne ulice u naseljima da se oslobodi jedna strana za parking.
Dugoročno (da se ne ponavlja za 10–20 godina)
Novi generalni urbanistički plan sa fokusom na saobraćaj
Obavezno predvideti garaže uz svaku novu zgradu/zonu.
Podsticati bicikle, pešačenje, javni prevoz (bolje linije, biciklističke staze).
Stimulisati ljude da imaju manje auta (npr. više taksi/uber, car-sharing).
Толике гараже би само повећале број возила, а загушоле улице. О томе нисте размишљали. Баш површан став.
Pre rekonstrukcije ul. Karadjjordjeve i V. Karadzica, sa ukinutim parkinzima, trebalo je uraditi javne nadzemne garaze, u vise nivoa, kad za podzemne nema novca, na slobodnim parcelama, npr. starog Sup-a, parkingu Doma zdravlja, delu postojeceg parkibga kod hrama. Po slobodnoj proceni ukinuto je min. 500 parking mesta. Sad su dobijene lepe ulice sa ukinutim pakinzima ali dodatim „divljim“ parkiranjima cak i kolovozu. Sa ukinutim parkinzima u V. Karadzica, trebalo je predvideti biciklisticke staze, povezati ih duplim trakama sa Novim Naseljem pa cak i Divcima. Kasnije taditi na popularizaciji bicikala u javnom prevozu. Gradske autobuske linije, posebno prema Divcimma, ucinito funkcionalnim sa manjim autobusima i vise polazaka. Dosta stanarskih garaza, u centru grada nije uradjeno, ispod novih objekata u poslednjih 10-20 godina. Kako odrzavatii platane koji su ostavljeni u ul. V. Karadzica, kad grane visokog i starog drveca, koje premasuju slemena vidkojig zgrada, pocnu ucestalije da se suse? Grad lepo izgleda, ali pre svega mora biti funkcionalan, propusta ima mnogo, treba ih neksko sanirati i nove zaustaviti.
Pa kada ste god neku ulicu renovirali, ukinuli ste mnogi parking mesta, poslednji primer je Vuka Karadžića gde je izbačeno sigurno 30 tak mesta, ostalo 8.. Tako je i Karadjordjeva prošla a očekuje i ostale kad dodju na red..
Podzemne garaže su jedino ispravno rešenje! Nemci pored svake novoizgradjene zgrade urade podzemnu garažu a iznad zemljani nasip i park,zar smo mi toliko glupi da ne uradimo isto a ne ruži se prostor!?
ПОвршан став. Ми немамо капаците улица за толике подземне гараже. Морало би да се сруши пола града, да се направе шире улице, а тек онда гараже. Нове гараже, са постојећим капацитетом би само загушиле већ загушене улице.
Опште је познато да је саобраћајна полиција одавно добила упитство да не евидентота и кажњава непрописно паркирање. Нема ни ,,паука“. ЗАШТО?! Заро грађани са периферије и околних села долазе колима у град и ,,сналазе се“, правећи тако хаос.
Такси служба је бројна и ефикасна, а и једна од најјефтинијих у Србији. Примећујем и да су градски аутобуси полупразни. Ако би полиција коначно почела да ради свој посао, стање би било много боље.
цела Србија исти проблеми. а Ваљево,сељана
U međuvremenu, broj stanova u samom centru grada raste, dok investitori najčešće ne predviđaju dovoljan broj parking mesta. Gde su urbanisti da natgeraju investitore, da ostave dovoljno parking mesta!, Dovolljno zelene povrsine!!!!
Kad sve vo prodje , Sve urbaniste LUSTRIRATI! , jer su podlegli Investitorskom urbanizmu, a ne potrebama grada i gradjana!!
Проблем неће решити повећање бројас паркинг места и подземна гаража, већ стратегија управљања саобраћакем која подразумева већу употребу јавног градског превоза. Наше улице немају капацитет за већи проток, оне су пројектоване за проток од пре 50 година, мислим пре свега на главне градске саобраћајнице. Јер када та возила крену из тих подземних гаража и других паркиралишта, стаће на нашим луицама. Замислизе да Београд не користи јавни градски превоз, он би стао, а и сада скоро па стао. Свугде у свету се ради на промоцији јавног градског превоза, само наше малограђанско друштво, сишло са планина у град мисли да је коришћење јавног градског превоза резервисано за становништво лошијег материјалног статуса. Српски менталитет.
Ово Вам говори дипломирани инжењер саобраћаја, који је кроз школу видео још нешто, осим подземне гараже…
Možda zato što je naš gradski javni prevoz razvijen kao u Madagaskaru i što ne pokriva pola grada zato ljudi nemaju drugog izbora nego da putuju svojim automobilima, a to što si naglasio da si diplomirani „stručnjak“ baš nekog zaboli!!!
Prema godišnjim izveštajima na stranici preduzeća „Vidrak“ tokom 2022. godine sa ulica je uklonjeno 7 (sedam) nepropisno parkiranih vozila, a tokom 2023. čak 15 (petnaest). Izveštaja za 2024. nema na stranici „Vidraka“, a u izveštaju za 2024.godinu koji je na sednici Skupštine grada usvojila skupštinska većina nema podataka o broju uklonjenih nepropisno parkiranih vozila. Pretpostavka je da je taj broj 0 (nula).
Izveštaj za 2025. se još čeka…
Kod starog supa livada koja se ne kosi. Tu moze da se napravi privremeni parking.,a ne pijaca,. Pa se ljudi zaustavljaju na duplim trakama i prave jos vece guzve.
To je privatna parcela, nije u vlasništvu grada i grad tu ne može graditi parkiralište.
Ako ne može da se izgradi podzemna garaža može iznad zemlje u jednom ili dva nivoa,parking postaje vrlo ozbiljan problem u Valjevu.
Pa jasno je ko dan da grad zbog svoje nesposobnosti drzi policiju na kratkom lancu jer kada je u pitanju kaznjavanje bahatih nepropisno parkiranih vozaca, prvo jer je pola policije na kamati kod istih, drugo jer su i sami rodbina sa gejacima. Grad zbog svoje nesposobnosti dotira lidlu u stop shopu sve ovo vreme da drze rampu podignutu i ne naplacuju parking jer ocigledno je privatna trgovinska firma sposobnija da organizuje parkiralista nego stručnjaci iz grada
Za početak nek saobracajna policija počne da radi svoj posao i da počne da primenjuje zakon i kažnjava vozače. Nabaviti Oko sokolovo koje košta oko 60.000€. U Nisu pre godinu dana za 6 meseci patroliranja Oko sokolovo evidentiralo prekršaje i omogućilo naplatu oko 700.000€ od kazni koje su se slile u gradski budžet. Zamislite koliko bi onda Grad Valjevo zaradio samo od nepropisnog parkiranja?
Zabraniti slobodan saobracaj u centru Grada ili plaćanje naknade za prolazak autom kroz centar grada u visokom mjesečnom iznosu kao u Lodonu.
Uvesti besplatan gradski prevoz za sve.,
U centru apsolutno višestruko povećati cenu parkiranja po danu i satu. Odrediti ceo centar grada kao crvenu zonu sa izuzetno visokim tarifama.
Smanjenjem broja vozila koja svaki dan dolaze u centar grada biće manja potreba i za parkingom.
Postojeće parkinge pretvoriti u parkinge na nivoima( uvesti montažne ili rotacione parkinge u visinu) ukoliko je to moguće u skladu sa zakonom iza Vodovoda, iza privrednog suda, kod Crvenog Krsta u ul Milicana Glisica. starog Supa
Napraviti podzemnu garažu kod Doma zdravlja gđe postoji parking do magistrale kao i prekuoputa Hrama na Sepijama ako postoje tehničke mogućnosti.
Dakle, ne može izvinjavajuca okolnost za vozače biti činjenica sto u Valjevu nema dovoljno parking mesta.
Moraju se menjati i neadekvatne navike svih nas vozača.
Uostalom, šetajmo sto vise i budimo u kondiciji i zdraviji.
SAMO SE VI VOZITE …. IONAKO VAS VOZA KO STIGNE, OD VODJE SEKTE DO SALTERSKOG SLUZBENIKA ….
Nazalost,neznam zasto,ali ove“poštenjačine“,pricaju da zadovoljstvom,o uredjenju drugih gradova,a o Valjevu,niko ni reč.I sve što se dešava mic po mic,samo reda,radi!Pa zasto,i ovo je Srpski grad???
Npr.natpis na novoj bolnici,za renoviranje iste,stoji od 2015.Strasno,sta ce biti s nasimngradom?
Odraz urednosti saobraćaja u jednom gradu je pokazatelj intelektualne sposobnosti vlasti.
To se ne odnosi samo na ove od pre 13 godina. Počeli smo da se zatrpa smo i dosta ranije.
Naime pameti nema kao ni na nivou Republike jer da ima ne bi bilo ovako.
Piše se o nekakvim garažama, parkinzima o par hiljada parking mesta, a automobila u gradu preko
30.000.
Zahvaljujući korupciji grad se nepravilno urbanistički razvijao. Umesto da se širi on se skupljao tako da nema gde ni kiša da prodre do zemlje. Posebna je priča urbanista koji su dozvolili ovolike solitere po centru grada i to bez obaveze parking pesta po stanu, nego 70%, umesto da bude više. Dalje, sirotinja kupuje krševe i u porodici po 2-3 krša koja uglavnom stoje nepropisno parkirana oko 99% vremena.
Rešenje postoji, samo mora da se pita neko sa strane, recimo Slovenija, Ljubljana…
Pa eto parkinga ingaraže na Jadru gde je bila bolnica i dalje u grad nema kolima. Manje bi bilo blata, smrada i tako tri lokacije.
Znači vlast je odgovorna, uvek. Kao i na Divčibarama sto su upropastili šume, lokacije…možda je zato urbanista dao ostavku…
a sto ne pitate glavnog urbanistu ujedno i saobracajca koji kroji sudbinu ovog jadnog grada.. Svetislava Petrovica?
Ma parkirajte u jedini park na pećinu, jer i onako tamo skoro drveća i hladovine da i nema. Nebriga je dovela da sve propadne, ili pre ono drugo neznanje i korupcija…
Sve vreme pričate o parkinzima, a m nemamo kapacitet ulica da dođemo do tih budućih parkinga. Ovaj problem se ne može rešiti parkinzima, kada su nam ulice uske.
Mora se poboljšati javni prevoz, i kultura građana. A ne svako u kući po 3 auta, deca se voze do vrzića na 150 m, pa onda kukamo kako nema gde da se parkiramo.
Ja se zalažem da samo mi sa dobrim kolima vozimo a sirotinja neka ide peške kao i uvek..
Izmestiti halu sportova na mesto koje je predviðeno na obodu grada,mislim da je čak i počelo nešto odavno da se rad.Tu napraviti parking i na mestu kod bivše pumpe keca u Tešnjaru .Podzemne garaže i parking ,rešen problem parkiranja još se i lova uzima ,ali mašna tašna kombinacija ,što reko izdajnik