Valjevska toplana prešla na prirodni gas

Valjevska toplana prešla je na korišćenje prirodnog gasa. Do sada je urađeno 14 kilometara gasovodne mreže, a za sve koji se odluče da se priključe na gasovod grad je obezbedio uslove plaćanja na višegodišnje rate. „Ovo je još jedan korak ka rešenju problema aerozagađenja u zimskom periodu, kojim se bavimo već dugi niz godina“, rekao je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković.

Toplana prešla na prirodan gas

Gasovod stigao do privredne zone, Toplane i Krušika

Gasovod je u Valjevu najpre stigao do privredne zone i do glavne merno-regulacione stanice, a nakon toga urađen je deo do Valjevske toplane i do Krušika. Valjevska toplana je sada priključena na gas i od prošlog petka koristi prirodni gas kao energent.

„Očekujemo da će u narednom periodu biti završeno sve što se odnosi na različite dozvole, probe i ostale procedure u Krušiku, kako bi se i merna regulaciona stanica u neposrednoj blizini fabrike priključila na prirodni gas. Dalje radimo na gasifikaciji grada. Zaključno sa današnjim danom urađeno je oko 14 kilometara gasovodne mreže. Reč je o mreži niskog pritiska, uglavnom na teritoriji mesnih zajednica Krušik, Brđani i Rađevo Selo. Uporedo sa tim rade se i merne regulacione stanice u Popučkama, Lukavcu, Klanici i Divcima. To je takođe deo sistema koji će biti obuhvaćen gasom niskog pritiska, odnosno gasom koji dolazi do krajnjih korisnika“, rekao je gradonačelnik Gojković.

Mobilni timovi i dalji planovi gasifikacije

On je naveo da je namera grada da formira mobilne timove ispred lokalne samouprave koji će obilaziti sugrađane.

„Radićemo na tome da se građani najpre informišu, a potom i priključe na gas. Ovo je nastavak svega što smo prethodnih godina radili — počev od prelaska kotla u Toplani sa mazuta na komprimovani gas, pa sada i na prirodni. Sećate se da smo proširili i toplovodnu mrežu u jednom delu grada, da smo javne objekte priključili na daljinski sistem grejanja i uradili nekoliko gasnih kotlarnica u delovima grada gde su javni objekti uglavnom koristili fosilna goriva. Kada mreža stigne do tih kontejnerskih kotlarnica, naravno da ćemo i njih priključiti na daljinski sistem grejanja. Uz sve subvencije koje smo prethodnih godina sprovodili i koje nastavljamo da sprovodimo, vrlo brzo biće ponovo raspisan konkurs za energetsku efikasnost, zamenu kotlova u individualnim ložištima, a ono što planiramo jeste i mogućnost subvencionisanja kotlova na gas, kako bi što više građana moglo da pređe na gas“, rekao je Gojković.

Lazar Gojković, gradonačelnik , Toplana

Povoljnosti prilikom priključenja

Kako se moglo čuti, lokalna samouprava obezbedila je određene povoljnosti prilikom priključenja. „Najpre se plaća taksa, mislim da je nešto preko 6.000 dinara, a ko se tada odluči, ima pravo na popust od 20% na priključak. Koliko znam, priključak je oko 750 evra na tri godine, uz taj popust za one koji se prvi odluče. Na pitanje u kom roku se očekuju priključenja mogu reći da će to biti manje od godinu dana, jer kako se bude širila mreža, tako će timovi izlaziti na teren i pokušavati da odmah priključe što više građana u delovima kroz koje je gas već prošao.“

Finansijski efekti i moguće smanjenje cene grejanja

S obzirom na činjenicu da je grad u ovoj godini za Toplanu izdvojio subvenciju u visini od 89 miliona dinara, Vamedia je pitala i za finansijske efekte uvođenja prirodnog gasa.
„Poslednji put smo podizali cenu grejanja 2022. godine. U tom periodu cena energenata značajno je skočila, pa smo iz tog razloga morali da subvencionišemo iz budžeta grada, jer nismo menjali cenu grejanja. Sada, prelaskom na prirodni gas, bićemo u prilici da ne razmišljamo o povećanju, već se nadamo čak i smanjenju cene. Sačekaćemo prve fakture Srbijagasa u decembru, a potom će Toplana napraviti novu kalkulaciju za cenu grejanja u narednom periodu. Prirodni gas svakako je jeftiniji od komprimovanog“, pojasnio je Gojković.

Toplana: veliki korak za grad i građane

Direktor JKP Toplana Branko Vuković potvrđuje da je u pitanju veliki korak za Toplanu, ali i za sam grad.

„Danas je veliki dan za Toplanu, koja je decenijama težila da se priključi na prirodni gas, što podrazumeva optimizaciju troškova koje smo do sada imali zbog dovoženja i korišćenja komprimovanog gasa. Pri dobijanju faktura od Srbijagasa u narednom periodu imaćemo fiksnu i varijabilnu cenu energenta. Na osnovu toga cenu toplotne energije koju isporučujemo korisnicima utvrdićemo prema metodologiji koju je propisalo Ministarstvo. Nakon što stigne faktura, uporedićemo cenu gasa sa onom koju smo imali 2022. godine. Svake godine u septembru imamo obavezu da gradu podnesemo zahtev za promenu cene, kao i obavezu da reagujemo kada se cena energenta poveća za 5% ili smanji za 3%. To je zakonski osnov da radimo te proračune i da vidimo gde se nalazimo u odnosu na 2022. godinu. Razlog subvencija koje je grad opredeljivao za Toplanu — čak 80 miliona dinara ove godine — jeste briga o građanima koji se greju preko sistema daljinskog grejanja, kako njihovi kućni budžeti ne bi bili dodatno opterećeni. Upravo zbog neprimenjivanja pune cene grad je izdvajao sredstva za Toplanu. Nadam se da u narednom periodu takvih subvencija neće biti. Mi ćemo izaći sa predlogom nove cene i tada ćemo tačno utvrditi da li postoji prostor i za njeno smanjenje“, rekao je Vuković.

Kapaciteti Toplane i uticaj na aerozagađenje

Kako se moglo čuti, Toplana ima kapacitet od 80 megavata i može da greje oko milion kvadratnih metara, dok trenutno greje oko 455 hiljada kvadrata. Svaki novi priključeni kvadrat znači i smanjenje aerozagađenja, čime se približava cilj da ovaj problem u gradu konačno bude rešen.

„Želim da se zahvalim Srbijagasu na partnerskom odnosu, kao i Gradu Valjevu na saradnji, jer je dovođenje prirodnog gasa zaista veliki korak napred. Time se stvaraju uslovi da Toplana u narednom periodu obnavlja sisteme stare 20 godina, modernizuje ih i održava mrežu“, naveo je Vuković.

Lazar Gojković, Branko Vuković, Toplana, prelazak na gas

Naplata i novi projekti u Toplani

Ova godina je bila turbulentna, a sada na njenom kraju Vuković kaže da je naplata bila između 75 i 80 procenata.

„Na Toplani se trenutno izvode radovi na postavljanju fotonaponskih panela, čime će se u narednom periodu smanjiti određene količine električne energije koje smo do sada trošili. Sve to će uticati na cenu toplotne energije. Ispraviću se — ne na cenu gasa, nego na cenu toplotne energije“, rekao je Vuković.

Zona toplifikacije i zona gasifikacije

U gradu postoji zona toplifikacije i zona gasifikacije.
„Na konačnu cenu grejanja utiče mnogo činilaca. Postoje zgrade koje su energetski efikasne i u kojima stanari veoma malo izdvajaju za grejanje, kao i zgrade koje nisu izolovane, pa gubici toplote direktno utiču na veći trošak. Upravnici stambenih zajednica i sami stanari treba da shvate da je neophodno raditi na izolaciji objekata, što će im u budućnosti smanjiti cenu grejanja“, rekao je direktor Toplane.

Nove mogućnosti za individualna domaćinstva

Gradonačelnik navodi da ne postoji grad u Srbiji koji je izdvojio više sredstava i subvencija za zamenu kotlova u individualnim domaćinstvima.

„Suština je da sam siguran da će ljudi koji sada imaju mogućnost izbora — tu mogućnost i iskoristiti. Nismo imali alternativu, jer je zona toplane uglavnom kroz centar grada, tamo gde je toplana prošla. Takođe se slažem da neki stambeni blokovi, iako im je podstanica uvedena do ulaza ili podruma, nisu priključeni. Kao što ste čuli, postoji još prostora da se toplana širi i na tome treba raditi. Ključno je da će sada građani, individualna ložišta koja nisu imala alternativu, dobiti novu mogućnost. Siguran sam da će je mnogi iskoristiti. Video sam prethodnih godina koliko je ljudi bilo zainteresovano da pređe na kotlove na pelet ili na toplotnu pumpu. Zato sam uveren da će mnogi iskoristiti i ovu novu priliku — posebno sada kada postoji umanjenje početnog troška za priključak. Kako se mreža bude širila, interesovanje će sigurno rasti. Na nama je da obavestimo i informišemo što veći broj građana“, zaključio je Gojković.