Zakon o javnim nabavkama predviđa da naručilac može, kao kriterijum za dodelu ugovora, navesti i kvalitet. Ipak, u praksi se najčešće navodi samo cena.
cena izgradnje iznad kvalitetaAI
Nije retkost da se sistem javnih nabavki kritikuje paušalnim ocenama da je reč o lošem zakonu. Međutim, taj zakon, kao i većina sličnih propisa, gotovo je u potpunosti usklađen sa zakonodavstvom Evropske unije ili je donet po njihovim preporukama. Poznavaoci pravnih prilika ističu da problem nije u samom zakonu, već najčešće u njegovoj primeni.
Ako se na Portalu javnih nabavki nasumično pregledaju objavljeni postupci, lako je uočiti da se kao kriterijum za izbor izvođača u najvećem broju slučajeva navodi isključivo cena, odnosno najniža ponuda. Međutim, to nije jedina mogućnost koju zakon ostavlja naručiocu. On može da uključi i kriterijum kvaliteta, ali se to u praksi gotovo ne dešava.
Zakon jasno propisuje da naručilac mora unapred definisati kriterijume za dodelu ugovora, koji moraju biti jasni, merljivi i objektivni, i da se ocenjivanje ponuda vrši isključivo prema tim kriterijumima. Ukoliko kriterijum kvaliteta nije predviđen tenderskom dokumentacijom, on ne može biti presudan u odlučivanju.
U ranijim verzijama zakona postojao je institut negativne reference kao poseban mehanizam, ali u važećem Zakonu o javnim nabavkama on ne postoji kao zaseban institut. Danas se negativna referenca pojavljuje isključivo u okviru uslova za isključenje ponuđača iz postupka. To znači da naručilac može isključiti ponuđača, na primer, ako u prethodne tri godine nije ispunjavao obaveze iz ranijih javnih nabavki, ako je ugovor raskinut zbog njegove krivice, ako je došlo do naplate obezbeđenja ili štete, ili ako posao nije izvršen u skladu sa obavezama preuzetim tenderom.
Dakle, negativna referenca ne predstavlja posebnu javnu listu dostupnu na Portalu javnih nabavki, već pravilo koje se može primeniti isključivo ako je naručilac takvu mogućnost jasno predvideo u tenderskoj dokumentaciji. Ukoliko takva klauzula ne postoji, naručilac ne može naknadno da je primeni.
Ono što se očekuje od izvođača radova jeste visok kvalitet izvedenih radova, što bi logično trebalo da predstavlja pozitivnu referencu za buduće poslove. Ocena kvaliteta u praksi može se vršiti kroz tehničke specifikacije, propisane standarde i sertifikate, prethodne reference iz sličnih poslova, kao i kroz demonstrirane kapacitete ponuđača.
Pozitivne reference najčešće su deo dokumentacije kojom ponuđač dokazuje da je uspešno realizovao slične projekte. Međutim, naručilac ih može koristiti kao dokaz kvaliteta samo ukoliko ih je predvideo kao kriterijum u tenderskoj dokumentaciji. Ukoliko to nije učinio, reference se u postupku ne razmatraju.
Podaci o sprovedenim postupcima javnih nabavki, vrednostima ugovora i osnovnim statistikama objavljuju se na Portalu javnih nabavki, dok određene evidencije vodi Uprava za javne nabavke kao nadzorno telo. Ipak, javnosti nisu dostupni komentari o kvalitetu izvršenja ugovora, ukoliko oni uopšte postoje.
Ovakav način sprovođenja javnih nabavki, u kojem se cena stavlja ispred kvaliteta, omogućava da na tenderima prolaze firme koje nude najniže cene, ali često ne garantuju kvalitetno izvođenje radova. U praksi se pokazalo da izvođači koji rade kvalitetnije drugačije vrednuju sopstveni rad, pa samim tim njihove ponude često nisu najniže.
U praksi smo, nažalost, svedočili brojnim primerima loše izvedenih radova, ali i ozbiljnim, pa i tragičnim posledicama takvog pristupa.
cena izgradnje iznad kvaliteta
Na prikazanoj slici vidljivo je da je naručilac kao jedini kriterijum za dodelu ugovora odredio cenu, dok kriterijumi kvaliteta i troškova nisu primenjeni, iako Zakon o javnim nabavkama to omogućava. Time je naručilac svesno odlučio da ne koristi kriterijume kvaliteta. U takvoj situaciji kasnije ne može da se poziva na loš kvalitet kao razlog izbora izvođača, da rangira ponude po subjektivnoj proceni, niti da tvrdi da je kvalitet bio odlučujući faktor, jer on to formalno nije bio.
Ako se kvalitet sistematski izostavlja iz odlučivanja, onda se ne gradi trajnost, već privid završenog posla. Takav pristup neminovno vodi ka kraćem veku onoga što gradimo, stalnim popravkama i gubitku javnog novca. U tom sistemu odgovornost se ne može tražiti naknadno, jer je uklonjena već u trenutku kada kvalitet nije postavljen kao kriterijum. Pitanje zato nije da li zakon to dozvoljava, već ko preuzima odgovornost za posledice takvog izbora?
Zakon o javnim nabavkama dozvoljava precizno postavljanje uslova koje ponuđač mora da ispuni, kao i uslova koje treba da ispunjava pružena usluga ili dobro. Kada su ti uslovi jasno definisani, kvalitet bi trebalo da bude obezbeđen kroz njihovu primenu. Međutim, problem nastaje u sprovođenju postupka, posebno u fazi prijema radova ili dobara. Ako se taj prijem ne obavlja odgovorno i dosledno, dolazi do loše izvedenih radova, dodatnih troškova i gubitka javnog novca.
Odlično obrađena tema. Lepo ste primetili da u praksi dobijamo loš kvalitet, tj. popravke npr. svake saobraćajnice u roku od 6 meseci po završetku.
Ono što ste zaboravili da dodate su razlozi zbog kojih neko navede samo cenu kao kriterijum. Možda su toliko nesposobni da nisu u stanju ni da definišu validne uslove, a moguće da tako neće izbaciti firmu, koja „mora“ da dobije posao, a cena će se već naknadno uvećati (iskustvo govori i do 3 puta). Poražavajuće je što poslednju deceniju, sve više imamo da se veliki državni projekti rade bez javnih nabavki (lex specijalisi, međudržavni sporazumi i dr.).
Nije bolje ni na nižem nivou. Evo skoro, direktor predškolskih ustanova Valjeva lakonski reče kako su primedbe DRI, gotovo pa formalne i svi ih dobijaju. Više tih primedbi se odnosilo na nabavke, u kojima je ozbiljno narušena propisana zakonska procedura. No, možda je čovek u pravu, sve je to kod nas normalno. Zato nas valjda stranci percipiraju kao visoko korumpiranu državu.
Smeta mi drzanje kao za plot. Stranci, stranci itd. Kod njih je korupcija na kvadrat ali oni nas ne interesuju. Tamo je sve plativo. Batalite demagogiju i svakodnevnu stetu narodu.
Ovo što vi radite je čista demagogija. Ne dajete nikakav argument o tome kolika je korupcija tamo negde, ali pravdate ekstremno visoku u Srbiji, time što pišete da je ima negde drugde i još meni kažete da nanosim štetu narodu. Štetočine su ovi vlastodržci, njihovi zemljaci, kumovi, švalerke,…, koji opljačkaše ovu zemlju i njene građane, a i takvi koji to sve brane. Mogu pinkformeri i slični trovači ljudskih duša da utiču na jedan broj građana, potpunim izvrtanjem činjenica, ali nemojte meni ni da pokušate da prodate te splačine.