Nasilje u školama-Dve i po godine nakon tragičnih događaja u školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, u javnosti se tek povremeno pojavi vest o toku suđenja roditeljima maloletnog počinioca. Međutim, takav utisak „tišine“ ne znači da je nasilje u školama nestalo. Naprotiv – istraživanje koje je sprovelo Ministarstvo prosvete pokazuje upravo suprotno.
Nasilje u školama AI
Kada se tragedija u „Ribnikaru“ dogodila, cela Srbija je zanemela. Činilo se da je svaki pojedinac u društvu bio primoran da se zapita o sopstvenoj ulozi i odgovornosti. U javnom prostoru smenjivale su se rasprave, kritike, predlozi i mišljenja. Bilo je optuživanja, bilo je pokušaja politizacije, ali je u tim danima postojala i izvesna nada da su rešenja na dohvat ruke.
Uprkos utisku da su deca ujedinjena i međusobno podržana, naročito tokom blokada škola, istraživanja pokazuju da vršnjačko nasilje nije oslabilo. Ono je i dalje prisutno, često prikriveno, i zahteva ozbiljan odgovor.
Dve i po godine kasnije, tragedija se retko pominje, a o njenim uzrocima i posledicama razgovara se još ređe. U školama su sada neke druge teme u fokusu. Ipak, Ministarstvo prosvete je, u saradnji sa Savetom Evrope i uz finansijsku podršku Nemačke, sprovelo sveobuhvatno istraživanje o nasilju u školama. U istraživanju je učestvovalo 5.000 ispitanika, a rezultati pokazuju poražavajuću sliku:
Rastu različiti oblici vršnjačkog nasilja: najčešće verbalno, ali raste i digitalno
Zaposleni u školama, učenici i roditelji saglasni su da je vršnjačko nasilje danas prisutno u različitim oblicima – od fizičkih sukoba do psihološkog i digitalnog uznemiravanja. Prema proceni direktora, nastavnika i stručnih saradnika, verbalno nasilje je najviše rasprostranjeno: samo mali broj zaposlenih (7%) smatra da ga nema u njihovoj školi, dok većina navodi da se ono javlja povremeno, a 13% tvrdi da se događa svakodnevno.
Kada je reč o fizičkom nasilju, tri četvrtine zaposlenih navodi da učenici povremeno ulaze u fizičke sukobe sa vršnjacima. Četvrtina smatra da se to dešava često, dok polovina izveštava o tučama među grupama učenika u okviru škole. Četvrtina zaposlenih beleži sukobe sa učenicima iz drugih škola.
Digitalno nasilje postalo je posebno vidljivo. Najčešće ima oblik:
• fotografisanja i snimanja bez dozvole (77% škola),
• isključivanja sa onlajn platformi (71%),
• slanja uvredljivih ili pretećih poruka (69%).
O zloupotrebi veštačke inteligencije u vidu menjanja fotografija, snimaka ili kreiranja uvredljivog sadržaja za sada izveštava oko 20% zaposlenih, ali se ta vrsta nasilja beleži kao trend u porastu.
Nasilje u školama -Šta kažu učenici
Istraživanje u kome su učenici sami označavali svoja iskustva pokazalo je da je vršnjačko nasilje široko rasprostranjeno. Tokom poslednja tri meseca:
• 60% učenika doživelo je bar jedan oblik nasilja.
• 56% je imalo iskustvo nasilja u neposrednom kontaktu,
• 28% je doživelo digitalno nasilje,
• 24% je iskusilo oba oblika.
Najčešće prijavljeno je verbalno nasilje – skoro svaki drugi učenik kaže da je bio izložen vređanju, ruganju ili pretnjama. Socijalno isključivanje (ogovaranje, izostavljanje iz grupa uživo ili onlajn) doživelo je 40% učenika, dok je 16% učenika bilo fizički napadnuto.
Digitalno nasilje kod učenika najčešće podrazumeva:
• fotografisanje bez dozvole (15%),
• isključivanje iz grupa na internetu (13%).
Svaki deseti učenik prijavio je rodno zasnovano nasilje, bez razlike među polovima. Kada je reč o seksualnom uznemiravanju, dečaci su nešto češće prijavljivali ovakva iskustva nego devojčice. Uglavnom se radi o neželjenim dodirima ili porukama, dok su situacije sa zloupotrebom slika ređe, ali prisutne.
Gde se nasilje najčešće dešava
Nasilje se obično događa tamo gde je nadzor najmanji – na školskim hodnicima, dvorištu ili u učionici kada nastavnik nije prisutan. Najčešće je među decom istog uzrasta i u okviru istog odeljenja.
Kao najčešći razlozi zašto su bila meta, učenici navode:
• fizički izgled,
• način oblačenja,
• ponašanje,
• stavove i uverenja.
Koliko učenici sami priznaju da vrše nasilje
Pored žrtava, ispitanici su prijavljivali i sopstveno ponašanje. 28% učenika navodi da su bar jednom nekome naneli neki vid nasilja. Najčešće je u pitanju verbalno nasilje, dok je fizičko nasilje prijavilo oko 10% učenika.
Iskustvo nasilja u partnerskim vezama navelo je 6% učenika, pri čemu je u trećini slučajeva nasilje bilo fizičke prirode.
Nasilje u školama-Odnos učenika i nastavnika
U protekla tri meseca:
• 11% učenika kaže da je doživelo verbalnu agresiju nastavnika,
• 2% fizičko nasilje,
• ukupno 12% prijavilo je neki oblik nasilja od strane nastavnika.
Sa druge strane:
• 2% učenika priznaje da je vređalo ili pretilo nastavnicima,
• isti procenat prijavljuje i fizičke napade.
Ukupno gledano, oko 13% učenika bilo je uključeno u neki vid nasilne interakcije sa nastavnicima – najčešće kao žrtva.
*Istraživanje je podstaknuto tragičnom pucnjavom u školi u Beogradu u maju 2023. godine.Ovo istraživanje je razvio Savet Evrope u saradnji sa Ministarstvom prosvete. Projekat je finansirala Nemačka. Istraživanje uključuje intervjue sa preko 5.000 učesnika i učesnica i sagledava nasilje u školama iz različitih perspektiva – uključujući perspektivu zaposlenih u školama, učenika i njihovih roditelja.