Pričević je i ove godine bio domaćin Ovčarske izložbe, gde su predstavljena najbolja grla sjeničke pramenke, ali i mesto okupljanja ljubitelja dobre hrane i druženja. Festival jagnjećeg pečenja, uz miris vatre i roštilja, privukao je brojne ekipe i posetioce.
Pričević-Ovčarska izložba
Pričević-Vrhunski kvalitet izloženih grla
Na Ovčarskoj izložbi ove godine izloženo je više od 200 grla ovaca. Goran Marjanović, direktor preduzeća Agrorazvoj, koje je i organizator manifestacije, kaže da ima više razloga za zadovoljstvo.
Agrorazvoj, Goran Marjanović
„Mogu vam reći da se, zahvaljujući ovoj manifestaciji, svake godine povećava broj ljudi koji podnose zahteve da bi dobili nova grla i, što je najvažnije, nastavili sa ovčarskom proizvodnjom. Tome ide u prilog i to da smo prethodnih godina bili apsolutni šampioni na Ovčarskom sajmu. Namera nam je da ovo još više unapredimo kroz priplodna grla, što smo i do sada radili – i to je dalo rezultat. Takođe, kada je reč o Agrorazvoju, u našem matičnom zapatu imamo oko 35.000 grla. To su matična grla, što je uslov za ostvarivanje subvencija. Kao što sam rekao, svake godine se širi ova proizvodnja. Prethodnih godina smo davali oko 500 grla novim proizvođačima. Poslednjih godina povećava se broj zahteva, pa nismo mogli da podelimo svima – bilo ih je oko 800. A od naših poljoprivrednika se vraća oko 600–650 grla. Mogli bismo i više da podelimo, samo da ih imamo. Mislim da ovčarstvo ima perspektivu, imajući u vidu cenu, koja je bila i ove i prethodnih godina, i da se proizvodnja iz godine u godinu širi“, kaže Marjanović.
Ovčarska izložba , Pričević
Po njegovim rečima, namera organizatora je da, možda već od iduće godine, uvedu još jednu životinjsku grupu – muzna grla. „Samo ako budemo imali odgovarajući prostor, gde možemo izložiti i ovce i muzna grla. Mislim da je i to pravi podsticaj“, dodao je Marjanović.
stručni žiri na Ovčarskoj izložbi
Predsednik žirija, dr Cvijan Mekić, navodi da je manifestacija okupila vrhunske izlagače. „Ova današnja izložba, sedamnaesta po redu, pokazala je da se u ovom regionu gaje vrlo kvalitetna grla u tipu sjeničke pramenke. Tako da smo danas upoznali veliki broj izlagača. Mada, to nije uvek dovoljno da se prikaže broj grla koji se gaji u valjevskom regionu i šire. Sva grla ovde prisutna su u matičnim knjigama. To su nam potvrdile savetodavne službe koje vode podatke o tim gazdinstvima. A mi smo ovde gledali kolekcije, prvenstveno eksterijer tih grla – kako izgledaju, kako su građena, kako su ujednačena. Na osnovu toga pravili smo određene gradacije – od šampiona u kategoriji do prvog, drugog i trećeg mesta.“
dr Cvijan Mekić
On navodi da postoje svi uslovi da valjevski kraj bude rasadnik sjeničke rase ovaca. „Mogu da napravim paralelu – i u Sjenici ima vrlo dobrih odgajivača i dobrih kolekcija, ali mogu vam reći da kolekcije ovde danas nimalo nisu zaostajale za izvornim područjem sjeničke ovce. Tako da ovaj kraj može biti značajan za proizvodnju kvalitetnih priplodnih grla sjeničke pramenke. To je prepoznata rasa, jedna vrlo dominantna kod nas, koju preporučujem za sve naše brdske i planinske terene. Vrlo je otporna, što je najvažnije za širenje jedne rase – kako se ona adaptira na određene klimatske uslove“, kaže Mekić.
Nagrade – Sjenička pramenka
nagrađeni na Ovčarskoj izložbi
Kategorija: Starije ovce
• Šampion: Marko Gavrilović, Degurić – 20.000 dinara
• I mesto: Kosta Andrić, Dragodol – 15.000 dinara
• II mesto: Rade Živanović, S. Osečina – 10.000 dinara
• III mesto: Zoran Petrović, Zlatarić – 7.000 dinara
Kategorija: Mlađe ovce
• Šampion: Marko Gavrilović, Degurić – 20.000 dinara
• I mesto: Kosta Andrić, Dragodol – 15.000 dinara
• II mesto: Duško Mirković, Kunice – 10.000 dinara
• III mesto: Zoran Petrović, Zlatarić – 7.000 dinara
Kategorija: Dviske
• Šampion: Marko Gavrilović, Degurić – 20.000 dinara
• I mesto: Kosta Andrić, Dragodol – 15.000 dinara
• II mesto: Rade Živanović, S. Osečina – 10.000 dinara
• III mesto: Nebojša Birčanin, Suvodanje – 7.000 dinara
Kategorija: Stariji ovnovi
• Šampion: Aleksandar Stanarević, Kamenica – 15.000 dinara
• I mesto: Rade Živanović, S. Osečina – 10.000 dinara
• II mesto: Milena Dobranić, Lelić – 7.000 dinara
• III mesto: Milan Bojanić, Lelić – 5.000 dinara
Kategorija: Mlađi ovnovi
• Šampion: Aleksandar Stanarević, Kamenica – 15.000 dinara
• I mesto: Rade Živanović, S. Osečina – 10.000 dinara
• II mesto: Zoran Petrović, Zlatarić – 7.000 dinara
• III mesto: Kosta Andrić, Dragodol – 5.000 dinara
Kategorija: Dvizci
• Šampion: Aleksandar Stanarević, Kamenica – 15.000 dinara
• I mesto: Kosta Andrić, Dragodol – 10.000 dinara
• II mesto: Duško Mirković, Kunice – 7.000 dinara
• III mesto: Marko Gavrilović, Degurić – 5.000 dinara
Dobra vremena za ovčarstvo
Kosta Andrić iz Dragodola, Osečina, koji se ovčarstvom bavi već 29 godina, u više navrata nagrađivan za svoja stada, kaže da do sada nije bilo kvalitetnijih grla na izložbama i da se isplati baviti ovčarstvom.
Kosta Andrić
„Ovo je stvarno jedan visok nivo kvaliteta koji su ljudi ovde prikazali, po mom mišljenju, vrhunski. Sada je ovčarstvo na dobrom putu i ovako kad bi ostalo, to bi bilo odlično. Ovčari znaju o čemu govorim – ako dobiju jagnje kad je potražnja, to je cena od 600 dinara. Ako je jagnje 35 kg puta 600, plus 3.000 od države i još 10.000 po ovci subvencije, ne možemo reći da je loše. Ja mahom prodajem priplodni materijal i to je već druga cena. Ne mogu da se požalim. Moje stado ima 149 umatičenih grla. Bilo je lošijih vremena, ali mislim da je sada najbolje vreme za ovčarstvo i to treba iskoristiti“, kaže Andrić.
Slično razmišlja i Nebojša Birčanin iz Suvodanja, koji navodi da, nažalost, u selu ima sve manje ljudi koji bi se mogli baviti ovčarstvom. On lično počeo je da se bavi ovčarstvom pre 12 godina, kada je prva umatičena grla dobio kao subvenciju od tadašnje Direkcije za robne rezerve Grada Valjeva.
Nebojša Birčanin
„Tada sam dobio 33 grla sjeničke ovce i sada sam trenutno na 110 grla. Subvencije su sada zaista dobre, ima potražnje, cene su dobre. Ove godine malo je bilo teže pripremiti hranu jer je sušna godina. Morao sam da dokupim i sena i žita, ne mogu sve da pripremim. Ima pašnjaka, ali ne mogu sve da spremim. Veterinarske usluge su nenormalno poskupele – dolaze na vreme, ali je mnogo skupo. Svaki papir je mnogo poskupeo. Evo, na primer, da se pripreme papiri za deset jagnjadi koja idu na klanicu treba 15.000 dinara, a subvencija za tih 10 je 30.000 – znači, papirologija je mnogo skupa. Ipak, ja bih preporučio da se ljudi bave ovim. Mora se raditi selekcija da bi se postigli bolji rezultati. Najveći problem je što je mnogo malo mladih ljudi na selu ostalo. Većinom su to starija domaćinstva. Niko se ne vraća u selo. Vrate se da kupe kuću i dođu za vikend, ali da žive od toga i rade – toga nema.“
Pričević-Festival jagnjećeg pečenja-povod za druženje 80 ekipa
Na Festivalu jagnjećeg pečenja ove godine učestvovalo je oko 80 ekipa. Svaka je na svoj način organizovala pripremu, ali je većini razlog dolaska bilo druženje.
Olimpijci iz Kamenice, Aleksandar Andrić
„Olimpijci iz Kamenice“, koji su nedavno bili učesnici Seoskih olimpijskih igara, pripremili su ekipu i za Festival jagnjećeg pečenja. Kapiten ekipe Aleksandar Andrić kaže da ih u ekipi ima desetak. „Mi smo ovde došli da nastavimo da se družimo, to je prvenstveno razlog. Imamo jednog majstora za pečenje, mi pomažemo, a kao najstariji u ekipi on je ipak majstor. Sama manifestacija je dobro posećena, uopšte su manifestacije posećene i ljudi se tada okupljaju. Tradicija se ipak čuva u našim krajevima“, naveo je Andrić.
Festival jagnjećeg pečenja Pričević
Festival je u Pričević doveo i ekipu ispod Medvednika, iz sela Rebelj, a Milan Nestorović kaže da ih ima više od deset u timu za takmičenje, a da je tajna dobrog pečenja da jagnje bude sa Medvednika.
Rebelj, Milan Nestorović
„Jagnje mora da bude debelo, da pase na obroncima Medvednika, zdravo hranjeno, sa čistog vazduha. Planinska trava je najveća tajna. Vatra mora da bude umerena. Recimo, ako je jagnje od 40 kg, mora da se peče polako, najmanje 5 sati, da ne bi ostalo živo i krvavo. Mi nismo došli da pobedimo, već da se družimo. Da se vidimo sa ljudima, razgovaramo – to je bitno“, kaže Nestorović.