Pod nazivom „Valjevo pamti 14. avgust“ u organizaciji učenika Valjevske gimnazije, pred zgradom policije u Valjevu održan je protest. Na ovom okupljanju građana konstatovano je da još uvek niko nije preuzeo odgovornost za dešavanja na gradskim ulicama 14. avgusta .
protest ispred zgrade policije, Valjevska gimnazija
Nakon okupljanja ispred Valjevske gimnazije , protestnom šetnjom građani su otišli do zgrade policije u Valjevu . U obraćanju okupljenima je istaknuto da je pre mesec dana na današnji dan grad postao poprište jednog od najstrašnijih prizora u novijoj istoriji.
Posebno je istaknuto da je to bila noć policijske brutalnosti.
„ Da li je Valjevo zaista kratkog pamćenja, ili smo možda samo potisnuli sopstvenu tragediju, zaboravljajući dane kada je mladost našeg grada nemilosrdno prebijana, kada su desetine i desetine ljudi bili obliveni krvlju, bez ikakvog razloga, osim što su bili tu goloruki, bespomoćni, ljudi koji su samo želeli da dišu u svom gradu.Sećamo se panike i poruka koje smo slali jedni drugima: „Jesi li živ? Gde si?“ Sećamo se vršnjaka od 15-16 godina koji su bili pretučeni, ljudi u taksiju, dece u pekari. Niko nije bio pošteđen. Tukli su sve redom iživljavali se nad svojim narodom. Mesec dana nakon tog mračnog dana, nijedan policajac nije suspendovan, nijedan počinilac nije kažnjen“, rečeno je na ovom skupu.
Kako kažu dok ćuti grad, ćuti gradonačelnik, građani ne mogu i ne smeju da ćute.
protest ispred zgrade policije, Valjevska gimnazija
„To je veće koje nikada nećemo zaboraviti. Veće kada smo shvatili koliko je ljudski život krhak, ali i koliko je nepravda glasna kada se na nju ćuti. Valjevo ne smemo dozvoliti da nam sećanjа izbrišu suze i krv naših sugrađana. Naš dug je da pamtimo i svedočimo. Valjevo pamti 14. avgust“, poručeno je sa skupa.
Na kraju protestnog okupljanja učenica Gimnazije recitovala je redukovanu i prilagođenu pesmu Deca su ukras sveta:
„ Nema sveta ni planete gde se tuče nečije dete jer sve dečje staze vode od igre do slobode. Cveće je ukras bašte , leptir je ukras sveta, a deca nisu meta…“
Bljutavo, patetično, dosadno…
Deco kad zavrsite tu“gimnaziju“vi upišite političke nauke!Vama deci niko nece polagati račune to i sami znate!Samo džabe mlatite praznu slamu.
Sta je sa tim detetom gde je,evo ih lažovi iz SNS juče na B92 kažu da dezeta nema i da je sve izmišljeno, pokažite dete
Dete se leci, ima pravnog zasupnik. Roditelji ne zele u javnost.
Prošlo je mesec dana od tragičnih događaja u Valjevu. Hvala Bogu nije bilo mrtvih, ali se događaji mogu okvalifikovati kao tragični iz više razloga. Da u autoritarnim režimima, a kod nas je to i neka vrsta tradicije, velika većina načelnika u ministarstvima sile i službama bezbednosti poistovećuju posao čuvanja države i ustavnog poretka sa čuvanjem vlasti nije ništa novo. Bolno pogrešno jeste, ali je to kod nas već opšte mesto. Otuda je donekle razumljiv nekontrolisan izliv besa i mržnje načelnika PU Valjevo prema protestantima, jer on svoje obitavanje na toj poziciji vezuje za ovu vlast.
Voleo bih da me demantuju, ali digao sam ruke od toga da će Sektor unutrašenje kontrole MUP-a pokrenuti postupke, istražiti i kazniti huligansko ponašanje „policijskih službenika“ 14.08. u Valjevu. To huligansko prebijanje i šutiranje onesvešćene dece na ulici prevazilazi disciplinske mere, već zahteva krivične postupke i zatvorske kazne za počinioce. Samo dva razloga mi padaju na pamet što se to ne dešava, jedan da je neko naredio brutalnu intervenciju policije i odabrao ljude potrebnog psihološkog profila, pa sada štiti i sebe i njih, a drugi da se postupci ne pokreću iz straha da policajci sledeći put neće hteti uopšte da intervenišu, jer se u takvim vrstama intervencija vrlo lako može preći granica prekomerne upotrebe sile, mada je brutalnost u Valjevu bilo daleko iznad toga.
Ono što je posebno tragično, a dugoročno zbog loših posledica nesagledivo, je nerešavanje slučajeva razbojništva. Dokumentovano je video snimcima da su iza leđa policijskog kordona bile maskirane osobe naoružane motkama i bejzbol palicama, a moguće i nečim mnogo opasnijim. Takođe je zabeleženo da su tih dana maskirani i naoružani huligani upali u nekoliko kafića i automehaničarsku radnju i tamo polupali sve što su zatekli, uključujući i besomučno prebijanje svih prisutnih. Od prvog takvog slučaja je proteklo mesec i po, a od poslednjih više od mesec dana. Da li je moguće da policija nije mogla da reši takve slučajeve i da se uopšte ne oglašava? Da li su u MUP-u Srbije svesni da se sad već ozbiljno može sumnjati u spregu državnih organa sa uličarskim bandama, jer je jedini zajednički imenilac žrtvama to što su protivnici režima? Šta tek reći o tužilaštvu koje procesuira demonstrante, a o razbojnicima gromoglasno ćuti?
Širenje straha i osećaja nesigurnosti među građanima, a radi ostvarenja nekih političkih ciljeva, je po definiciji terorizam. Saznanje da mi danas, sutra neko nekažnjeno može upasti u kuću, polupati imovinu i izvršiti nasilje protiv mene i moje porodice u meni izaziva nelagodnost, pa i određenu dozu straha. Ako neko u državnim strukturama organizuje, podržava i štiti maskirane nasilnike, tada smo mi kao društvo u ozbiljnom problemu i krajnje je vreme da se nešto uradi po tom pitanju.
Sve ste gospodine u pravu. Zato sto drzava ne radi svoj posao. SAMO BAKA COKIN ZAKON!? Odnosno STARA NASA POSLOVICA ,,OKO ZA OKO ZUB ZA ZUB“
Bravo Miloše! Sve objašnjeno. E, sada je pitanje, ko ima mozga da to shvati!
Kako mi ovde sve liči na moju državu
I meni!