BID zona u Valjevu odavno nije ono što je nekada bila. Ova gradska celina suočava se s brojnim problemima koji otežavaju poslovanje, iako su cene zakupa lokala i dalje visoke.
BID zona, Vamedia
Osnovana u januaru 2003. godine, zona obuhvata potez od Pošte do restorana Hemingvej, Knez Miloševu ulicu, Pop Lukinu i unutrašnjost u kojoj se nalaze trgovi Živojina Mišića i Desanke Maksimović. Na početku formiranja u njoj je bilo oko 160 lokala, od kojih je najmanje 50 bilo prazno. U to vreme, u zoni je bilo zaposleno oko 130 radnika, uglavnom u trgovini.
Zlatne godine za ovaj deo grada bile su u periodu od 2008. do 2010. godine, kada je broj lokala naglo porastao, a prema zvaničnim podacima iz tog vremena u BID zoni je radilo oko 680 radnika. Sve što se dešavalo nakon tog perioda zapravo predstavlja postepeno slabljenje ove trgovačke zone.
Najnovije informacije odnose se na peticiju stanara Knez Miloševe ulice, koja se tiče izmene režima parkiranja u Pop Lukinoj ulici.
„Grad je, koliko mi je poznato, praktično završio sve potrebne korake za realizaciju ovog pitanja. Poslednje informacije govore da je samo pitanje dana kada će se promena sprovesti. Očekivanja vlasnika lokala u BID zoni su da će izmenom režima parkiranja doći do povećanja posete, jer će se omogućiti veća promenljivost vozila na istom parking mestu“, objašnjava direktor BID zone Milan Đurđević.
BID zona obuhvat, Vamedia
Naći parking mesto u toj ulici gotovo je nemoguće, čak ni noću, a tome je doprinela izgradnja brojnih stambenih zgrada u blizini. Prema informacijama iz BID zone, dodatni problem je to što vlasnici stanova nisu želeli da izdvoje dodatna sredstva za parking mesta, pa automobili ostaju na ulici.
Još jedan predlog stanara ovog dela grada odnosi se na prostor iza Radio Valjeva, gde je Grad Valjevo većinski vlasnik zemljišta, dok se godinama unazad na toj lokaciji nalaze uglavnom privatni montažni objekti. Taj deo grada sada više liči na improvizovano naselje i daleko je od uređenog gradskog prostora.
„To je još jedan problem koji se rešava. Informacije koje imamo odnose se na rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i Grad je već počeo da radi na tome. Tek kada ti pravni procesi budu okončani, može se pristupiti uređenju prostora. Ostaje da se nadamo da će u nekom doglednom vremenu i to biti rešeno“, dodaje Đurđević.
Savremene šoping i pešačke zone, osim pristupačnosti, podrazumevaju i atraktivnost ambijenta. Nažalost, izgled BID zone se nije menjao nabolje – fasade u centralnoj ulici Knez Miloševoj nisu usklađene, stolarija i izlozi su vizuelno neujednačeni, što, prema mišljenju pojedinih arhitekata, narušava celinu prostora.
Jedan od osnovnih problema leži u činjenici da ova trgovačka celina nije planski razvijana – radilo se o stambenim objektima čije su prostorije uz samu ulicu kasnije adaptirane u lokale za izdavanje.
Da li bi „prepisani“ modeli poput izgleda Pandorfa, outlet centara u Italiji (npr. Serravalle Designer Outlet), četvrti Marais u Parizu ili Gamla Stana u Stokholmu – kao uređene celine sa malim lokalima i ujednačenim, ali raznovrsnim fasadama koje kombinuju turizam, svakodnevni život i lokalni biznis – mogli da budu rešenje za BID zonu?
BID zona, mogući izgled, kreirala AI
„Dobili smo informaciju da Grad trenutno izrađuje projekat i idejna rešenja za ovaj deo grada, upravo kako bi se postigla funkcionalnost i atraktivnost prostora. Nakon toga, vlasnici objekata i lokala bi trebalo da daju svoj doprinos realizaciji. Verujem da bi bili zainteresovani, jer atraktivnost podiže interesovanje i kupaca i građana, pa i turista“, ocenjuje Đurđević.
U poslednjih godinu dana u zoni je primećen porast broja ugostiteljskih objekata, ali ostaje otvoreno pitanje da li su njihove bašte planski definisane.
Zanimljivo je da, uprkos otežavajućim okolnostima, mesečna cena zakupa lokala i dalje iznosi između 700 i 1.000 evra. Te cene predstavljaju prepreku za mnoge potencijalne zakupce, jer pored zakupa treba računati i troškove komunalija, poreza i zaposlenih, što sve zajedno utiče i na krajnju cenu proizvoda.
Poslednje ulaganje Grada:
Javna nabavka „Nabavka opreme urbanog mobilijara Trgovačke zone Knez Miloš“, broj 0041/2025.
Ponuđač: Korali d.o.o. Kraljevo, Konarevo, ulica Bore Stankovića 45, PIB 106045616, MB 20521279, broj ponude 76/25 od 30.04.2025. godine.
Vrednost: 1.666.662,00 dinara (bez PDV-a).
Tehnički opis:
Info-reklamni pano dimenzija 1850 mm x 1170 mm x 400 mm.
Iako je BID zona prostor od značaja za privredu i urbani identitet grada, važno je istaći da Grad Valjevo, u skladu sa zakonom, ne može direktno ulagati u privatne objekte. Međutim, kroz planska rešenja, uređenje javnih površina, saobraćajnu regulaciju i infrastrukturne radove, grad može stvoriti ambijent koji podstiče vlasnike lokala da ulažu u sopstvene nekretnine. Tek sinergijom javnog i privatnog sektora moguće je revitalizovati ovu zonu i povratiti njenu funkcionalnost, atraktivnost i ekonomsku održivost.
Da li je moguće da isti gospodin Đurđević godinama dobija grdan novac od grada za svoje udruženje Bid zona koje apsolutno ništa ne radi da poboljša uslove u tom delu grada? Gde god se okreneš kocke razlupane, ulazi ko kad hoće a u poslednje vreme je Bid zona postala i parking pa ljudi komotno parkiraju automobile… O vlasnicima kućnih ljubimaca i da ne pričamo… Malo malo pa poneko govance na ulici. Gornji deo od sata je pun stakla po ulici pa ne možemo ni decu da pustimo. Šta je dotični uradio da sredi stubiće koji su izvaljeni iz betona? Šta je uradio da bi se sredile fasade? Šta je uradio povodom blokiranja prolaza kod pekare Domino od strane bašte ćevabdzinice koja je postavljena na sred trotoara i plus raskopana(nije vraćeno kao pre) pa malo malo se neko spotakne? Izgleda da je od svega ovoga uradio sebi novi izlog kako bi i dalje mogao da arči novac svih građana Valjeva preko projekata preko grada… Šta će uraditi ove godine za 750 000 dinara? To ćemo tek videti…
Grad bi mogao da pocne od sankcionisanja motornog saobracaja u samoj pesackoj zoni, koja sada vise lici na parking zonu nego na pesacku. Unistena podloga za hodanje, unisten mobilijar. Potpuno razuem da stanari pojedini imaju automobile i da dostavljaci brze poste ne mogu kilometar dalje da ostave vozilo da bi dostavili robu ili kovertu, ali ova masovna ekspanzija kurirskih sluzbi je glavni uzrok razvaljivanja ove ulice.
Hoće kada vrate ponovo automobile u ulicu,čim Teodosije Krstić završi hotel
sad ce biti otvoren hotel kad se renovira sto ce dovuci strane turiste. a valjalo bi razmisliti da se srusi dom vojske i napravi veliki parking na sprat gde bi grad ima koristi od naplate
Tzv. BID zona je dokaz besmislenog i nekritičkog prepisivanja tuđih iskustava, uglavnom iz velikih gradova, i primena svega toga na pogrešan način u našem malom gradu. Godinama se kroz razne takse i namete vlasnicima nekretnina u ovom delu grada uzimaju sredstva „za unapređenje poslovanja“ u tom delu grada. Zvanično, ovaj deo grada je proglašen za „Ekstra A“ zonu i u skladu sa tim se obračunavaju pomenute takse. Rezultat trošenja tako prikupljenog novca vidimo: svira nam muzika dok šetamo tuda i gledamo napuštene lokale.
Postoje dva rešenja za ovu situaciju. Prvo je da se ukine BID zona, kao nešto pogrešno i bespotrebno. Drugo rešenje je da se Stop-šop proglasi za BID zonu, koji je zahvaljujući privatnom ulaganju stvarno postao „zona unapređenog poslovanja“, a da se ovom delu grada taj status ukine i da se vlasnici poštede bespotrebnog plaćanja.