Danas je 8. mart – Međunarodni dan žena

Ovaj dan nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost. Obeležavanje ovog praznika ipak ne znači da smo kao društvo dostigli potpunu zaštitu i postigli funkcionalne  mehanizme koji unapredjuju položaj žena.

foto: AI

Godine 1975, koja je proglašena Međunarodnom godinom žena, Ujedinjene nacije su zvanično počele da obeležavaju Međunarodni dan žena. Zapadni svet je ovaj praznik u velikoj meri odbacio, povezujući ga sa komunizmom i boljševizmom. Istorijski gledano, on je nastao kao posledica borbe žena za bolje radne uslove.

U Ustavu Republike Srbije navodi se:

• Član 15 garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i obavezuje državu da razvija politiku jednakih mogućnosti.
• Član 21 zabranjuje svaku diskriminaciju, uključujući onu po osnovu pola.

Takođe, Srbija se obavezala da poštuje međunarodne konvencije poput Konvencije Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i Istanbulske konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Iako je Srbija napravila značajne korake u poboljšanju društvenog položaja žena, porodično nasilje i dalje ostaje jedan od ključnih problema. Podaci pokazuju da je u Srbiji prošle godine u porodičnom nasilju ubijeno 17 žena. Iako je taj broj manji u odnosu na 2023. godinu, kada su život izgubile 23 žene, to nisu samo brojevi – to su životi.

U Valjevu je ranije postojala Sigurna kuća, ali je njena lokacija kompromitovana, a nakon što je država zatražila dodatne licence, odustalo se od njenog funkcionisanja. Takođe, jedno vreme bio je aktivan i SOS telefon za žrtve nasilja, ali njegova trenutna dostupnost nije potvrđena.

Centar za socijalni rad ima službu za hitno postupanje, a formirano je i savetovalište za brak. Međutim, ostaje pitanje koliko ovakvi potezi zaista pomažu, s obzirom na to da šira edukacija i dalje izostaje.

Dok su ženama u gradovima dostupnije određene usluge pomoći i savetovanja, žene na selu ostaju gotovo nevidljive. Poseban problem predstavlja duboko ukorenjen patrijarhalni sistem vaspitavanja. Iako bi se moglo reći da su danas informacije svima dostupne, žene na selu i dalje se nalaze u neravnopravnom položaju. One o nasilju najčešće ćute jer ih je sramota da o tome govore. To ipak ne znači da nasilje ne postoji.

Jedan od problema koji se ističe godinama unazad jeste i diskriminacija žena pri zapošljavanju. Mlade žene se često nalaze u neravnopravnom položaju jer se prilikom zapošljavanja uzimaju u obzir njihovi stavovi o formiranju porodice i planiranju dece, što nije slučaj sa muškarcima.

Pod izgovorom da postoje „veći“ problemi, u Valjevu se sve manje govori o položaju žena. To, međutim, ne znači da problemi ne postoje, niti da su žene dostigle potpunu zaštitu i uvažavanje.

Danas ako se odlučite za cvet kao poklon ženama možda nije loše da usput razmislite o osnaživanju žena kroz obrazovanje, podršku pri zapošljavanju i dostupne mehanizme zaštite koji moraju  biti prioritet, ne samo na papiru, već i u stvarnosti. Ovaj put zahteva angažman svih – od pojedinaca, preko institucija, do celokupne zajednice, kako bismo stvorili budućnost u kojoj nijedna žena neće biti žrtva nasilja ili diskriminacije.