Alkoholizam kod mladih – trend ili problem?

Svake godine širom sveta 2,5 miliona ljudi umre zbog posledica zloupotrebe alkohola, što alkoholizam čini najrasprostranjenijom bolesti zavisnosti. 9% uzroka svih smrti u starosnoj grupi od 15 do 29 godina dovodi se u vezu upravo sa alkoholizmom.

U Srbiji se konzumacija alkohola posmatra kao sastavni deo tradicije I mnogih običaja te se tretira kao društveno prihvatljivo ponašanje. Međutim, razlika između upotrebe I zlupotrebe alkohola nalazi se u činjenici da zloupotreba alkohola vodi do destruktivnih ponašanja koja često donose posledice sa sobom. Poseban problem jeste alkoholizam kod mladih, koji se u mnogim slučajevima ne prepozna na vreme.

Dr Aleksandra Aničić objašnjava da postoje različite teorije u psihologiji koje govore o tome koji su dominantni faktori u nastanku ove bolesti zavisnosti, ali da su najvažniji ipak genetika I uticaj sredine.

“Ne nasleđuje se sama bolest zavisnosti, ali se nasleđuje predispozicija ka razvitku iste. Često smo svedoci toga da čujemo kako se neko “uhvatio lošeg društva” I pod tim se podrazumeva da mlada osoba, u  godima kada nije sposobna da razlikuje dobro od lošeg, potpadne pod uticaj okruženja I tada dolazi u dodir s alkoholom. Genetska predispozicija, udružena sa određenim sredinskim faktorima stvara mogućnost za pojavom ove zavisnosti”, kaže ona.

Važno je razlikovati primarni od  sekundarnog alkoholizma. Primarni alkoholizam lako je uočljiv a odaje ga specifično ponašanje osobe koja redovno zloupotrebljava alkohol, poput teturanja, povraćanja, I teškoća pri kretanju I govorenju.  Međutim, značajno prisutniji, a teže uočljiviji jeste sekundarni alkoholizam, koji se pojavljuje, ne kao uzrok po sebi, već kao posledica nekih drugih problema.

“Dešava se da deca maskiraju neka druga stanja koja su atipična za taj period odrastanja poput depresije, bipolarnosti ili čitavog spektra anksioznih poremećaja I poremećaja raspoloženja. U toku puberteta, za vreme hormonskih promena unutar tela, tinejdžeri koji imaju nisko samopouzdanje, ili su skloni anksioznosti, probaju alkohol kako bi izbegli neprijatne situacije usled socijalnih interakcija. Alkohol za njih u tom trenutku predstavlja neku vrstu uverenja da će se lakše izboriti sa situacijom, a time sami sebe navikavaju na upotrebu istog”, ističe naša sagovornica.

Osim što je bolest koja u velikoj meri može uticati na kvalitet života, ne sme se zanemariti ni socijalna komponentna alkoholizma koja uključuje slabo kontrolisanje impulsa, probleme u školi, nesuglasice u porodici. Roditelji, u nekim slučajevima, svojim ponašanjem deci pokazuju da je konzumacija alkohola normalna stvar čime ih izlažu potencijalnoj zloupotrebi. S druge strane, porodica bi trebalo prva da primeti ukoliko do ovog problema dođe, ali često se ne usuđuje da se uhvati u koštac sa ovim.

“Kada bi roditelji trebalo da osveste da njihovo dete zloupotrebljava alkohol, oni na nesvesnom nivou odbijaju da se suoče sa tim I traže opravdanja za takvo dečije ponašanje. Psihijatrijske bolesti su vrlo stigmatizovane, pogotovo u malim sredinama, I verovatno nije lako prihvatiti da ispod tog pribegavanja alkoholu leži neko ozbiljnije stanje. Takvo priznanje bi, za neke roditelje, značilo da su negde pogrešili pri vaspitanju detata. Zapravo, oni izbegavanjem samo učestvuju u bolesti I produbljuju je”, objašnjava dr Aničić.

Jednom kada se ustnovi da je kod mlade osobe prisutna zavisnost od alkohola, neophodno je obratiti se nadležnoj zdravstvenoj službi. U saradnji sa lekarima može se pronaći najadekvatniji pristup u lečenju, koji podrazumeva uključenost cele porodice u process odvikavanja. Ipak, najdelotvornija metoda  jeste upravo prevencija I propagacija zdravog načina života. Jedno od mogućih rešenja jeste uvođenje preventivnih grupa u škole. Tako bi se povećala svest o posledicama ovog, ali I drugih tipova zavisnosti, I još važnije – pokazalo bi se da nije sramota zatražiti pomoć onda kada je ona potrebna.

Marija Kuzmanović