Donacije, samodoprinos i Zajam za preporod

Fondacija Trag je ukazala na činjenicu da je u prošloj godini zabeležen pad donatorski prikupljenih sredstava. I dalje gradjani doniraju mnogo više nego kompanije. Najviše sredstava donira se za lečenje. Da li smo zapamtili Zajam za preporod?

Podatke o tome koliko se sredstava godišnje donira u Srbiji iznela je Fondacija Trag pa se navodi da su procene  da je u Srbiji tokom 2022. godine putem donatorskih akcija sakupljeno oko 33 miliona evra za različite humanitarne potrebe u više od 4600 akcija. U pogledu same kulture solidarnosti i dobročinistva, podaci iz iste godine pokazuju da su građani mnogo veći dobročinitelji u odnosu na kompanije, suprotno ustaljenom mišljenju. Njihov udeo u humanitarnim donacijama iznosi oko 50 odsto od ukupno sakupljenih sredstava.

Iz fondacije Trag ukazuju da prošla godina beleži pad od čak 21 odsto u visini doniranog iznosa u odnosu na 2021. godinu. Ovaj negativan trend pripisuje se visokoj inflaciji i globalnim nestabilnostima, ali u pogledu oblasti koje najviše motivišu na davanja, tendencije su nepromenjene. Tako se i u 2022. najviše novca skupilo u zdravstvenim i akcijama za lečenje, potom slede davanja za podršku marginalizovanim grupama, dok je smanjene siromaštva na trećem mestu, a odmah iza toga su akcije usmerene na obrazovanje.

Ljudi doniraju sredstva iz više razloga , a na prvom mestu mogla bi biti empatija, saosećajnost za probleme pojedinca ili društvene zajednice. Mnogo je onih koji su na osnovu ličnog iskustva naučili da pomaganje drugima može ne samo da pomogne u rešavanju konkretnog problema već i da onom ko donira sredstva zapravo puža osećaj sreće i zadovoljstva.

Ipak najviše sredstava odlazi na lečenje retkih bolesti i onih bolesti za koje ne postoji način lečenja u Srbiji.

Država tvrdi da je u prošloj godini budžet za lečenje retkih bolesti uvećan čak 32 puta te i da je u prošloj godini za tu namenu izdvojeno 4,3 milijarde dinara.

U javnosti se sporadično može čuti i videti kampanja za prikupljanje sredstava za pojedince , a u našoj zemlji postoji nekoliko humanitarnih organizacija koje se bave prikupljanjem sredstava. Kao što postoje ljudi koji svakog meseca izdvajaju sredstva u humanitarne svrhe tako postoje i oni koji to nikada ne čine. Neki su skeptični po pitanju tokova novca i u strahu od moguće prevare izbegavaju donacije izuzev kada su na neki način dobili potvrdu da se radi zaista o lečenju nekog pojedinca, najčešće deteta. Drugi pak tvrde da nemaju dovoljno novca ni za sebe te da imaju dali bi , ali ovako nisu u mogućnosti.

Najveći broj gradjana učestvuje u donatorskim akcijama sporadično. I na to utiču kampanje u javnosti.

Veći udeo države u izdvajanju sredstava , unapredjenje zdravstvenog sistema i pojačan donatorski rad mogli bi biti rešenje problema. Ipak , najbolje rešenje u svemu bilo bi da gradjani u većini imaju dovoljno novca za lečenje iz redovnih , tekućih sopstvenih priliva.

Razmišljanje da se samo u Srbiji prikuplja novac za lečenje ili druge aktivnosti nije sasvim tačno jer u svetu postoje brojne i poznate organizacije koje se bave humanitarnim radom. Takve organizacije postoje i u vrlo razvijenim zemljama . primera radi , Švedska ima veliki broj humanitarnih organizacija medju kojima su najpoznatije pored Crvenog krsta i Lekara bez granica organizacije koje prikupljaju sredstva za lečenje od raka  Cancerfonden, potom Hjärtebarnsfonden koja se bavi prikupljanjem sredstava za pomoć deci koja imaju srčana oboljenja i slično i oni prikupljena sredstva koriste ne samo za decu Švedske već i EU.

Kada je reč o stranim donatorskim organizacijama koje deluju na prostoru Srbije, a ne bave se donatorstvom u oblasti zdravstva, najpoznatija nam je nemačka organizacija GIZ koja je i Valjevu donirala sredstva za različite projekte.

Kompanije u Valjevu najčešće izdvajaju novac u većim iznosima za kupovinu i nabavku odredjenih aparata za potrebe valjevske bolnice ili pak daju donacije kada je upitanju organizacija kulturnih dogadjaja ili pak manifestacija.

Ne treba zaboraviti da je nekada postojao samodoprinos. Bio je to oblik donacija svakog zaposlenog pojedinca za različite namene koje doprinose unapredjenju društva. Iz sredstava samodoprinosa izgradjen je hirurški blok valjevske bolnice, brojne ulice, vodovodna i kanalizaciona mreža u raznim Mesnim zajednicama. Na krilima samodoprinosa u jednom trenutku imali smo u Srbiji Zajam za preporod. Koliko je snažna bila kampanja svedoče primeri ljudi koji su recimo zalagali venčane burme , neki su poklanjali umetnička dela velike vrednosti, naši gastarbajteri davali su i šakom i kapom. Nije prikupljeno onoliko koliko se očekivalo pa je rok za završetak pomeren na 1991. godinu. Neki su i dobili sredstva, a  medju njima kako je tada objavljeno  i farma junadi u Valjevu.

Inflacija je potom učinila svoje . U aprilu 2001. godine  tadašnji guverner NBJ Mladjan Dinkić je saopštio  da je među društvenim firmama najveću inflatornu dobit ostvarila kompanija Simpo (oko sedam miliona maraka), a među privatnim firmama „Vujić“ iz Valjeva (oko 1,4 miliona maraka).

Konačni devizni zbir Zajma za preporod bio je porazan – sakupljeno je 86.188.434 dolara (8,6 odsto predviđenog iznosa). Nova vlast 2004. godine je saopštila da će novac gradjanima biti vraćen . Nekima i jeste , a neki i dalje imaju obveznice negde u fioci.