Objekti seoskih MZ otvoreni jedino za izbore

Na teritoriji grada Valjeva ima 49 Mesnih zajednica. Mnoge od njih nemaju svoje prostorije , a u objektima na selu, ukoliko su uopšte u funkciji, jedino što se održava jesu izbori.

Bačevci

Pre par godina Grad Valjevo zajedno sa Kabinetom ministra bez portfelja za demografiju i populacionu politiku rekonstruisao je i obnovio 12 objekata mesnih zajednica. Za ove radove izdvojeno je 15,5 milona dinara od čega je ministarstvo izdvojilo 9,9 miliona. Radovi su izvodjeni na deset seoskih i dve gradske MZ.

Rekonstruisane objekte, kako je tada nevedeno, dobili su Valjevska Loznica, Gola Glava, Donja Grabovica, Divci, Donje Leskovice, Donji Lukavac, Stave i Mesna zajednica Nada Purić, Klanica , Brankovina, Novom Naselje i Žabari.

Na nedavno održanoj javnoj raspravi o budžetu za 2024. godinu jedan od govornika postavio je pitanje : Čemu služe ti objekti kad se u njima nikada ništa ne održava i čemu i ambulante na selu kad najčešće ne rade ?

Nekada je svako selo u okolini Valjeva imalo svoj seoski Dom , to jeste praktično bio objekat Mesne zajednice ili kancelarije , a služio je za okupljanja meštana najrazličitijim povodima počev od igranki, prela i posela do skupova na kojima se odlučivalo o daljem razvoju sela. Takvi dogadjaji deo su daleke prošlosti jer brojni objekti koji su imali tu namenu kasnijih godina su prodati, a mnogi su devastirani i urušeni.

Kamenica

Ipak neki objekti postoje i u njih se i skorijih godina ulagalo. Ali da li zapravo nečemu služe? „Pa ponegde ako ima neki dodatni prostor to se izda za ove što otkupljuju malinu ili šljivu , zavisi . Uglavnom je to prazno. Tamo niko ne zalazi ,a  i što bi kad tu nema ništa. Jedino se tu glasa za izbore još, drugo ne znam “, kaže za Vamediu meštanin jednog od valjevskih sela.

Nesporna je činjenica da su sela opustela te i da se broj mladih drastično smanjio , ali oni koji su ostali ne pamte da se nešto održavalo u pomenutim objektima. „Ja koliko godina imam nisam nikad tamo ništa imao priliku da vidim, ne dolaze ovde ni predstave ni bioskop , nema ni pevača , nema ništa da budemo na čisto“, objašnjava sagovornik Vamedie.

Jedina mogućnost okupljanja gradjana tako se svodi na svadbe ili sada punoletstva, ali i toga je sve manje .

„Mi se najviše skupljamo na saranama, ako ćemo iskreno. Stari ljudi , umire se , pa su to najčešći dogadjaji kako vi kažete“.“

U letnje vreme još se može ko i sresti na seoskom putu , ali kad zaveje sneg ne vidi se ni put , a kamoli prolaznik. Ipak to zimsko vreme jeste vreme kada se najmanje radi na selu i kada bi meštani mogli da prisustvuju više nekom kulturnom dogadjaju ili pak predavanju, tribini. Ali takvih dogadjaja nema. Nema ih čak ni iz domena poljoprivrede.

„Ja sam bio u nekim selima u Vojvodini, tamo je to sve drugačije i ima više ljudi , ovde smo mi davno zaboravljeni, a da se nešto organizuje došli bi ljudi što ne bi?“

Brezovice

Jedina aktivnost koju sagovornici navode jesu Seoske sportske igre ili pak Dan kupine, maline, ako ne u njihovom ono bar u susednom selu. Pa tako pored činjenice da je bilo ulaganja u objekte koji su još u nekoj funkciji ostaje činjenica da najmanje ulaganja ima u ljude.

S obzirom da grad izdvaja i do 20 miliona za Centar za negovanje tradicionalne kulture godišnje veliko je pitanje da li se ikada u programu rada ove Ustanove našlo bilo šta gde je mesto realizacije selo, a da to nije samo nastup folklora za Dan maline ili kupine , možda Ovčija izložba u Pričeviću?

Dok preduzeće Agrorazvoj nastoji da subvencijama posebno za mlade poljoprivrednike osigura njihov ostanak u selu , pitanje  bez odgovora za sada je sem u materijalno gde je ulaganje ovog grada u čoveka ?