Dok s jedne strane ministarstvo prosvete uvodi novine u obrazovni sistem, s druge prosvetari negoduju. Na sastanku četiri reprezentativna sindikata prosvete sa novom ministarkom izneti su zahtevi koji se odnose na povećanje zarade prosvetnih radnika. U saopštenju koje su potpisali predsednici 4 sindikata nema pomena o bezbednosti, sprečavanju nasilja, većem ugledu prosvetnih radnika, zaštiti nastavnika, većim ovlašćenjima. U Srbiji protesti protiv nasilja inicirani zločinom u školi.
Od 1. septembra neće biti lako roditeljima , neće biti lako deci jer se vrlo lako mogu naći ponovo izmedju ministarstva prosvete i samih prosvetnih radnika. Naime, Vlada Srbije je usvojila niz izmena zakona o obrazovanju koje treba ubrzo da počnu sa primenom i u obrazloženju navode da je cilj veća odgovornost svih uključenih u rad škola.
Iz pojedinih sindikata mogli su se čuti stavovi da se mnoge od tih stavki već nalaze u sistemu obrazovanja , pojedini nastavnici u izjavama za medije negoduju jer se povećava obim posla, nema pedagoga i psihologa u većem broju, što su očekivali, a negodovanja je bilo i na uvodjenje izbornog predmeta „Vrline i vrednosti kao kompas života“ čime će kako kažu to biti dodatni čas koji nastavnicima očito neće biti plaćen. Dodatno pojašnjenje u pomenutim izjavama dato je kao činjenica da se ne zna ko će to predavati, da se već vrednostima deca uče kroz druge predmete. Posebno se napominje da administracija nije smanjena te da u proseku jedan nastavnik za 250 dece radi opisnu dokumentaciju svakodnevno.
Neposredno pre usvajanja Zakona, 4 reprezentativna sindikata imala su sastanak sa novom ministarkom prosvete Slavicom Djukić Dejanović. Nakon sastanka izdato je saopštenje koje potpisuju sva 4 sindikata u kome se navode zahtevi :
Već iz samih zahteva sindikata koji predstavljaju prosvetne radnike Srbije vidljivo je da je ključni zahtev povećanje zarada , više novca za dodatne aktivnosti i sl. Ako je papir koji je objavljen u PDF formatu tačan i verodostojan vidljivo je da nema zahteva vezanih za novi predmet, zaštitu dece od nasilja, izmene načina organizovanja nastave kojim se nastavnicima omogućava drugačiji pristup osim pukog prenošenja činjenica, nema zahteva za sistem vrednovanja, ali ni zahteva koji je najčešće iznošen u javnosti da prosvetni radnici budu više zaštićeni na svom radnom mestu s jedne , a imaju veću slobodu sa druge strane.
Srbija nakon masovnog ubistva u školi „Vladislav Ribnikar“ šeta protiv nasilja . Hiljade i hiljade ljudi, medju njima veliki broj roditelja, izašlo je nakon toga na ulicu tražeći smene pojedinih ministara, ukidanje pojedinih nacionalnih frekvencija itd. Medju tim zahtevima na žalost nema nijednog koji se odnosi na škole , na zaštitu nastavnika, na drugačiji sistem obrazovanja izuzev prvobitnog zahteva za smenu ministra prosvete Branka Ružića što je isti i učinio. Objašnjenje je da će se promenom državnog sistema i te stvari regulisati.
Ako bismo zaključivali po zahtevima koje su sindikati izneli pred ministarku mogli bismo doći do zaključka da ukoliko zarade budu povećane, smanjena administracija, daljih problema neće biti. Ni u jednom zahtevu se ne pominju ni rečju učenici, roditelji, društvena zajednica, bezbednost, čak ni mere koje mogu pospešiti i podići ugled prosvetnih radnika za koji se veruje da je poljuljan. Zašto? I ako sindikati smatraju da su samo navedeni zahtevi ključni , a ministarstvo i država iskreno žele da reše probleme u obrazovnom sistemu zašto onda jednostavno ne bi ispunili zahteve sindikata i sve rešili u jednom danu?
Deca će izvesno od 1. septembra ponovo u školske klupe i moraće da uče i postupaju po novim izmenama Zakona , jer Zakon je Zakon. Njih ionako niko ništa i ne pita sem kad treba da odgovaraju. Roditelji će govoriti o visokim cenama udžbenika, školskom dinaru, lobiraće za niže cene ekskurzija, tražiti način da provedu više vremena sa detetom što mnogima neće biti lako, ako nisu promenili posao u medjuvremenu.
Neki će od 1. septembra ponovo na protest i u šetnju protiv nasilja verujući da je nasilje moguće iskoreniti ispunjenjem iznetih zahteva.Neko će od govornika pomenuti nastavnike i zatražiti veći nivo poštovanja, uslediće aplauz prisutnih, a nastavnici će ukoliko zahtevi sindikata ne budu ispunjeni ozbiljno govoriti o štrajku i tu će biti podeljeni jer nisu svi sindikati za štrajk. Vlast će reći šetaju jer hoće opozicija da dodje na vlast, a to može samo izborima. Opozicija će odgovoriti da su ključni zahtevi jer se bore protiv nasilja.
Svi zajedno gledaćemo vesti , a dok budemo gledali vesti , slušali izjave, skrolovali instagram, fejsbuk, pisali komentare, delićemo se na one koji su za i one koji su protiv, a za sve to vreme pred školom će biti policijski auto. U školi policajac. Pa onda možemo li da odgovorimo na prosto pitanje: Šta to zapravo radimo?
Sistem je truo, ne trpi modifikuje i popravljanje.
uvodjenje predmeta vrline i vrednosti je dobra stvar jer ce pazljivo odabrani nastavnici od malih nogu deci usadjivati vrednosti koje promovisemo kako bi sutra bili dobri i poslusni gradjani a ne neke bundzije koje stalno nesto traze
У Србији сви генерално имај мале плате, осим квази елите од око 20% која зарађује доста и прави нето републички просек који је сан преко 50% запослених.
И шта траже просветари, веће плате, мање рада… Пре 30 година сваки учитељ, наставник, разредни страешина је знао шта су ученици доручковали, шта имају у торби, где су били после школе,када су дошли кући, чиме се баве у слободно време… Данас просветни радници само јуре, оправдано, плате јер од постојећих не могу да живе, а шта деца имају у ранцу, колико занју и чиме се баве у слободно време је мисаона ствар…
Зато треба сви да се удруже да се у Србији минималац подигне у висини потрошачке корпе, а остало према платним разредима и свак би се нашао где припада и сви би били задовољни. Али морају а стану сви заједно. Шта вреди Србији од 20% богатих људи, када се ми гасимо годишње за 50.000 становника. То значи, драги просветари, да нас неће бити за 100 година.
Питање је и да ли заслужујемо државу.
Омладино пакуј кофере.
@ Istina…Vreme je i da i ti pakuješ kofere i da u njih spakuješ svoje kontroverzne komentare. Na jednom mestu pišeš o opustelim selima u kojima mema mladih da rade, a ovamo im poručuješ da napuste svoju zemlju i odu u beli svet.
Kažeš „pitanje je da li zaslužujemo državu“- da li ti tvoj niknejm ISTINA daje za pravo da pretenduješ na istinu u ime svih ?
S godinama čovek postaje mudriji, strpljiviji, s više razumevanja za druge, pa i rodnu zemlju, ne nameće se kao stručnjak u svim životnim i društvenim oblastima.
I na kraju, pada li ti ikad na pamet da roditeljima nedostaju deca, koja su otišla u inostranstvo iz bilo kog razloga? Pazi šta poručuješ, možda neko tuguje za decom u belom svetu. I nisu svi otišli, niti idu samo za vreme ove vlasti. Najveći odlazak zabeležen je u vreme vrle koalicije demokrata i socijalista od 2008.godine,
Е па видите да ништа не разумете. Ја сам давно отишао…
И даље сматрам да нисмо способни да имамо државу. Кад мислим ми, мислим на Србе. Каква је то држава са минималцем са којим, каже премијерка, може да се живи неколико дана??? Каква је то држава која је најзагађенија у Европи? Каква је то држава са највећом социјалном разликом грађана у Европи? Каква је то држава са најјефтинијом радном снагом, са најскупљом храном, са најскупљом дечијом гардеробом…?
Тљачно је да родитељи тугују за децом која одлазе тамо где ће за свој рад бити вредновани како треба, тамо где ће их неко други поштовати и где неће бити свакодневног насиља…
Није тачно да је највише отишло за време вреле коалиције. Највише је отишло у последњих 11 година. како вам није јасно да је ова држава растурена у последњих 10 година???
Сви који могу, треба да оду из овог пакла, смрада, чемера и јада, тамо где сунце лепше сија, тамо где је чисто и где се људи поштују и они који се не воле…
Шта сам ја некада погрешно написао, то ми није јасно??? Све што пишем је мој лични став и моја слобода размишљања и доношења закључака.
samo vi idite bas nas briga. nasi glasaci ostaju a vasi odlaze i zato nikad necete dobiti vlast
Potpuno ste u pravu. Ne marite za mišljenje doškolovanog sega-mega bota, koji se bori za mrvice sa gazdinog stola. Čast, dostojanstvo i rodoljublje odavno ne krase srpski narod. Danas je skoro sve na prodaju, pa čak i mišljenje i lični stav. Svako dobro.
Nema bogatije i lepše zemlje od srbije. Ko hoće da radi može da zaradi. Ko želi nek ide u inostranstvu. Muka mi je više od ovih advokata što žele na vlast a zarađuju previše. Pitanje što hoće na vlast. Pa to je želja da budu još moćniji. Baš ih narod i kolko ko zarađuje interesuje, oni se bore da budu još bogatiji.
Već godinu dana u Evropi! Na stranu mnogo bolja zarada, niže cene, bolji poslodavci, kulturnije komšije…Glavu sam odmorila od ubijanja u pojam da je Srbija ekonomski tigar i da samo neradnici u Srbiji nemaju dovoljno za život. Ovde se lakše diše i mirnije spava. A vama neka vaših glasača, oni su jeftina roba, prodaće se nekom drugom vrlo brzo, za vodu uz sendvič.