24 godine od bombardovanja SRJ

Na današnji dan pre 24 godine počelo je bombardovanje SRJ. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Valjevu u 20h. Tog trenutka u Valjevu malo je ko znao da prepozna sirenu , ali njen zvuk brojni neće nikada zaboraviti. Na Valjevo je u bombardovanju palo čak 215 bombi.

Sada 24 godine kasnije svako u sebi nosi svoje sećanje na početak , ali I samo bombardovanje koje je usledilo. Danima pre samog bombardovanja vesti koje su stizale govorile su da su šanse da se tako nešto dogodi vrlo velike. Medju gradjnaima polemisalo se o tome da li je tako nešto uopšte I moguće, ali I da će nas verovatno zaštiti UN I Rusija. U tim pričama bilo je mnogo toga I nerealnog , ali gotovo svaki gradjanin sa nevericom je pratio vesti.

Ipak 24. marta 1999. godine sirene su razvejale svaku sumnju I nedoumicu. Bombardovanje je počelo.

Valjevo sam početak nije dočekalo spremno. Prvi put pomenuta su skloništa koja su u medjuvremenu pretvorena u ostavne prostore ili data u zakup kao magacini. Informacije koje su tada stizale sa svih strana vezane za skloništa zapravo su jasno upućivale da se mora krenuti sa čišćenjem istih. Korak dalje, najveći broj gradjana nije znao gde se skloništa nalaze.

Grad je polako počinjao da se prazni. Svak ko nije imao radnu obavezu ili kakvu drugu, a posedovao je domaćinstvo na selu ili bar rodjake , pohitao je da se što pre skloni iz Valjeva.

Sirene su se u Valjevu oglašavale svakodnevno I vrlo brzo smo naučili da razlikujemo onu koja označava vazdušnu opasnost od one koja označava prestanak vazdušne opasnosti.

Dok je država organizovala odbranu mostova vid budjenja narodnog bunta , ali I osnaživanje bili su koncerti koji su se održavali po gradovima Srbije pa I u Valjevu. Gradjanima su deljene nacrtane mete koje je trebalo zakačiti na ledja. A, život u Valjevu tekao je u išćekivanju prvih bombi. Nestašica cigareta uzrokovala je duge redove pred trafikama pa čak I onom kod fabrike Krušik.

Tada se dogodilo ono što se više nikada nije ponovilo. Valjevci su pokazali brigu jedni za druge, ljudi su delili skloništa , otvarali vrata svojih domova I onima koje su na ulici tek slabo poznavali. Zajedno smo naučili I kako zamračiti prostoriju , da se upaljena cigareta nadaleko vidi, da grad bez struje izgleda sablasno.

U bombardovanju Valjeva, koje je počelo 14. aprila 1999. u 5h I 31 minut , poginula su tri Valjevca, a povređeno je preko 50 građana. Na Valjevo i okolinu je palo 215 bombi, a najviše-150 bombi je bačeno na fabriku „Krušik“. U bombardovanju Valjeva je uništena zgrada MUP-a, kao i objekti u Pričeviću i na Divčibarama. U bombardovanju Valjeva srušeno je pet stambenih zgrada, oštećeno je preko 200 stanova i 50 kuća u Valjevu.

Podaci o bombardovanju Valjeva:
10.04.1999 00,20h Pričević
13.04.1999 00,10h Mionica – Krčmar – Berkovac
14.04.1999 05,31h Krušik 5.bombi
15.04.1999 00.15h Pričević
16.04.1999 02,16h Pričević
17.04.1999 02,10h Krušik 4.bombe
17.04.1999 22,40h Pričević
20.04.1999 03,15h Krušik 6.bombi
21.04.1999 00,25h Krušik 8 bombi
22.04.1999 00,42h Krušik 8 bombi
25.04.1999 01,40h Pričević
29.04.1999 23,00h Divčibare antena
30.04.1999 01,37h Krušik
02.05.1999 21,10h Krušik 51 tepih bomba
04.05.1999 12,10h Krušik 2 bombe
08.05.1999 22,44h SUP
08.05.1999 22,50h Krušik
10.05.1999 22,55h SUP-Strela – Jelovica
11.05.1999 12,10h Krušik
18.05.1999 12,41h Krušik –Jasenica
26.05.1999 23,00h Maljen
23,17h Rabas – 1 bomba
28.05.1999 11,50h Divčibare
28.05.1999 13,02h Krušik
29.05.1999 11,40h Krušik

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (ili Operation Allied Force; Operacija Saveznička snaga), trajalo je od 24. marta do 10. 6. 1999. godine i deo je kosovskog rata 1996.-1999. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja bosanskih Srba u operacija „Namerna sila“ 1995 i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.

Procenjena  šteta iznosila je oko 30 milijardi dolara. Konačan broj žrtava bombardiranja je i dalje upitan: Human Rights Watch procjenjuje da je bilo 500 civilnih žrtava izvan Kosova, a Fond za humanitarno pravo da je bilo sveukupno 460 civilnih žrtava na prostoru cijele SRJ, od toga 220 albanskih civila koji su stradali od NATO bombi. Uz civilne žrtve, poginulo je i nekoliko stotina vojnika. Napadi su suspendovani 10. juna , nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije.

Valjevu su posle bombardovanja ostale porušene zgrade, uništen Krušik, česte nestašice struje. Sećanje na pilota Milenka Pavlovića.  Ipak, važnije od toga jeste sećanje I osećaj pritajenog straha koji se urezao u svakog ponaosob. Sećanje na zvuk aviona , sirene, prasak I detonacije, štektanje PVO. Godine su prošle, ali istina o bombardovanju nikada neće proći