Ženske brazde: Medjunarodni dan žena na selu za koji one ni ne znaju 10

U ovom mesecu , tačnije 15.oktobra biće obeležen Međunarodni Dan seoskih žena. Ovaj dan ustanovljen je rezolucijom generalne skupštine ujedinjenih nacija 2007-me godine, kako bi zemlje širom sveta ukazale na poseban doprinos žena na selu i na njihovu ključnu ulogu. Žene na selu možda imaju svoj praznik, ali su njihova prava daleko od onog što bi trebalo, pokazala je realizacija projekta “Ženske brazde”.

U Srbiji samo 12 odsto žena su vlasnice gazdinstava, tri od četiri žene rade za smeštaj i hranu, a 60 odsto njih nema pravo na penziju.  Porazna statistika , neporeciva je realnost na selu.

Žene na selu iako su umnogome stub svakog domaćinstva svoj položaj gotovo  vekovima nisu uspele da poprave. Nepisani zakoni I principi koji se temelje na kozervativnosti I pre svega patrijatu I dalje su na snazi iako se površnim posmatranjem to možda I ne bi reklo.

Ukoliko vas put nanese u bilo koje valjevsko selo susrešćete se sa identičnim činjenicama I slikama. Žene na selu nemaju radno vreme, njihov dan traje od svitanja do mraka , a za to vreme one su ne samo vredne domaćice koje se staraju o kući I ukućanima već I veliki radnici na njivi I u štalama. Za svoj celoživotni rad nikada ne odlaze u penziju. Rad ih prati do poslednjih dana života jer je to jedini način I da se održe u životu . Na žalost , one u najvećoj meri nemaju penzije niti druge prihode koje bi mogle ostavriti nakon staža dugog ceo ljudski vek. Zakoni koji su ranije bili na snazi gotovo da su ženu na selu učinili nevdljivom. Izemen zakona poslednjih godina omogućile su ženama odredjene oblike društvene prihvatljivosti. Ipak najčešće nedostatak sredstava I sada je prepreka da žene sebi uplaćuju poreze na osnovu kojih bi kasnije mogle steći pravo na penziju.

Projekat “Ženske brazde” nedvosmisleno je ukazao da žene na selu I ne poznaju svoja prava. One su neinformisane o mogućnostima koje trenutno postoje . Sve do jedne tvrde da ih nikada niko nije pitao da li im je nešto potrebno. Neke od sagovornica Vamedie tvrde da se za sve u selu pitaju muškarci , a od gradjanskih prava ne spore jedino pravo  na glasanje . “Pa oni se za sve pitaju. Meni muž uglavnom kaže I koga da glasam . Iskreno ja I nemam vremena da e bavim tim stvarima , ima posla puno, on I bojlje zna”, rekla je za Vamediu Radmila M.

„Moja poruka ženama danas je da se udružuju i budu zajedno, jer na taj način možemo da im obezbedimo novac za projekte. Žene su te koje vode računa o gazdinstvima, poljoprivrednoj proizvodnji i garant su očuvanja sela“, kazala je  predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović   prošle godine povodom Medjunarodnog dana žena na selu.

Ipak žene na selu teško da se same mogu organizovati, za tako nešto nedostaje im iskustvo , ali I jasne smernice o mogućnostima.

Poslednjih godina primetan je rast broja žena koje su nosioci domaćinstva. Ipak ovaj rast zapravo prati činjenica da je država omogućila odredjene pogodnosti  za žene nosioce domaćinstava Država istovremeno ženu prepoznaje kroz mogućnost konkurisanja za dodelu odredjenih sredstava poput subvencija za farme krava I neke druge programe.

Na žalost grad Valjevo nema posebne programe koji se odnose na žene . U toku realizacije projekta Vamedia je dobila čvrsta uveravanja da se ta situacija može promeniti. “Država daje odredjene subvencije posebno namenjene ženama , ali ne postoji prepreka da to učini I grad I mi ćemo to izvesno uraditi nakon što u razgvoru s njima definišemo njihove potrebe. Zapravo, šta je to što im je najneophodnije za početak”, rekao je Dragutin Kuzmanović direktor Agrorazvoja.

Dok sjedne strane vrlo uspešno funkcionišu brojne farme I domaćinstva koja vode žene , na drugoj strani su samačka domaćinstva žena koje su u poznim godinama života I koje su prepuštene na milost svoje dece ili srodnika . “Pa dolaze kad mogu, imaju oni svoje obaveze I poslove”, rekla je za Vamediu Mirjana S.

Centar za socijalni rad u proteklom periodu nastojao je da identifikuje smaačka domaćinstva I upravo ih upozna sa njihovim zakonskim pravima . U samo nekoliko sela pronadjeno je više od 30 žena koje žive same bez prihoda I pomoći.

Ista strana medalje zapravo krije I tužnu priču o položaju žene u porodici na selu. One su podjendako kao I žene u gradu žrtve porodičnog nasilja  stim da mnoge od njih to nasilje I ne prepoznaju već o njemu misle kao o normi ponašanja koja je društveno prihvatljiva.  Teško materijalno zavisne one  I nakon obraćanja policiji I Centru za socijalni rad ipak bivaju prinudjene da se vrate u domaćinstvo nasilnika. “One su bolesne kad im se to dozvoli, psihičko nasilje je kod njih prisutno svakodnevno I njime se nasilnik koristi da im pokaže svoje mesto I svoju dominantnost. Nasilnik upravo u tome ističe svoju ekonomsku nadmoć.  Fizičko nasilje takodje je prisutno , ali one I to više trpe jer ih je sramota da o tome govore . One su naučene da je to sramota , njihova sramota”, objasnila je direktor  Centra za socijalni rad Katarina Milićević.

Da bi se položaj žena na selu popravio one najpre moraju biti informisane o svojim pravima I mogućnostima koje postoje. Informisanje tih žena doprinelo bi njhvom osnaživanju I u smislu udruživanja I zajedničkog nastupa pred organima lokalnih samouprava , ali I države.  Zanimljivo je da je u toku realizacije projekta Vamedia došla do podatka da u zapadnoj Srbiji ne postoje posebna udruženja žena koja se bave ovom tematikom niti Nevladine organizacije. Takva udruženja na žalost su retka I u Srbiji . Ukoliko neki oblik udruživanja I postoji on se uglavnom odvija kroz udruženja žena preduzetnica koje obuhavtaju ne samo žene na selu već I u gradovima.

Biti žena na selu nije lako, istakle su sagovornice  Vamedie , a na njihova pitanja ipak mora da odgovori šira društvena zajednica . Za početak možda ne bi bilo loše da svi konstatujemo jednu istinu: Žene na selu postoje I njihov život nije jednak ženama u gradu. Tada je moguće odgovoriti na pitanje : Šta da učinimo da I one budu uključene, vidljive I prepoznate?

Dok se to ne dogodi, Medjunarodni dan žena na selu ostaće samo datum za koji one uglavnom I ne znaju.

*Projekat “Ženske brazde” Vamedia Nova realizuje u saradnji sa Gradom Valjevom

 

1 comment on “Ženske brazde: Medjunarodni dan žena na selu za koji one ni ne znaju 10

  1. Radojica Krstić

    One jedino znaju kada je crveno slovo,za ovo neko drugi uzima pare kao za nevidljivu decu

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.