Da li maska sprečava ili ne sprečava normalno disanje, da li nošenje maske dovodi ili ne dovodi do nedostatka kiseonika u krvi; da li je ispitanik zabrinut ili nije zabrinut zbog mogućnosti da se on i njegova porodica, zaraze virusom korone-19; da li je tačno ili nije tačno da mačka štiti od zaraze virusom korone-19? Sve su ovo pitanja na koja su odgovarali gradjani Srbije u istraživanju Demostata.
Od četiri mišljenja o koroni i merama protiv korone, dva su nadpolovično tačna – blizu tri petine ispitanika je zabrinuto zbog mogućnosti da se zaraze oni ili neko iz njihove porodice3, a isto tako blizu tri petine je onih koji ne misle da mačka ima neku ulogu u sprečavanju zaraze. S druge strane, dve petine ispitanika smatra da maska sprečava normalno disanje, četvrtina ispitanika misli da nošenje maske dovodi do nedostatka kiseonika u krvi, a nepuna petina ne brine zbog mogućnosti da se zaraze, oni ili njihova porodica. Zanemarljiv je pak broj ispitanika koji su uvereni da mačka u kući štiti od virusa korone (6%), međutim, ako se tom postotku dodaju oni koji se dvoume ili ne znaju neki odgovor, onda dolazimo do brojke 42% ispitanika što svakako nije zanemarljivo i ukazuje na katastrofalno stanje mnenja naroda o prirodi pandemije koja je u toku i merama koje treba protiv nje preduzeti4.
U tri od četiri slučaja više je ispitanika koji imaju tačno mišljenje, a samo u jedom slučaju brojnije je netačno mišljenje o koroni (da li maska sprečava ili ne sprečava normalno disanje). Gledajući prosek reagovanja ispitanika na pomenuta četiri mišljenja, nalazimo da 44% ispitanika ima tačno mišljenje o koroni i merama protiv korone, a da 22% ima netačna mišljenja, dok 34% je negde u sredini i faktički ne zna da li je neko mišljenje tačno ili netačno. Približno dve petine ima tačno mišljenje, jedna petina netačno, dok je jedna trećina neodlučna i ne zna gde je istina.
Sve u svemu činjenica je da od 100 ispitanika samo 44 ima tačna mišljenja o koroni, što je inače veoma nepovoljan rezultat ako ovaj nalaz ekspandiramo na celu populaciju Srbije.
2.2. Indikatori ponašanja
Da li ispitanik želi ili ne želi da se vakciniše protiv korone ako je to dobrovoljno i besplatno; da li ispitanik poštuje ili ne poštuje fizičku distancu; da li ispitanik nosi ili ne nosi masku tamo gde ima dosta ljudi; da li ispitanik preduzima ili ne preduzima preventivne mere protiv korone.
Tabela 2. Ponašanje ispitanika prema drugima i prema sebi – u kontekstu korone, korektno5 ili nekorektno?
U slučaju sva četiri indikatora ponašanja ispitanika (prema drugima i prema sebi) u kontekstu korone, nadpolovična većina ispitanika se ponaša korektno. Ta većina je mala (52%, odnosno 54%) u slučaju projekcije ponašanja u slučaju vakcinisanja protiv korone i u slučaju poštovanja fizičke distance. Većina je dvotrećinska (66%) u slučaju nošenja maske „svuda gde ima dosta ljudi“, a tročetvrtinska (75%) u slučaju preduzimanja preventivnih mera protiv korone (videti tabelu 2).
Nekorektno ponašanje najviše dolazi do izražaja kod projekcije ponašanja u slučaju vakcinisanja protiv korone – čak 31% ispitanika izjavljuje da ne želi da se vakciniše protiv korone iako vakcina bude besplatna. U slučaju preostala tri indikatora, nekorektno ponašanje karakteriše svakog devetog ispitanika (po 11%).
U proseku, korektno ponašanje u kontekstu pandemije korone karakteriše 62% ispitanika, a nekorektno 16%, dok je za 22% ispitanika karakteristično pomešano ponašanje, nekad korektno, nekad nekorektno.
Značajan je nalaz proističe iz poređenja obima tačnih stavova o pandemiji i korektnog ponašanja u kontekstu korone. Češće je korektno korona-ponašanje od učestalosti tačnih stavova o koroni i merama protiv korone. Ova relacija nije tipična, tipično je obratno: da ponašanje kaska za stavovima, odnosno da ljudi „jedno pričaju, a drugo rade“.
Zanimljivo je povezivanje stava prema mogućem vakcinisanju protiv korone i izbornih opredeljenja građana. Vidljiva je razlika izbornih pristalica jučeranjih (a i današnjih) partija na vlasti na jednoj strani i pristalica partija koje su bojkotovale prošle izbore. Ništa manje je atraktivan nalaz po kojem su, kad je u pitanju stav prema vakcinisanju, pristalice opozicionih partija koje su izašle na izbore, najbliže upravo pristalicama partija na vlasti (videti tabelu 3).
Tabela 3: Stav prema vakcinisanju protiv korone i izborno opredeljenje ispitanika (u%)
Rang lista ispitanika koji se ne bi vakcinisali ni pod kojim uslovima, a prema odnosu prema izbornom odnosu prema partijama, izgleda ovako: pristalice bojkot-partija – 48%, ispitanici koji nemaju bliske partije – 33%, opozicione partije koje su izašle na izbore – 29% i na kraju pristalice partija na vlasti – 21%. S druge strane, rang lista partija prema spremnosti njihovih pristalica na vakcinisanje ako to preporuče lekari i stručnjaci, izgleda ovako: pristalice opozicionih partija koje su izašle na izbore – 53%, pristalice partija na vlasti – 51%, ispitanici bez bliskih partija – 44% i potom pristalice partija koje su bojkotovale izbore – 34%. Kada je reč o Predsedniku Republike kao osobi koja može da utiče na odluku o prihvatanju vakcinisanja, njegov uticaj je ograničen na 17% pristalica stranke čiji je on predsednik i stranaka sa kojima je SNS u koaliciji. Kod ostalih ispitanika, uticaj preporuke Vučića je na nivou statističke greške, 2-3%.
Demostat