Svetski dan mentalnog zdravlja 10. oktobar, ove godine obeležava se pod sloganom „Zajedno u prevenciji samoubistava“ i posvećen je temi koja zauzima prvo mesto u svetu, jer se broj samoubistava iz godine u godinu povećava. Služba psihijatrije Opšte bolnice Valjevo i ove godine radno obeležava dan posvećen mentalnom zdravlju, a Dr Jasmina Pašić, psihijatar istakla je na konferenciji za medije, da prema nekim istraživanjima, većinu suicida počine ljudi koji se nikada nisu psihijatrijski lečili.
- Mnogo je manji broj onih koji su se psihijatrijski lečili pa su izvršili suicid, nego li onih koji nikada nisu tražili pomoć psihologa ili psihijatra. Mi u suštini ne možemo govoriti o nekim uzrocima suicida tih ljudi koji se nisu obraćali psihijatru. Iz grupe ljudi koji su izvršili suicid tu je i određen broj psihijatrijskih pacijenata iz kruga psihotičnih poremećaja, dakle ljudi koji su imali poremećaj duševnog zdravlja u užem smislu, koji su imali halucinacije, poremećaj mišljenja i slično. Postoji grupa ljudi koji su bili depresivni i koji su iz takvog stanja počinili suicid. Uvek postoji to neko filozofsko pitanje, da li je to hrabrost ili kukavičluk? Mi se sa tim suočavamo godinama i nekako smo se uverili da je jako teško prevenirati suicid – navela je dr Jasmina Pašić, dodajući da oni koji su odlučili da to učine česmo maskiraju svoje ponašanje, trudeći se da sve izgleda normalno. U Srbiji po broju suicida, prema ranijoj statistici, decenijama unazad, grad koji prednjači je Subotica, dok je zemlja sa najvećim brojem takvih slučajeva Norveška, mada oni dosta ulažu u prevenciju poslednjih godina.
Od drugih psihijatrijskih poremećaja mentalnog zdravlja, sa kojima se svakodnevno susreću u ambulantnom radu, dr Pašić je navela da je broj psihijatrijskih pacijenata, u smislu poremećaja duševnog zdravlja, shizofrenije, paranoidne psihoze, nekako konstantan i ne povećava se u zavisnosti od spoljnih okolnosti, uslova sredine, siromaštva. Dok je situacija sa druge strane da se povećava brojnost neurotskih poremećaja.
- Povećava se broj anksioznih poremećaja, afektivni poremećaji u smislu bipolarnog afektivnog poremćaja. Učestali su generalizovani anksiozni poremećaji, bilo da se radi o nekoj vrsti fobija ili maničnim atacima. Ranije smo imali situaciju da su ljudi koji imaju anksiozne poremećaje odlazili kod lekara druge specijalnosti bilo kardiologa ili gastroenterologa jer su to simptomi koji vrlo često budu somatski i mogu imitirati bilo koju somatsku bolest. Sada lekari takve klijente i pacijente upućuju pre kod psihijatra i pre dobijaju pomoć nego u nekom periodu od pre desetak godina – rekla je dr Pašić dodajući da što se tiče dijagnostike u psihijatriji dosta toga ne može biti objektivizirano i pored dijagnostičkih kriterijuma za svaki poremećaj , pa se prema potrebi dodatno mogu raditi prema indikaciji i radiološka dijagnostika u vidu skenra i magneta. Prema njenim rečina , na žalost većina psihijatrijskih bolesti je hroničnog toka i pacijenti bi trebalo doživotno da se brinu o svom mentalnom zdravlju uz stručnu pomoć psihijatara koji rukovodi uzimanje terapije.
Psiholog Milena Seka Maksimović, nadovezala se na priču o hroničnim duševnim problemima i osobama sa mentalnim probelmima.
- Mislimo da osim dijagnostike i medikamentozne terapije, jako je važno pružiti osobama sa mentalnim poteškoćama i druge oblike oporavka i rehabilitacije. Mi smo ovde u Valjevu pokušali i realizovali podršku kada smo napravili Udruženje „Zračak“. To je udruženje osoba koje dobijaju usluge mentalnog zdravlja. Znamo svi, a to kaže i Svetska zdravstvena organizacija da „Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja“. U suštini, da bismo se mi bavili mentalnim zdravljem, moramo organizovati sveobuhvatnu podršku i lečenje. Sveobuhvatno u smislu da pored psihijatrijske terapije, pored individualnog psiho-terapijakog ili savetodavnog rada, jako je potrebno da se pacijenti udruže i borave u nekim ili grupama samopomoći ili grupama podrške. Naši gosti Udruženje „Zračak“ kao i Klub „OSI“ su upravo takva grupa tretmana i oporavka, gde svi mogu da podele među sobom probleme i tako uoče da nisu jedini koji imaju takvu vrstu problema i da se bave nekim aktivnostima koje inače kao hronični pacijenti ne bi mogli da upražnjavaju bez takve vrste podrške – navela je Milena Seka Maksimović, koja je istakla da se upravo na taj način prevenira stigma, diskriminacija, socijalna izolacija i sve što one donose vulnerabilnoj populaciji koja se nosi sa primarnom psihijatrijskom bolešću. Prema savetu psihologa Milene Seke Maksimović, svako ko ima neku vrstu problema, treba da se javi po neki savet bez obzira da li će izabrati privatnu praksu, domove zdravlja ili Službu psihijatrije Opšte bolnice Valjevo, jer je najvažnije da osoba koja ima neki problem da počne da ga rešava jer svako odlaganje i ne rešavanje može za posledicu da ima i neke druge probleme mentalnog i sveukupnog zdravlja.
Psihijatri i psiholozi Službe psihijatrije Opšte bolnice Valjevo održali su radionicu sa gostima Kluba „OSI“ i iz Udruženja „Zračak“ kao značajan vid podrške vulnerabilnoj populaciji, kroz druženje i edukativni razgovor.