Kad prodju školski dani, ostanu sećanja, a medju tim sećanjima uvek I sećanje na omiljenog profesora. Gimnazijalci će pamtiti svoju profesorku likovnog Natašu Kristić. Nataša ne samo da je omiljeni professor učenika Gimnazije u Valjevu već je izabrana za Omiljenog profesora Srbije.
Već šestanaest godina zaredom na Saju obrazovanja EDUfair dodeljuje se priznanje za Omiljenog profesora, valjevski Gimnazijalci predložili su svoju profeosrku likovnog za ovo zvanje I sa njihovim predlogom složilo se 2600 učenika srednjih škola iz cele Srbije.
Za svoju prrofesorku Gumnazijalci kažu da je pouzdaa, lepo govori I lepo sluša.
“ Jer, profesorka je jako svestrana, šta god da nam predaje to čini na originalan način sa puno zanimljivosti. Pri tome, ona je draga i pristupačna žena sa puno strpljenja, spremna da sasluša. Na času otvoreno možemo da pričamo o svim životnim pitanjima i dilemama koje nas muče, od međusobnih odnosa do ljubavi. Nijednom nas ne gleda kao nezrele, uvek ima dobar savet, uvek se smejemo i u svemu možemo da pronađemo lepotu”, u glas pričaju Doroteja, Tamara, Anastasija i Vanja, đaci III-6 bilingvalnog odeljenja Društveno-jezičkog smera.
Na času likovnog, profesorka Kristić objašnjava čuvenu sliku “Kozaci” Ilje Rjepina, način na koji to radi svedoči o tome da su učenici bili u pravu.
“Lično mislim da je u pitanju pasija, kao kada odete na utakmicu i vidite fudbalera koji se silno trudi i trenutno mu ništa ne polazi za rukom, ali videte da je to sjajan čovek koji želi da se igra. Tako funkcioniše u ovoj učionici. Ja imam pasiju prema umetnosti i svaki put kada vidim da im je dosadno znam da sam zakazala, pa tražim put da dođem do njih. Oni su mladi i vole bajke, tako da je to način da ih navedem da postignu saznanje i usvoje činjenice” otkriva Omiljena profesorka Srbije svoj način rada, priznajući da nagrada koju je dobila nadilazi sve druge jer je, kako kaže, “pokazala da vas đaci čuju, a kada vam kažu da ste omiljeni onda je sigurno ste im ukrali srce”.
“Ne postoje životni sadržaji koji su trivijalni ili preteški, samo postoji prihvatljiv način na koji to saopštavamo”, stav je koji je omogućio da njeni učenici sam predmet počnu da doživljavaju drugačije , ali I da ostvare slobodu da o brojnim temama otvoreno govore.
“ Istina uvek vezuje ljude, bilo da je u pitanju posao ili privatni život, a ako baratate sa istinom dobićete ljubav. Dosta pomaže i ona čuvena Rambova da “ne treba sebe preozbiljno shvatiti”, nego se prilagoditi okruženju i publici. Kada osetim da im nekada zapne, tu je uvek grčka mitologija koja im jako osvaja pažnju, jer shvate da to ima veze sa njihovim moralnim ili ljubavnim dilemama, osete da je to primenjivo u njihovom životu i onda vidite odsjaj u njihovim očima kao efekat “aha, ovo se i meni desilo, nisam usamljen, još neko je nekad pogrešio, pao i ustao”, kaže Nataša Kristić.
Učenici potvrdjuju da izmedju njih I njihove omiljene profesorke postoji uzajamno poverenje, a I profesorka Kristić se slaže da je tajan zapravo u neotkrivanju tajni koje joj saopštavaju.
“Umetnost ima tu osobinu da nas osvešćuje da nismo sami u nevolji, da su drugi pre nas bili krhki i slabi, ali da su uspeli da se iznesu iznad toga i uživaju u lepoti života”, zaključuje Nataša Kristić.
Tako je u Gimnaziji umetnost postala još važnija I učenicima pokazala jedno svoje posebno lice. U otkrivanju svih lepota I slabosti života kroz savete I razgovor, profesorka Kristić je postala više od nagrade, ponos školi, nezaboravno sećanje učenicima koji završavaju školu, a oslonac onima koji su još uvek u njoj.