„Hleba i igara“ u pauzi rijalitija

„Hleba i igara“, metafora koja je zaživela u Srbiji za vreme vladavine Slobodana Miloševića, u 2018. godini bila je aktuelna i u Valjevu. Iz gradske kase izdvojeni su milioni za brojne manifestacije, a da je praktično efekat istih ostao neprimećen.

Pored Tešnjarskih večeri, Grad Valjevo sada ima medju stalnim manifestacijama i „Abrofest“, Memorijalni šahovski turnir „Selimir Stanojlović“, Memorijalni rukometni turnir“Nikola Jevremović Gužva“. Za ostale manifestacije sredstva se dodeljuju konkursom. Grad Valjevo je u 2018. godini raspisao čak dva konkursa za podršku privredno-turističkim manifestacijama. Na prvom konkursu izabrano je 14 manifestacija, a na drugom još dve. Za realizaciju konkursa izdvojeno je skoro 5 miliona dinara.

Ako ovom spisku dodamo i Tešnjarske večeri i već pomenute manifestacije cifra se vrtoglavo penje.  Duvan čvarci ove godine dodatno su iz budžeta uzele blizu 500 000 dinara samo za otkup autorskih prava trogodišnjim ugovorom po kom će se svake godine ista suma plaćati vlasniku autorskih prava.  U medjuvremenu iz tekuće budžetske rezerve finansirano je još sličnih aktivnosti. Ne treba zaboraviti i sportske manifestacije koje su takodje uzele „danak“ u budžetu sa više od 10 miliona dinara.

 S druge strane izvršenje budžeta bilo je na 74%. Ovakav odnos stvari praktično ide u prilog tome da gradska vlast akcenat svog rada stavlja upravo na manifestacije ili reći će neko narodnu zabavu.

Sama metafora „Hleba i igara“ nastala je još u doba starog Rima za metode kojima vlast obezbeđuje podršku stanovništva tako što prividno zadovoljava njegove kratkoročne interese i nevažne potrebe, a nauštrb dugoročnih interesa, odnosno da bi mu skrenula pažnju s daleko važnijih problema.

Tako smo došli u situaciju da na nacionalnom nivou gradjani mogu da prate rijaliti programe kao vrhunski doprinos širenju kulture na nacionalnom nivou, a na lokalnom u pauzama rijalitija da prisustvuju nekoj manifestaciji.

Gradjani neke manifestaije tradcionalno posećuju u velikom broju, Tešnjarske večeri , Duvan čvarke, Abrofest, dok se za pojedine gotovo i ne čuje da su održane. Ali i za jedne i za druge izdvojena su sredstva gradjana.

Forma je zadovoljena dok se efektima niko ne bavi, pa ostaje pitanje da li su interesi gradjana zadovoljeni?

U Valjevu se u jednom trenutku vratio i termin “vašar”, ali je već sada postalo jasno da kritike koje su tada iznošene ne samo da nisu primenjene niti su imale efekta na rad gradske vlasti već je sama  terminologija sada nešto što se ne sme pominjati, a svakako ne sme pripisati vlasti.

I u 2019. godini treba očekivati isti ili bar sličan scenario, s obzirom da regularni izbori dolaze na proleće naredne godine.

Manifestacije su dakle bile brojne, gradska vlast je definisala svoje ciljeve pa možda ako se već primenjuje taktika starog Rima, naredno što treba očekivati jesu borbe gladijatora. Ali, za to nam treba arena. A ova gradska garnitura ne mari za sportske arene.

S.V.    

3 comments on “„Hleba i igara“ u pauzi rijalitija

  1. Milan

    Konacno jedan normalan tekst o nasem primitivizmu i tradicionalnom bacanju narodnih para.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.