Preventiva ključna u borbi protiv moždanog udara

imageSvetski dan borbe protiv moždanog udara, služba Neurologije Opšte bolnice Valjevo i ove godine dočekuje sa statističkim prosekom obolelih od ove bolesti koja je među vodećim nakon kardiovaskularnih oboljenja.

Samo u ovoj godini na odeljenju Neurologije je zbrinuto i lečeno 406 bolesnika sa dijagnozom akutnog moždanog udara. Broj dana bolničkog lečenja od početka godine je 4396, a broj umrlih od cerebrovaskularnog insulta u prvih 48 sati hospitalizacije je 29 pacijenata. Ukupan broj umrlih od moždanog udara je 109 ljudi za prvih devet meseci ove godine.
U razvijenim zemljama sveta, moždani udar je treći uzročnik smrtnosti, ispred kardiovaskularnih i malignih bolesti. U nerazvijenim delovima sveta i u našoj zemlji je drugi uzrok smrtnosti. Što se tiče samog akutnog moždanog udara jako je bitno ga blagovremeno prepoznati i to se postiže edukacijom stanovništva. Bolest daje sliku sa naglim početkom, gde se oduzima jedna strana tela, gubi funkcija govora i koordinacija pokreta, nekada se javlja i jaka glavobolja i povraćanje. Moždani udar se deli u dve kategorije i to je akutni ishemijski moždani udar koji obuhvata oko 80% svih moždanih udara i druga vrsta oboljenja, a to je akutni hemoragijski moždani udar kojeg ima oko 20%.
Borbu protiv moždanog udara započinjemo preventivom. U razvijenim zemljama postoje agresivni preventivni programi kojima se utiče na promenjive faktore rizika. Od nepromenjivih faktora rizika na koje ne možemo da utičemo najznačajniji su starosna dob je posle 55 godine života se povećava i rizik za oboljevanje do dva puta. Rasna i etička pripadnost takođe utiču na razvoj predispozicija za oboljevanje, a ne možemo uticati ni na nasleđe. Ukoliko je neko u porodici, pre svega roditelji imao moždani udar, šanse za oboljevanje su i do 30% povećane. Faktori rizika na koje se može uticati su arterijska hipertenzija kao vodeći faktor koji se može regulisati, zatim su tu i ostali faktori rizika koji su učestali u našoj sredini. To su dijabetes, insulinska rezistencija, kardiološki poremećaji tipa aritmija. Drugi opšti faktori rizika na koje možemo uticati usvajanjem zdravih životnih navika i stilova jesu pušenje, preterana upotreba alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost jer oni za čak 50% povećavaju šansu za oboljevanje od cerebro-vaskularnih bolesti. Udruženi faktori rizika se multipliciraju i dovode do razvoja bolesti tako da ih svakako treba prevenirati.
Moždani udar ne samo kao uzrok smrtnosti, značajan je i kao faktor invaliditeta. Svega 50% obolelih se vrati normalnim aktivnostima, 30% ostaje doživotno zavisno od tuđe pomoći.
Prema rečima dr Gorana Mitrovića specijaliste neurologije, žitelji Kolubarskog okruga se uklapaju u svetsku statistiku s tim da je na ovim prostorima uočena navika neumerenosti kada je ishrana u pitanju pa je i to jedan od većih faktora rizika.
– Mi smo vodili preciznu statistiku i za period od 1. januara do 30. septembra. I u tom periodu broj bolesnika sa dijagnozom akutnog moždanog udara je ukupno 406. Broj dana za lečenje cerebrovaskularnih oboljenja iznosi 4396, a broj preminulih u prvih 48 sati nakon prijema u bolnicu je 29. Ukupan broj preminulih u prvih devet meseci od 406 je 109. Do kraja godine imamo još tri meseca, a nastupa period kada se uzima slana i masna hrana uz fizičku inaktivnost tako da će i broj obolelih rasti. Mi nemamo doba godine kada se u klasterima javlja povećan broj obolelih, ali možemo da pretpostavimo kada namse javlja veći broj pacijenata sa dijagnozom akutnog moždanog udara. Imamo i sve veći broj pacijenata koji nemaju razvijena faktore rizika, ali dobijaju moždani udar i to je populacija od 35 do 45 godine života. Vrlo mlade osobe dobijaju teške moždane udare – rekao je dr Mitrović, dodajući da je u odnosu na proteklu godinu uspešno smanjen procenat smrtnosti obolelih sa 30% na 26, 60% pre svega zahvaljujući savremenom CT uređaju i primenom adekvatne trombolitičke terapije. Prema podacima Svetske zdravstvena organizacije 30% obolelih izgubi bitku, 30% ostaje invalidno, a 30% pacijenata se uz dobre mere rehabilitacije vraća na svoje staro zanimanje i potpuno oporavlja.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.