Proizvodnja afera nije nepoznata pojava u društvu naročito u političkoj komunikaciji koju političke partije ostvaruju korišćenjem medija kao načina njihovog plasmana. Javno mnjenje uglavnom reaguje na aktuelizaciju afere, ali ne i na njene posledice. Afera „Simović“ plasirana iz Valjeva tako se našla na naslovnim stranama i kao udarna vest svih nacionalnih medija. Niko se ne pita – Da li je proizvodnja ovakve afere u Valjevu zapravo oblik političke korupcije?
Vest iz Valjeva o mogućem seksualnom mobingu obradjena i prilagodjena formatu medija koji je prenosi vrlo brzo našla se na naslovnim starnama ne samo ovdašnjih već i nacionalnih medija. Valjevski mediji verovatno i dalje verujući da prenose samo informaciju sa konferencije za novinare na kojoj je informacija predočena objavili su je gotovo u jednom danu jer – Vest je vest! U istom danu valjevski mediji objavili su još nekoliko gradskih vesti ali nijedna nije dospela na naslovne strane. Zbog atraktivnosti ili zbog afiniteta javnosti prema odredjenoj vrsti vesti?
Shodno merlilima vrednosti koja su godinama unižavana zarad različitih potreba političkog establišmenta velika je verovatnoća da je ipak afinitet javnosti u pitanju.Valjevska javnost podjednako je pratila afere Mišković, Šarić, Ražnatović, Simić, Kolubara i mnoge druge , dakle nije nenaviknuta na njihovu konzumaciju.
Politika koja se sa nacionalnog nivoa polako prelila na lokalni se zasniva mahom na neprekidnom lansiranju afera i optužbi, a lice koje se nadje u središtu afere je u takvoj kombinaciji kapitalni dobitak. Svi oni koji su se na neki način uključili u priču ne dovode u pitanje istinitost reči koje su procurele u javnost. U Srbiji na žalost odavno važi nepisano pavilo da se istinom bave pravosudni organi dok svi ostali imaju pravo na svoj deo „istine“.
Ko u politici i društvu želi danas nešto da pokrene i postigne, mora da poznaje pravila komunikacije i upotrebe medija.Zašto ovo nije bila društvena upotreba medija? Ako bismo slučaj iz Valjeva posmatrali sa strane realne i opravdane upotrebe videli bismo da se takva vest o seksualnom mobingu mogla naći u medijima u slučaju da je lice koje je mobingovano iscrpelo sve pravne i zakonske mogućnosti nije dobilo zadovoljavajuću satisfakciju i potom se na nezavisnoj konferenciji za novinare , svojoj ličnoj , obratilo valjevskoj javnosti . Ali nije . Informacija je plasirana na konferenciji političke partije. Da li je slučajnost to što se politička partija koja čini „dobro delo“ za svoju sugradjanku zapravo nalazi u suprotnom taboru od one iz koje dolazi lice koje je optuženo za mobing?
Na istoj konferenciji novinarima su kao dokaz predočene SMS poruke koje same za sebe ne znače ništa ukoliko dakle ne postoji objašnjenje kada su nastale i u kojim okolnostima. Afere koje su protutnjale Srbijom naučile su nas ponešto:prisluškivanje poziva , prepiska SMS poruka može sa lakoćom biti zloupotrebljena protiv bilo kojeg građanina ove ili druge zemlje, ali i nešto važnije – Takva zloupotreba nikog neće zanimati ako je neko ne upotrebi u političke svhe.
Ali mediji su velikim naslovima skrenuli pažnju javnosti sa same sadržine . Istraživačko novinarstvo je poslednja kreativna oaza, ali je za njega potrebno veliko ulaganje novca, a novac, po pravilu, mediji nemaju. Teoretičari medija tvrde da se komercijalizacija i u Srbiji manifestuje tabloidizacijom štampe i u RTV proizvodima najnižeg ukusa, kiča i šunda.Tako je stvoreno povoljno okruženje za političku korupciju i to njen poseban deo koji se u ovom slučaju može posmatrati kroz pojavni oblik polaza od javnog interesa, a tretmana kao narušavanja javnog interesa ili normi ponašanja zarad posebnih pogodnosti (public interes centred).
Da li treba svi zajedno da se podsetimo da se politički establišment ne bavi prevashodno izazivanjem javne pažnje u cilju poboljšanja komunikacije same po sebi izmedju sopstvenog delovanja i javnog mnjenja već instrumentalno najčešće se bave provociranjem tema kojima se blate i diskredituju konkurenti u političkoj utakmici? Da li je onda jasnije zašto se informacija o kojoj govorimo umesto da aktivira temu mobinga zaposlenih koji je u deficitu radnih mesta prisutniji više nego ikad lako postala afera , aktivirajući diskreditovanje funkcije i političke opcije iz koje lice optuženo za mobing dolazi?
Slavica Vujanac
Politička korupcija je “mnogo opasnija u demokratijama nego u drugim oblicima političkih sistema. To nije stoga što je politička korupcija od ‘većeg’ značaja u demokratijama nego u ne-demokratskim sistemima. Pre je to stoga što ona nanosi više štete demokratijama: ona u većoj meri podriva njihove temeljne principe na način na koji to ne čini u ne-demokratskim sistemima.” (Pol Hejvud)