Priča o imovinskim kartama funkcionera možda će jednom zaživeti , možda onda kada ih ne bude 40 000 u Srbiji. RTS je u avgustu prošle godine preneo podatak da je svaki 185. građanin Srbije funkcioner.” Od 2011. kada je počeo da se vodi registar, ima za 20.000 više funkcionera i njihov broj je dostigao 40.000, što je grad veličine Jagodine”, preneo je RTS .
Zakon kao „funkcionere“ definiše sve izabrane, postavljene i imenovane u organe republike, pokrajina, opština i gradova, kao i organe javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač država ili lokalne samouprave. Tu su i oni koje bira Narodna skupština, a imaju ovlašćenja rukovođenja i odlučivanja, kao i sudije i tužioci, i njihovi zamenici, rukovodioci zdravstvenih i prosvetnih ustanova, od vrtića do fakulteta.
Da li zapravo kao država pa I kao grad izdržavamo i neprimereno veliki broj funkcionera?
Sama činjenica njihove brojnosti govori da se radi o vrlo poželjnoj kategoriji stanovništva.Pri pomisli na funkcionera uglavnom nam pada na pamet status u društvu, visoka plata, službeni automobil, skupo odelo, reprezentacija.
Svi oni trebalo bi da imaju odredjeni stepen odgovornosti , ali na žalost najčešće ni oni sami nisu toga svesni , a veoma je mali broj onih koji su ikada pozvani da polože račune I objasne svoju ulogu u odredjenim činjenjima ili ne činjenjima.
Vlada je donela odluku o zabrani zapošljavanja ostavljajući prostor za razne PP ugovore , ali istovremeno uvek aktuelna priča o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru nikako da dobije svoj pravi oblik niti da se krene sa njenom realizacijom. Nekako po nepisanom pravilu ta racionalizacija trebalo bi da “pogodi” samo činovnike jer se funkcioneri retko ili gotovo u toj priči ne pominju.
Demokratska stranka iznela je podatak da je u prošloj godini aktuelna vlast prevashodno optuživši naprednjake zaposlila 4310 novih činovnika. Taj podatak preneo je list NIN dajući I interesantno objašnjenje u kome se kaže da su ti činovnici zapravo “pojeli” uštedu na penzijama.NIN piše:”Tako su plate činovnika “pojele” polovinu planiranih ušteda od smanjenja penzija u 2015. godini, a taj dodatni trošak je znatno veći od 65 miliona evra, koliko je od početka godine do septembra naplaćeno uvođenjem solidarnog poreza”. U pomenutoj opservaciji nema navoda o funkcionerima čije zarade neretko “vuku” prosek plata.
S druge strane SNS je ukazala da se radi o izmišljenom podatku te optužila DS da je njihova krivica što imamo 800 000 zaposlenih u javnom sektoru. Opet ni reči o funkcijama.
A funkcije mogu biti razne od onih potrebnih do potpuno izmišljenih koje služe za udomljavanje partijskih zaslužnih kadrova. U Valjevu smo do sada mogli da vidimo promene I izmene , ali se od funkcija nije odustajalo. Za razliku od prošlih vremena mogli smo da vidimo da je gradonačelnik imao tri pomoćnika , a da bi se priča o tome stišala objasnili su da po statutu može da ih ima pet. Dakle dobro smo prošli. Sada ih trenutno ima ponovo dva . Ali zato gradonačelnik Stanko Terzić nikada nije imao svoj kabinet u radnom značenju te reči . Pa se tako u Valjevu pod izrazom kabinet misli na prostoriju u kojoj gradonačelnik obitava. Tu prostoriju ima , ali ne I ljude koji bi direktno trebalo da koordiniraju odluke I njihovo sprvodjenje. Dakle tu je napravljena ušteda.
Funkcije koštaju gradjane , a što je materijalna beda veća gradjani su sve više zainteresovani za to kako funkcioneri žive . Sada se više gotovo I ne pominje čuvena rečenica iz vremena Slobodana Miloševića koja je upućivala na to da nikoga nije briga kolika je njegova plata , ako je narodna zadovoljavajuća. Zašto? Logično jer je narod vrlo nezadovoljan visinom svojih mesečnih prihoda .
Funkcioneri zapravo sada posmatrano po srpskim gradovima u unutrašnjosti jesu jedini pripadnici srednjeg sloja stanovništva. Visokoj klasi pripadaju “visoki funkcioneri”, što je takodje izraz koji se poslednjih godina odomaćio, tajkuni podjednako I novi I stari . Ako praktično posmatramo ovu tvrdnju videćemo da valjevski funkcioneri imaju I za automobil I za letovanje I zimovanje I ne brinu mnogo o sutrašnjem danu za razliku od gradjana koji se odriču automobila , letovanja I jedino o čemu brinu jeste puko preživljavanje . Došli smo u takvo vreme da ono što je nekada bilo podrazumevajuće za srednji sloj I automobil I letovanje sada pripada manjini gradjana u liku neke funkcije . Ako ovako posmatramo stvari jasno je da postoji još uvek srednji sloj u Srbiji, ali na žalost u njemu nije većina stanovništva.
Ako uporedimo broj nezaposlenih , broj gladnih, siromašnih I broj funkcionera jasno je da jednoj državi koja želi da štedi cifra od 40 000 funkcionera nije za ponos. A ako oni zapravo održavaju privid plata I statusa onda je jasno da statistika tu “igra” u korist države.
Kakvi god rezovi da se naprave funkcioneri će preživeti jer rezove oni sprovode I odluke o tome oni donose. Ko je još čuo da neko seče granu na kojoj sedi?
S.V.