Kako god da se meri podrška Aleksandru Vučiću i SNS, ona je izuzetno velika, jer Vučića kao prvog u koga imaju poverenje izdvaja oko dva miliona građana, a podrška SNS-u često ide preko 50 posto, izjavio je direktor Ipsos stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević. Godine parlamentarnog iskustva do sada su pokazale da ne treba svim istraživanjima bezrezervno verovati. Naviknuti na istraživanja pred izbore sada se susrećemo sa istraživanjima gotovo svake nedelje . Zašto nam je potrebno da svake nedelje znamo da je Vučić neprikosnoveni srpski lider?
Malo-malo pa se u javnosti obznani neko novo istraživanje koje govori o podršci vladajućoj partiji i premijeru Aleksandru Vučiću. Za istom strategijom održavanja stabilnosti glasačkog tela posezale su i ranije vlasti u državi. I istini za volju to nije izmislila SNS. Novinske stranice svojevremeno je ispunjavala priča o podršci Borisu Tadiću i njegovim prethodnicima. Polako , ali sigurno gradjani su naučili da ne veruju preterano istraživanjima . Dobar primer za to je i istraživanje koje je sprovedeno ili bolje reći objavljeno neposredno pred predsedničke izbore u kome je po istraživanjima Boris Tadić uživao daleko veću podršku nego Tomislav Nikolić.
„Predsednički kandidat koalicije “Izbor za bolji život Boris Tadić” trenutno vodi ispred Tomislava Nikolića, kandidata koalicije “Pokrenimo Srbiju” i pobeđuje u drugom krugu predsedničkih izbora, pokazalo je istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) kojeg danas ekskluzivno prenosi agencija Beta i dnevne novine Press“, bila je vest u aprilu izborne godine.
Ili istraživanje objavljeno 23.aprila,u kome se navodilo: „ Za koaliciju okupljenu oko Srpske napredne stranke (SNS) glasalo bi 33,5 odsto birača, koalicija oko Demokratske stranke osvojila bi 28,3 odsto glasova, pokazalo je istraživanje agencije Faktor plus.Ista agencija navodi i „Istraživanje je sprovedeno od 14. do 22. aprila na uzorku od 1.084 ispitanika sa teritorije Srbije, bez Kosova, za potrebe agencije Faktor plus.Cenzus od pet odsto prešli bi i koalicija Preokret za koju bi glasalo 6,2 odsto birača, Demokratska stranka Srbije (DSS) sa 5,7 odsto glasova i Srpska radikalna stranka (SRS) sa 5,5 odsto.“. I tek letimičnim pogledom jasno je da nešto sa ovim istraživanjima nije u redu.. Da, ali sa ove distance proteklih godina. U trenutku objavljivanja ovakvih rezultata istraživanja oni su imali svoju svrhu. Da unapred prejudiciraju pobednike u svesti glasača. Odnosno da onima koji nisu glasači stranke sa najboljim rejtingom pokažu da je više nego uzaludan njihov izlazak na izbore pa i da je opcija koju imaju ili da se pridruže pobedniku ili odustanu od glasanja.
U praksi se dogodilo nešto drugo. Ubedljivu pobedu uz slabu izlaznost imali su naprednjaci , a u drugom krugu izbora za predsednika pobedu je odneo Tomislav Nikolić.Neki od analitičara tada su to objasnili prevagom apstinentske snage glasača.
Činjenica je sdruge strane da se veoma mali broj istraživačkih agencija bavio istraživanjem apstinencije glasača na izborima gde cifre od izbora do izbora neprestano rastu. Upravo taj procenat apstinenata vrlo je važan faktor u ishodu svakih izbora .
Ne bi trebalo da se iole ozbiljniji posmatrač zanosi mišlju da uporište koje naprednjaci imaju nije veliko. Takav zaključak moguće je izvesti i iz posmatranja rejtinga ostalih partija. Ali koliko je zaista veliko? I zašto nam je potrebno to da znamo kad izbori nisu najavljeni?
Na izborima održanim u prošloj godini SNS je osvojila 48,8% ili 1.736.920 glasova jer je na izbore izašlo 3.592.375 glasača. Ukupan broj birača upisanih u birački spisak bio je 6.765.998. Broj neupotrebljenih glasačkih listića bio je 3.170.726. Logično bi bilo da agencija koja navodi istraživanje kaže koliko se gradjana izjasnilo da neće glasati. Logično , ali u svrhu informacije nepotrebno. Trebalo bi dakle kako se sugeriše da cifru od 50% birača tražimo samo medju opredeljenim biračima . Uporište SNS-a shodno skoro održanim izborima zapravo je dakle ostalo na istom nivou. Nema dakle velikih post izbornih pomeranja. Nakon svakih izbora partija pobednika beleži porast članova , pokazuje praksa ranijih godina . (Slučaj DSS –a nakon promena 5. oktobra svakako je najdominantniji primer vrtoglavog rasta .) Ali se ipak saopštava rejting?
Analitičari i poznavaoci političkog marketinga tvrde da se rezultati u ovom trenutku saopštavaju iz razloga podrške vlasti odnosno vladajućoj partiji i reformama koje sprovodi . Govoreći nam da podrška raste iako ne znamo da li raste i apstinencija zapravo se sugeriše podrška onome što vlast radi. Narod dakle podržava reforme koje sprovodi premijer Aleksandar Vučić. Iz dostupnih podataka nije moguće utvrditi da zaista euforično podrška raste jer su ranije iznete cifre pokazale da stagnira .
Istraživanja se mogu posmatrati i sa pozicije prema opoziciji . Čestim objavljivanjima istraživanja istovremeno se šalje poruka da je opozicija nemoćna ,a opozicionim patijama da su njihove aktivnosti uzaludne i da nemaju podršku u narodu. Da je ovo istinita teza potvrdjuje i Bogosavljevićeva izjava :„U vreme kada nema izbora, rejtinge partija najbolje odslikava procenat među opredeljenim građanima, i mi imamo najmanje jednom mesečno merenja koja jako retko padnu na 49 odsto, a često idu preko 50 odsto za SNS", rekao je Bogosavljević i naveo da taj procenat deluje još uverljivije kada se poredi sa rejtinzima ostalih partija. Rejtinzima ostalih partija? Koji su to rejtinzi? Da li je došlo do pomeranja u tim rejtinzima u odnosu na izbore ? Kakvi su njihovi medjusobni odnosi?
Da li su nam istraživanjem poručili – dobro vam je i kad vam nije dobro ?
Dakle, svako istraživanje ima svoju svrhu i tačno vreme objavljivanja, ali da li smo sposobni da zabavljeni svakodnevnim problemima prepoznamo svaki put razloge i poruke ili rezultate „kupujemo“ ne pitajući za cenu?
S.V.