Sve je izvesnije da će izbori u Srbiji biti održani do kraja godine. Skupština Srbije usvojila je izmene više izbornih zakona .
izmena izbornih zakona
Skupština Srbije usvojila je izmene više izbornih zakona, među kojima su Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o izboru predsednika Republike i Zakon o Ustavnom sudu. Najvažnije izmene odnose se na prikupljanje potpisa za izborne liste, rad izbornih organa, otklanjanje nedostataka u dokumentaciji i status manjinskih lista. Predlagači zakona navode da su izmene usvojene radi usklađivanja sa preporukama ODIHR-a.
Potpis za više lista pre izbora
Jedna od izmena koja je izazvala najviše pažnje jeste mogućnost da birač svojim potpisom podrži više izbornih lista. To, međutim, ne znači da će građani na dan izbora moći da glasaju za više stranaka ili koalicija.
Potpis podrške daje se pre izbora, u fazi kada stranke, koalicije ili grupe građana prikupljaju potpise kako bi uopšte mogle da predaju izbornu listu i učestvuju na izborima. Novim pravilima birač će moći potpisom da podrži više izbornih lista, odnosno da omogući većem broju lista da steknu uslov za kandidovanje.
To nije isto što i glasanje. Na dan izbora birač će, kao i do sada, moći da zaokruži samo jednu izbornu listu. Drugim rečima, potpis podrške znači da birač podržava pravo neke liste da učestvuje na izborima, dok glas na izborima znači da se birač opredelio za tu listu. Zato građanin može potpisom podržati jednu ili više lista, a na samom glasanju glasati samo za jednu — ili za neku sasvim drugu listu.
Veći broj učesnika na izborima
Ova izmena mogla bi da olakša izlazak na izbore manjim strankama, pokretima i grupama građana, koji su ranije često imali problem da prikupe dovoljan broj potpisa. Izmena po kojoj birač može potpisom da podrži više lista praktično otvara vrata većem broju učesnika na izborima.
Manjim strankama, pokretima i grupama građana biće lakše da ispune formalni uslov za kandidovanje, jer više neće zavisiti samo od birača koji prethodno nisu podržali nijednu drugu listu. Zato je izvesno da će ovakvo rešenje proširiti izbornu ponudu i omogućiti pojavu većeg broja lista na glasačkom listiću.
Šansa da greške isprave
Novina je i da će Republička izborna komisija, ukoliko postoji osnovana sumnja da je tokom prikupljanja potpisa došlo do zloupotrebe ličnih podataka birača, biti dužna da podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu.
Izmenama je predviđeno i da se izborne liste više ne odbacuju automatski zbog nedostataka u dokumentaciji, već da se podnosiocu liste omogući da te nedostatke otkloni. To praktično znači da greške u dokumentaciji ne bi morale odmah da znače kraj postupka za proglašenje liste, već bi podnosilac imao priliku da ih ispravi.
Šta se menja kod manjinskih lista?
Poseban deo izmena odnosi se na izborne liste nacionalnih manjina. Do sada je podnosilac manjinske liste mogao biti politička stranka nacionalne manjine ili koalicija koju čine isključivo manjinske stranke. Izmenama se uvodi mogućnost da manjinski status dobije i lista koju podnosi grupa građana, ali samo pod jasno propisanim uslovima.
To znači da grupa građana neće moći proizvoljno da zatraži manjinski status. U sporazumu o obrazovanju grupe građana moraće da bude jasno navedeno da se ona formira radi zastupanja interesa određene nacionalne manjine. Takođe, naziv izborne liste moraće da sadrži naziv te nacionalne manjine, odnosno da jasno pokaže vezu sa konkretnom manjinskom zajednicom.
Drugim rečima, lista ne bi mogla da nastupi kao obična politička ili lokalna lista, a da naknadno traži povoljniji status manjinske liste. Republička izborna komisija odlučuje o tome da li neka lista ispunjava uslove za manjinski status, a zakon predviđa i zaštitu od izigravanja propisa. Takav status može biti odbijen ako se utvrdi da okolnosti ukazuju na pokušaj zloupotrebe manjinskog položaja.
Ovo je važno zato što manjinske liste imaju povoljniji položaj u izbornom sistemu. One učestvuju u raspodeli mandata i kada osvoje manje od tri odsto glasova, dok se njihovi količnici, ako su ispod tog praga, uvećavaju za 35 odsto.
Obuka za članove izbornih organa
Izmenama se uvodi i obavezna obuka za članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora. Potvrdu o završenoj obuci izdavaće Republička izborna komisija, a ona će važiti tri godine. Ova obaveza trebalo bi da počne da se primenjuje od 1. januara 2028. godine.
Cilj ove izmene je da se rad biračkih odbora i izbornih komisija ujednači i profesionalizuje, jer su upravo birački odbori prvi nivo na kojem se sprovodi glasanje i utvrđuju rezultati na biračkom mestu.
Izmenama Zakona o Ustavnom sudu predviđeni su i rokovi za odlučivanje u izbornim sporovima. Ustavni sud imaće rok od 20 dana da odluči o izbornom sporu, dok će nadležni izborni organ biti dužan da mu u roku od tri dana dostavi potrebnu dokumentaciju. Ukoliko
Ustavni sud poništi izbore u celini ili delimično, rok za održavanje ponovljenih izbora biće 30 dana, umesto dosadašnjih deset.
Usvojene izmene vlast predstavlja kao korak ka unapređenju izbornog procesa i primeni dela preporuka ODIHR-a što je u svpjoj izjavi i pozdravila evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Sa druge strane, deo opozicije i organizacija koje prate izbore smatra da se ovim izmenama ne rešavaju ključni problemi izbornih uslova, a posebno upozoravaju na mogućnost zloupotreba kod potpisa podrške za više lista.