Green Future: Reciklaža i Održiva Ekologija Valjeva (G-FREE)
Iako je reciklaža dobra navika u brojnim zemljama sveta, u Srbiji je reciklaža u povoju. U Valjevu o reciklaži tek kreću razgovori. Šta je reciklaža moraćemo da naučimo u predstojećem periodu jer od količine odvoženog smeća na regionalnu deponiju zavisi i cena odnošenja smeća u gradu.
Najveći deo otpada u Srbiji pa i u Valjevu, završava na deponijama bez prethodnog većeg obima sortiranja . Na ovaj način ne samo da se smanjuju ekonomski efekti već dobar deo otpada završava u prirodi što opet na svoj način ima negativan efekat.
reciklaža
Reciklaža ima ključnu ulogu u očuvanju naše planete. Time što se otpad pretvara u sirovinu, smanjuje se količina smeća na deponijama i u prirodi, štede se dragoceni prirodni resursi poput vode, šuma i rude, a istovremeno se smanjuju emisije štetnih gasova koji doprinose klimatskim promenama. Osim toga, reciklaža donosi i ekonomske koristi: otvaraju se nova radna mesta, smanjuju se troškovi odvoza i deponovanja otpada, a razvijaju se i nove, ekološki održive industrije. Zato je edukacija i uključivanje svih građana u reciklažu neophodan korak ka održivom razvoju.
Reciklaža-Šta se može reciklirati:
Reciklaža podrazumeva ponovno iskorišćenje otpada različitih vrsta:
• Prazne plastične flaše se mogu reciklirati i od njih se pravi nova ambalaža ili tkanina.
• Stari papir se može preraditi i od njega se pravi novi papir.
• Staklene tegle se mogu istopiti i napraviti nove staklene boce.
• Metal (limenke) se može istopiti i koristiti za nove proizvode
Iako država nastoji da reciklažu edukativno približi gradjanima nije retkost da se celom problemu prilazi sa odredjenom dozom skepse . Uvreženo je mišljenje da kod nas ne postoji takva navika. Ali navike se mogu menjati. Nekada je to slučaj kroz uvodjenje zakonskih procedura i odluka pa i kaznene politike koja prati sprovodjenje odluka.
Jedan od ključnih problema jeste nedostatak neophodne infrastrukture , ali i edukacije gradjana o značaju reciklaže.
Reciklaža-Neophodni koraci do većeg procenta recikliranog otpada
Da bi se dosegnuli ambiciozni ciljevi i rezultati kakvi su bar na nivou Evropske unije , potrebni su:
• veća ulaganja u infrastrukturu (reciklažni centri, kontejneri, logistika),
• pravna obaveza za građane,
• finansijski podsticaji (depozit, takse, odgovornost proizvođača),
• kontinuirana edukacija i kontrola.
Reciklaža je u Srbiji u stalnom porastu i nedvosmisleno je pokazano da kontinuirana edukacija i ulaganje daju dobre trezultate. Vlada Srbije je usvojila i Uredbu o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine, kojom je predviđeno povećanje opštih ciljeva reciklaže sa 60% na 65% i ponovnog iskorišćenja sa 67% na 72%, dok specifični ciljevi do 2029. uključuju reciklažu 80% papira i kartona, 90% PET boca za ambalažu za piće, 54% stakla i metala i 29% drveta.
Upućeni tvrde da je bitno da za početak gradjani znaju šta je reciklaža i gde da odnesu, odlože reciklirani otpad. Ceo ciklus može se smatrati zaokruženim tek ukoliko se unaprede javna preduzeća zadužena za upravljanje otpadom.
nereciklirani otpad
Subvencije i edukacija
Jedan od početnih modela podsticanja gradjana na recikliranje otpada jeste subvencionisanje sakupljača, formiranje njihovog registra , ali i samih gradjana kako bi stepen motivacije bio viši. U praksi bi to značilo da gradjani vrate ambalažu na predviđena mesta i dobiju povrat novca, što bi trebalo da podstakne veći nivo reciklaže i smanji količinu otpada koja završi na deponijama.
Ipak, o značaju recikliranja otpada neophodno je učiti od najranijih dana pa se edukacija najmladjih često sugeriše kao neophodan korak. U školama se reciklaža pominje kao dobar i odgvoran model ponašanja, ali na žalost nema kontinuirane obuke . Tek povezivanjem javnih preduzeća, lokalne amouprave i obrazovnih ustanova moguće je dostići viši nivo svesnosti i podstaći stvaranje navike recikliranja.
Iako je reciklaža u Srbiji i dalje u razvoju, jasno je da postoje potencijali i volja da se napravi pomak. Međutim, da bismo razumeli kako taj sistem može da funkcioniše bolje, korisno je pogledati kako su to organizovale zemlje koje su u reciklaži već dostigle visok nivo. Iskustva Evropske unije i svetskih lidera u ovoj oblasti mogu poslužiti kao primer i inspiracija za naredne korake.
Napomena:
Tekst je objavljen u okviru projekta „Green Future: Reciklaža i Održiva Ekologija Valjeva (G-FREE)“ koji je sufinansiran sredstvima Grada Valjeva.
Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Grada Valjeva.