Prema pisanju Cenzolovke, a na osnovu najnovijih dostupnih istraživanja, građani Srbije za svakodnevno informisanje sve više koriste društvene mreže. I dalje je najpopularniji izvor informacija u Srbiji – Fejsbuk.
društvene mreže, AI
Više od dve trećine građana Srbije koristi društvene mreže kao izvor za svakodnevno informisanje. To je najveći procenat među stanovnicima 21 evropske zemlje obuhvaćene poslednjim istraživanjem Rojtersovog instituta za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu, navodi Cenzolovka.
Anketa, koja je sprovedena u periodu od 22. januara do 19. februara 2025. godine i obuhvatila 2.010 ispitanika, pokazala je da gotovo polovina (45 odsto) koristi Fejsbuk za pronalaženje vesti. Trećina ispitanika informiše se putem Jutjuba i Instagrama, dok petina koristi TikTok. Mreža Iks (X) i dalje ima auru „najuticajnije“, ali je koristi tek 14 odsto publike kao izvor informacija.
Porast upotrebe TikToka možda nije dominantan u ukupnom udelu korisnika, ali jeste među mladima – gotovo polovina osoba uzrasta od 18 do 24 godine koristi ovu mrežu za informisanje. Slična situacija je i sa Instagramom, navodi Cenzolovka, pozivajući se na podatke iz istraživanja Reuters Institute for the Study of Journalism – Oksford.
Situacija u Srbiji potpuno se poklapa sa globalnim trendovima. Naime, u istraživanju se navodi da je po prvi put u Sjedinjenim Američkim Državama više ljudi izjavilo da su im glavni izvor vesti društvene i video platforme, a ne tradicionalni mediji poput televizije i veb sajtova.
Nove generacije teže ka kratkim formatima i brzo preglednim sadržajima, pa je jasno zašto su informacije plasirane putem društvenih mreža postale popularnije. Ipak, ključno pitanje ostaje – koliko su te informacije tačne i proverljive?
Sve ukazuje na to da je upravo zbog pomenutih promena u ponašanju povećan rizik od širenja dezinformacija. Dok su mediji jasno identifikovani i podležu odgovornosti u skladu sa zakonima, na društvenim mrežama – naročito u određenim grupama – evidentan je porast anonimnih korisnika, pri čemu je njihova angažovanost često veća od onih koji se identifikuju imenom i prezimenom.
Kada se tome doda i prisustvo velikog broja lažnih profila, korisnik društvenih mreža ostaje izložen ogromnoj količini informacija sa vrlo upitnom tačnošću.
U situaciji duboke političke krize u Srbiji, nije teško pretpostaviti da se trenutno može govoriti o dezinformisanoj javnosti i slomu poverenja. Građani sve teže razlikuju tačne informacije od manipulacije, dok anonimni nalozi mogu nesmetano širiti lažne vesti, poluistine i spinove – bez ikakve odgovornosti.
Tradicionalni mediji gube autoritet, što potvrđuje i pomenuto istraživanje, jer se informacije iz zvaničnih izvora sve češće tretiraju jednako kao i tvrdnje sa neproverenih profila.
Dodatni aspekt cele situacije ogleda se i u uticaju na samu političku krizu u zemlji, jer takvo informisanje dodatno raspaljuje političke tenzije. Algoritmi društvenih mreža podstiču polarizaciju i guraju korisnike u „balone“ istomišljenika.
Ishod može biti dvostruk: građani postaju ili pasivni, ili cinični – jer im je sve teže da veruju bilo kome. U tom okruženju, ili slede samo „svoje izvore“, ili se potpuno povlače iz javnog života.
Iako je praćenje modernih trendova realnost , jedno od ključnih pitanja jeste da li su gradjani Srbije pa i Valjeva informatički dovoljno obučeni da prepoznaju laži od istine?
S tim u vezi neminovan je i zaključak da je jako važno da građani prepoznaju potrebu za edukacijom o digitalnoj pismenosti kako bi se zaštitili od negativnih efekata neproverenih informacija.
Zato mnogi i nista ne znaju, nazalost. Na svakoj platformi se mogu naci istinite informacije, korisne i moze se tehnologija koristiti za rad na sebi, ali svaka je, nazalost, zloupotrebljena i fejs je nakon toliko godina za zabavu, informisanje i upoznavanje ljudi, spao na to da gomila ljudi leci svoje frustracije baveci se svim i svacim i hejtujuci razna zanimanja, razne ljude. Drustvene mreze su, nazalost, postale su mesto gde svako moze da vam sedne za sto, ako kapirate sta kazem? Nekada ljudi su isti bili, ali nije bilo mreza, nije mogao tek tako da vam dodje i sedne za sto i da vam se u kafani umesa u razgovor koji vodite sa prijetljima, a na fejsu i ostalim mrezama rade bas to. Dodju vam na objavu, da se mesaju, da vas vredjaju i jos vam se ljute, ako se odvazite i uzvratite. Nisam mislio da cu to reci, ali drustvene mreze su postale najobicnija glupost. Vremenom ce ostati tu samo hejteri. Drustvene mreze ce, vremenom, postati mesto koje ce pristojni ljudi izbegavati. Narocito, mesanjem AI gde vecina hejtera ne kapira da je to montaza. To su ti likovi koji na objavljenu fotografiju na kojoj je Mia Kalifa i gde pise da je jadna proterana iz Srbije, jer nije mogla da se ovde zaposli i kako je imala sve desetke na medicinskom, pa se okupe nasi likovi da joj pruzaju podrsku i placu. ad njenom sudbinom. Sprdnja, najobicnija, na kojoj se, sve vise, kanalise samo negativna energija. Kome to smeta nece to koristiti, a kome ne smeta, vremenom ce nam u kuce ulaziti da nam oni objasne svaku temu. Nadam se ipak da ce mozak biti jaci.
Не може неписмен човек, да зна, да користи, канале комуникације какви су друштвене мреже, нити да конзумира информације на прави начин, с промисли.
Neka bude i lažnih vesti,kao da su sve vesti po dnevnom novinama istinite, nisu prema tome uživam u fejsu i uglavnom mogu da raspoznam laž od istine a volim i da napišem,uglavnom je tačno to što napišem i zato imam puno pratilaca čak i novinara,čak napišemo i ono sto je zabranjeno
Poštovani,
Sve što je g-din Ivan predočio u komentaru je jasno i nedvosmisleno. Čast izuzetcima, al mnogi koriste društvene mreže za vređanje, ponižavanje… Društvene mreže treba zabraniti. Za informisanje mogu se koristiti e-portali, mediji u digitalnonoj formi ,između ostalog kupovati dnevnu štampu. Mobilne-pametne telefone treba zabraniti deci uzrasta do 15-godina.