Rudarenje litijuma u Valjevu: Pretnja životnoj sredini i budućnosti građana

Tema rudarenja litijuma u okolini Valjeva i dalje ne jenjava, a ni rizici po životnu sredinu nisu nestali. I dok pravna borba traje pred sudovima Srbije, građani su ti koji, ukoliko svoju budućnost vide u Valjevu, moraju istrajati u otporu — poručeno je sa sinoćnje tribine održane u sali „Lasta“.

Rudarenje litijuma tribina Vamedia

Rudarenje litijuma na području Valjeva nije utihnula tema, a ni opasnost od rudarenja nije nestala. Dok traje pravna borba pred srpskim sudovima, na građanima je da sa ozbiljnošću nastave borbu ukoliko svoju budućnost vide u Valjevu – to je samo jedna od poruka sa sinoćnje tribine održane u sali „Lasta“.

Opasnost od rudarenja litijuma u valjevskom kraju nije prošla, iako je sudskim rešenjem kompaniji „Euro Lithium“ zabranjeno dalje istraživanje. Ceo postupak pred sudovima je upitan, pa i samo donošenje nekih odluka, za koje advokat Sreten Đorđević kaže da su i neustavne:

„U toku je druga faza tog postupka. Jesenas je doneto rešenje o obimu i sadržaju studije uticaja na životnu sredinu za projekat, i na to prvostepeno rešenje izjavljen je veliki broj žalbi – oko 18.000 građana Srbije. Ono što je upečatljivo jeste da je ceo postupak nezakonit. Kompanija je dostavila dokumentaciju koja nije u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu. Ministarstvo zaštite životne sredine bilo je dužno – obavezno – da odbaci taj zahtev. Međutim, do toga nije došlo i sada smo u žalbenom postupku. U međuvremenu su izmenjeni Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu“, kaže Đorđević i pojašnjava da je to urađeno na sednici na kojoj je, kako navodi, bilo i fizičkog sukoba.

Rudarenje litijuma, Sreten Đorđević, Vamedia

„Predlog zakona, onako kako je ušao u skupštinsku proceduru, nije amandiran – dakle, nije bilo amandmana, niti rasprave. Međutim, problem je u tome što je tekst koji je objavljen u Službenom glasniku nekoliko dana kasnije različit od predloga zakona. Dakle, u međuvremenu je neko menjao zakon. Postoji dovoljno razloga da pravnici sumnjaju da je tekst zakona izmenjen upravo da bi se omogućili postupci – između ostalog i postupak procene uticaja na životnu sredinu za projekat ‘Jadar’. Naime, analiza koju je radila moja kancelarija utvrdila je da predlog zakona, kako je ušao u skupštinsku proceduru, ne bi bio povoljan za kompaniju Rio Tinto i druge rudarske kompanije u Srbiji. To je svojevrsni ustavni udar, jer nije postojao ni formalni ni bilo koji drugi osnov da tekst predloga zakona – kada je ušao u proceduru i kada na njega nije stavljen nijedan amandman – bude objavljen u drugačijem obliku u Službenom glasniku“, objašnjava Đorđević.

On navodi i da je kompaniji „Euro Lithium“ već više od tri godine zabranjeno da vrši bilo kakva preliminarna geološka istraživanja, ali oni ne odustaju. U međuvremenu su promenili i ime, verovatno zato što nije poželjno da u imenu stoji „litijum“.

„Međutim, mislim da su njihove šanse – uz pomoć građana Valjeva i građana sa područja planiranog rudnika – vrlo male. Građani Valjeva su dovoljno jaki, dovoljno osvešćeni, i to su pokazali proteklih godina. Ovde je bilo velikih protesta protiv Bora i litijuma, i mislim da ovoj kompaniji to neće ići tako lako. Što više vreme prolazi, njihove šanse su sve manje. To su kompanije koje po pravilu nemaju sopstvena sredstva – finansiraju se iz drugih izvora. Euro Lithium je svojevremeno bio finansiran od strane nekih investicionih fondova, a ti fondovi imaju svoja stroga pravila – novac mora da se troši. Oni nisu mogli da troše svoj novac u Valjevu, tako da mislim da smo za sada bezbedni. Ali to ne znači da se ove kompanije lako povlače sa područja koja su im interesantna za rudarenje. No, prednost Valjeva, kao i cele Srbije, jeste u tome što se ljudi bore protiv ovakvih investicija – jer one su veoma opasne i štetne. Mislim da su građani Srbije trenutno možda jedan od ekološki najsvesnijih naroda na svetu. Ta svest je stečena na način koji je neizbrisiv – jer to nije nešto što se uči u školi“, rekao je Đorđević.

Rudarenje litijuma tribina, Vamedia

Na tribini je još jednom naglašena štetnost rudarenja litijuma, a kako je rečeno – ceo proces rudarenja praktično znači uništenje životne sredine.

„Informacije su, otprilike, u isto vreme stigle i o Valjevu i o Loznici, odnosno o Jadru. Međutim, imam utisak da lokalna zajednica u Valjevu nije bila svesna razmera destrukcije koja se sprema. Ono što znam jeste da bi ovde bio otvoreni kop – ruda je na manjoj dubini nego u Loznici, na oko 300 metara – i pored litijuma i bora, ruda je bogata i stroncijumom. Stroncijum je jedan od vrlo opasnih elemenata za životnu sredinu, jer u životinjskom svetu zamenjuje kalcijum u kostima i ugrađuje se u kosti. Kao takav, predstavlja stalnu opasnost za mnoge bolesti, pre svega maligne i autoimune bolesti“, kaže dr Dragana Đorđević.

Rudarenje litijuma, Dragana Đorđević, Vamedia

Ona je podsetila na slučaj Cvetka Jovanovića, kada je njegov bunar pijaće vode bio zagađen rudničkom vodom.

„On se razboleo od nepoznate bolesti, niko u Srbiji nije mogao da ustanovi od čega boluje. Sticajem okolnosti dobila sam uzorke njegove vode i utvrdili smo da je u njegov bunar ušla količina bora stotinama, pa možda i više puta veća od maksimalno dozvoljene. Čovek je tu vodu pio, a da nije znao da je zatrovana. Tako da su to opasnosti koje već sada vrebaju u istražnim fazama, a možete da zamislite otvaranje rudnika na otvorenom kopu na ne znam koliko kvadratnih kilometara – to je zauvek devastirana zona. Srbija je zemlja koja je prilično gusto naseljena, mala zemlja, poljoprivredna zemlja, bogata biodiverzitetom, a rudnici su nešto što zauvek uništava život. Ova vlast je izdala istražna prava mnogim stranim kompanijama – na preko 200 lokacija u Srbiji se pretražuje litijum, bor, zlato i mnogi drugi metali koji spadaju u kritične mineralne sirovine – i prilagodila je zakon o rudarenju tako da svaka kompanija koja pronađe bilo šta maltene postaje vlasnik tog minerala i može da otvori rudnik“, objasnila je Đorđević.

Suštinska poruka sinoćnje tribine bila je da, ako se namere vlasti ostvare, pitanje je gde ćemo se seliti – jer Srbija neće biti mesto za život.

„A ono što sigurno znam jeste da će taj otvoreni kop kod Valjeva doći do samog grada. Svako kome nije jasno šta to znači, predlažem da ode do Majdanpeka i vidi kako obitava taj grad na ivici“, poručila je dr Đorđević.

Rudarenje litijuma tribina, Vamedia

Na tribini su, pored dr Dragane Đorđević, govorili i dr Vera Dundur i akademik Slobodan Vukosavić.