Savet fizijatra: Kako da školski ranac ne deformiše kičmu

Početak školske godine prilika je da se ukaže značaj na važan aspekt zdravlja pedijatrijske populacije, a tiče se fizijatrije. Roditelji i deca bi trebalo da rade na prevenciji od prvih dana, pre svega kada je reč o pravilnom izboru školskog ranca i njegovom nošenju, a sve u cilju sprečavanja deformiteta i opterećenja kičmenog stuba.

„Početak 1. septembra znači da imamo dosta đaka prvaka i izbor ranaca treba da bude pravilan. Kaiševi bi trebalo da budu široki, a ranac treba nositi na oba ramena. Bilo bi dobro da ranac ima i dodatnu traku koja bi se kopčala preko grudnog koša i na taj način bi se teret ravnomerno raspoređivao. Znamo da su rančevi veliko opterećenje za naše male sugrađane i imamo jednu preporuku Svetske zdravstvene organizacije – da na kilažu deteta, koja je od 25 do 30 kilograma u tom uzrastu, opterećenje u rancu ne sme prelaziti 15% telesne težine. Tako bi idealno bilo da ranac teži do 3,5 kg. Jedan od dobrih saveta jeste da ranac na leđima ne bi trebalo nositi duže od 20 minuta. Popularni su rančevi sa točkićima, ali se oni ne savetuju jer dete obično to gura jednom rukom i zauzima prinudan položaj, što takođe nije dobro jer može da dovede do posturalne disfunkcije“, rekao je dr Milan Mršić, specijalista fizijatar u Zdravstvenom centru Valjevo.

Dr Milan Mršić

Zbog sedentarnog načina života imamo sve veći broj deformiteta kičmenog stuba i lokomotornog aparata u najranijem uzrastu. Da bi se to preveniralo, dr Mršić navodi neophodnost kretanja i fizičke aktivnosti.

„Potrebno je da deca od najranijeg uzrasta usvoje naviku da dnevno imaju bar 60 minuta fizičke aktivnosti. Dovoljno je da to vreme budu napolju kroz igru, ali i da u nastavi tri puta nedeljno imaju pravi trening fizičkog vaspitanja. Kada je reč o treningu kod male dece, trebalo bi da dominiraju bazični sportovi. To su pre svega gimnastika, atletika, a uz to i borilačke veštine kao što su karate, aikido, tekvondo. Na taj način deca stiču motoričke veštine i balans, a ravnomerno razvijaju celokupnu muskulaturu. Isto tako, jednako je preporučljivo i plivanje. Bazičnim sportovima bi dete trebalo da se bavi do petog razreda, pa da se dalje opredeljuje i bira sport prema svojim veštinama“, rekao je dr Mršić, napominjući da dete baveći se bazičnim sportom razvija motoričke sposobnosti, balans i veštine, dok bi grupni sportovi sa loptom trebalo da dođu kasnije, tek nakon petog razreda osnovne škole.

Dr Mršić zapaža da je kod viših osnovaca, od petog do osmog razreda, uvođenjem digitalnih tehnologija modernog doba znatno pogoršan način života, jer po više sati tokom dana provode sedeći.

„Velika je greška u periodu rasta provoditi vreme u sedentarnom načinu života ispred kompjutera i mobilnih telefona. Na taj način deca mogu da razviju posturalnu slabost koja kasnije može da vodi do poremećaja držanja u vidu strukturnih deformiteta kičme kao što su kifoza i skolioza, koje moraju ozbiljno da se shvate i leče. Tu je na prvom mestu uloga roditelja, koji treba da imaju nadzor nad decom i da ih usmeravaju. Ono što se primećuje jeste i da je u porastu gojaznost kod dece, a to je jedan od velikih faktora rizika za pojavu određenih deformiteta, ravnih stopala, deformiteta kolena i kukova, što dalje prouzrokuje bolove i probleme tokom rasta i razvoja“, ističe dr Milan Mršić.

On uočava da nema velike razlike kod oba pola – jednako se u periodu ubrzanog rasta javljaju deformiteti kičme, pa je potrebno preventivno delovati uvođenjem obaveznih vežbi.

Redovni i obavezni sistematski pregledi obavljaju se u prvom i trećem razredu osnovne škole. Kod dosta dece primećuju se posturalni deformiteti, koji nisu klasični deformiteti kičme tipa skolioze ili kifoze, već nastaju zbog nepravilnog držanja tela i fizičke neaktivnosti. Preporuka je da roditelji redovno kontrolišu količinu stvari koje deca nose u rančevima, da ih stalno podsećaju na pravilno držanje dok ono ne postane navika, kao i da ih neprestano podstiču na fizičku aktivnost i bavljenje sportom.