Kraj avgusta i septembar uobičajeno su meseci kada šljive ima na sve strane. Ipak, ove godine to nije slučaj. Prolećni mraz „pobrao“ je rod.
šljive, AI
„Nepovoljni vremenski uslovi u fazi cvetanja (niske temperature, kišovito i hladno vreme) uticali su na slabije oprašivanje i oplodnju. Na pojedinim terenima gde je cvetanje bilo kasnije, bilo je uslova za normalnu oplodnju, pa je u tim zasadima bilo i plodova. To su uglavnom tereni na nižim nadmorskim visinama ili parcele sa zaklonjenim položajem koje su bile pod manjim uticajem niskih temperatura“, kaže Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne stručne službe.
Šljive poskupele
Manjak šljiva u ponudi doprineo je većim cenama, pa su otkupne cene ove godine značajno više.
„Otkupna cena plodova sorte Stenlej bila je 60 dinara, Čačanske rodne 80 dinara, a Čačanske lepotice 70 dinara. Glavni kupci su destilerije i sušare. Male količine svežih plodova otkupljene su za prodaju u svežem stanju po ceni od 90 do 120 dinara“, dodaje Marković.
Što se tiče površina pod šljivom, one u Kolubarskom okrugu iznose oko 12.000 hektara.
Suve šljive
Ovogodišnji Sajam šljiva u Osečini, upravo zbog situacije sa šljivom, stavio je u fokus proizvode od šljive ili prerađenu šljivu. Na prvom mestu to je suva šljiva. Prema podacima Regionalne privredne komore sa teritorije Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga, direktno je izvezeno suve šljive u vrednosti od 6,49 miliona evra, što predstavlja 58% vrednosti izvoza Srbije. Glavne destinacije izvoza su Hrvatska, Turska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija i Crna Gora. Podaci komore pokazuju da je najveći izvoznik suve šljive u Srbiji u prošloj godini bilo preduzeće Agranela iz Valjeva.
Rakije će biti
Ako nema šljive, pitanje koje mnogi postavljaju je – da li će biti rakije? Direktor PSSS, Svetislav Marković, kaže da će i ove godine dobar deo šljiva ipak završiti u rakiji.
„Rakije će biti, jer destilerije i poljoprivredni proizvođači u principu imaju zaliha od prethodnih godina“, navodi Marković.
„Srpska šljivovica“ registrovana je kao prvi nacionalni brend Srbije, pokazuju poslednje informacije. Država je u vezi s tim uvela i određene procedure u samoj proizvodnji koje se odnose na destilerije i deklaracije koje se moraju poštovati. Ipak, u Srbiji postoji veliki broj proizvođača koji nisu registrovani, a čija rakija završava na tržištu, ili pod deklaracijama većih proizvođača, ili u prodaji kupcima na pijacama i u neposrednom okruženju.
Najbolje ocenjen uzorak šljivovice na 20. Sajmu šljiva u Osečini 2025. godine i apsolutni šampion sa osvojenom Velikom zlatnom medaljom je Željko Jovanović „Podrum želja“ iz Mionice sa rakijom šljivovica prepečenica, jačine 43 vol % iz 2012. godine.