Koalicija Svanuće: Stubo Rovni – trošak bez koristi

Koalicija Svanuće tvrdi da grad nema nikakvu konkretnu korist od poslovanja preduzeća Kolubara te i da je samo poslovanje preduzeća upitno. „Ako ništa ne funkcioniše i država više ne ulaže , šta građani Valjeva plaćaju?“ pitaju iz Svanuća.

koalicija Svanuće-brana

Projekat izgradnje višenamenskog hidroakumulacionog sistema Stubo Rovni počeo je pre više od 37 godina. Sa desetogodišnjim prekidom, gradnja je trajala do 2015. godine kada je konačno završena, odnosno privedena kraju. Grad Valjevo dobio je na početku obavezu da osnuje i finansira javno preduzeće koje će upravljati ovim sistemom, kao i da nadgleda celokupnu investiciju koju je tada finansirala država. Projekat je koštao više od 80 miliona evra.

Koalicija Svanuće-Sistem koji ne služi svrsi

Marija Andrić odbornica koalicije Svanuće konstatovala je da sistem ni u jednoj svojoj funkciji ne služi svrsi. „Štaviše, on ne samo da ne služi svrsi, već proizvodi štetu. Grad finansira javno preduzeće koje ne stvara nikakav višak vrednosti. U izveštaju o radu za prethodnu godinu, preduzeće „Stubo Rovni“ iskazalo je dobit od nešto manje od 6 miliona dinara, tačnije 5 miliona 711 hiljada. Planirano je da se taj iznos u celosti preraspodeli za pokrivanje gubitaka iz prethodnih godina. Tu se dolazi do još jednog problema – evidentno lošeg i neodgovornog upravljanja gradom, odnosno planiranja budžeta Valjeva. Iz godine u godinu novac kojim se finansira ovo preduzeće vraća se osnivaču, umesto da se uloži u rešavanje konkretnih problema. Na primer, više puta je u javnosti pomenuto da završetak i puštanje u rad vodovoda u Žabarima košta oko 5 miliona dinara. Naš predlog je da se taj novac, umesto vraćanja osnivaču, utroši upravo na rešavanje ovog višedecenijskog problema, jer ljudi tamo već decenijama nemaju vodu“, rekla je Andrićeva.

Hidroakumulacioni sistem Stubo Rovni je sve samo ne sistem, tvrdi koalicija, jer ne obavlja nijednu od funkcija za koje je projektovan.

Kada je reč o vodosnabdevanju, koalicija napominje da sela u okolini brane i dalje nemaju vodu, dok je 600 hektara najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta potpuno devastirano dok postoji fabrika za preradu vode kapaciteta 2 x 10 litara u sekundi, namenjena upravo za vodosnabdevanje okolnih sela.

„Preduzeće „Stubo Rovni“ je još 2010. godine preregistrovano u regionalno preduzeće radi lakšeg pristupa kreditima i EU fondovima. Takođe je građeno za potrebe vodosnabdevanja ne samo Valjeva, već i Lazarevca, Mionice, Ljiga i Lajkovca,“ podsetila je Andrićeva i dodala „Učešće Valjeva u strukturi kapitala iznosi čak 98%, dok ostale opštine učestvuju sa po 0,5%. Postavlja se pitanje – da li je samo naš grad dužan i odgovoran da finansira sadašnji fizički opstanak projekta, koji za sada samo čuva milione kubika pijaće vode? Druga funkcija sistema trebalo bi da bude proizvodnja električne energije. Međutim, umesto koristi, grad ima samo trošak, i to za fizičko-tehničko obezbeđenje koje obavlja privatna firma bliska vlastima. Građane Valjeva to godišnje košta 56.000 evra“.

Andrić je u pitanje dovela i održavanje biološkog minimuma reke Jablanice tvrdeći da je zbog loše projektovanog sistema, u samom jezeru zarobljena velika količina vode.“ Potrebno je da protok iznosi najmanje 140 litara u sekundi da bi se održao biološki minimum. Kako je nivo vode u pojedinim delovima Jablanice izuzetno nizak, postavlja se pitanje da li se ovaj minimum zaista obezbeđuje. Temperatura vode u reci je ispod 5 stepeni, što značajno utiče na promenu ribljeg fonda, jer mnoge vrste u ovim uslovima ne mogu da opstanu“, tvdi Marija Andrić.
Izgradnja sistema koštala je 80 miliona evra, a procene su da bi za njegovo potpuno završavanje i puštanje u rad bilo potrebno još najmanje 20 miliona, pa tako tvrde u Svanuću imamo apsurdnu situaciju – preduzeće koje građani Valjeva finansiraju iz budžeta ne obavlja svoju osnovnu funkciju, a to je obezbeđivanje pijaće vode.

U 2024. god država nije uložila ni dinar

„Jedino ulaganje u prošloj godini iznosilo je 7,6 miliona dinara koje je izdvojio grad Valjevo, i to uglavnom za tekuće održavanje i kontrolu. Nema novih investicija, a iz izveštaja se ne vidi da li je brana seizmički stabilna niti postoje ozbiljni planovi za dalji razvoj. U preduzeću je zaposleno oko 20 ljudi raspoređenih u devet službi, ali nije jasno da li postoje stručni kapaciteti da se sistem osposobi ili se sve svodi na administraciju i održavanje. Građani oko jezera i dalje nemaju vodu, dok ogromne količine stoje zarobljene u akumulaciji. Istovremeno, iz budžeta se izdvajaju milioni za održavanje nefunkcionalnog projekta. Zaključak je da, bez jasne odluke države i konkretne revizije, sistem Stubo Rovni ostaje skupa, nedovršena i nefunkcionalna investicija koja građanima ne donosi nikakvu korist“, rekla je Jasminka Nedeljković odbornica Svanuća konstatujući da je vrlo moguće da je država odustala od ove investicije.

Koalicija Svanuće

Nedeljković kaže da upravo zbog toga Grad Valjevo mora da pronađe rešenje i da da predlog šta dalje. Da li da se investicija završi na nivou na kojem se sada nalazi, da se iskoristi ono što može za vodosnabdevanje okolnih sela, ili da se sve obustavi? „Očekujemo da stručnjaci iz preduzeća daju tehničke predloge o tome šta dalje sa branom. Očito je da Republika više nema nikakav interes, što se vidi i iz izostanka ulaganja. U godišnjim izveštajima koje su prezentovali ovih dana, a koji će biti razmatrani i na komisijama i na skupštini, piše šta je utrošeno – ali to nisu investicije, već samo tehničko održavanje“, rekla je Nedeljković.

Prevesti žedne preko vode

Da država treba da uradi nešto po ovom pitanju smatra i Ivan Manić odbornik koalicije Svanuće:

„Treba da uradi bilo šta, jer ono što sada imamo kao situaciju je potpuno neodrživo.Često postoji problem u tome što nisu dovoljno obavešteni, a mi radimo sve što je u našoj moći da promenimo ovakve stvari. Znate da hidroakumulacija ima zaposlene, a da ne proizvodi nikakav profit. Pri tom plaćaju, između ostalog, ako se ne varam, svakog meseca 18 miliona dinara samo za sistem obaveštavanja. Dakle, ogromni troškovi, a vlast koristi sistem da zaposli 20 svojih kadrova, isto kao što rade i u drugim javnim preduzećima. Konkretne predloge možemo iznositi tek kada vidimo volju da se problem reši. Činjenica je da projekat traje toliko dugo. Nije odgovornost samo na opštini, ali mi imamo situaciju da 15 godina funkcioniše preduzeće koje ne obavlja nijednu od svojih izvornih funkcija. Molimo vlast da razmotri sve opcije i da se konačno krene u rešavanje ovog problema“.

Iz koalicje Svanuće poručuju da ne treba zaboraviti ni staru srpsku poslovicu – „prevesti žednog preko vode“.
„Svi građani oko jezera su doslovno žedni. Do danas se nadamo da postoji neko razumno rešenje, ali se ne vidi da vlast, naročito gradska, ima ikakav uticaj na ono što će se dešavati na republičkom nivou. Zato i tvrdimo da treba promeniti vlast“, poruka je Svanuća.