Green Future: Reciklaža i Održiva Ekologija Valjeva (G-FREE)
Otpad stvaramo svakodnevno. Prema procenama UN-a, svaki stanovnik Srbije godišnje baci oko 100–110 kg hrane. Ipak, nije sva hrana biootpad.
biootpad, kompostiranje
Najveći deo hrane koju bacamo završava na deponijama jer se ova vrsta otpada ne reciklira. Kada se baci na deponije, biootpad doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte i zagađenju životne sredine.
Šta je biootpad?
Biootpad je sav organski otpad koji se prirodno razlaže i može se kompostirati. To su:
• Ostaci hrane: kora od voća i povrća, ostaci kuvanih obroka, ljuske jaja, talog od kafe, filteri za čaj.
• Vrtni otpad: trava, lišće, grančice, cveće, pokošena trava.
• Drugi organski materijali: papirni ubrusi, salveti, karton od jaja (ne premazani ili obojeni).
Šta nije biootpad?
• Meso, riba, masnoće
• Plastični i metalni materijali
• Hemijski proizvodi
Kako upravljati biootpadom?
Biootpad se može reciklirati u kompost ili biogas:
• Kompostiranje: pretvara biootpad u organsko đubrivo za bašte, poljoprivredu i zelenilo u gradu.
• Biogas: prerada u postrojenjima za anaerobnu fermentaciju proizvodi gas koji se koristi za energiju.
Ove metode smanjuju količinu otpada na deponijama i vraćaju hranljive materije u prirodu.
Plastične kese ometaju procese
U Valjevu sav otpad najčešće ide zajedno u zelene ili sive kante, i onaj koji jeste i onaj koji nije biootpad.
Najčešća greška je odlaganje biootpada u plastične kese, a potom u kante. Plastične kese sprečavaju razgradnju biootpada.
S obzirom na to da u Valjevu ne postoji organizovana mogućnost kompostiranja otpada niti proizvodnja biogasa od biootpada, tek pojedinci se bave kompostiranjem za svoje bašte, plastenike ili cvetne leje.
Kako kompostirati?
1. Izaberite mesto
o Suvo, poluseno mesto u dvorištu ili bašti
o Može se koristiti i zatvoreni komposter ili kantu sa poklopcem za male količine otpada
2. Pripremite bazu
o Na dno stavite grublji materijal: grančice, slamu ili karton
o To omogućava dobru cirkulaciju vazduha
3. Dodavanje otpada
o Na bazu dodajte organski otpad: voće, povrće, lišće, travu
o Birajte slojeve: “zeleni” slojevi (bogati azotom, npr. ostaci hrane) i “smeđi” slojevi (bogati ugljenikom, npr. lišće, karton)
4. Vlažnost
o Kompost treba biti vlažan kao vlažan sunđer
o Ako je previše suv, dodajte malo vode
o Ako je previše mokar, dodajte suve listove ili karton
5. Mešanje i provetravanje
o Okrenite kompost vilama ili lopatom svake 1–2 nedelje
o Ovo ubrzava razlaganje i sprečava neprijatne mirise
6. Vreme sazrevanja
o Mali kompost: 2–3 meseca
o Veliki kompost: 6–12 meseci
o Kompost je gotov kada je tamne boje, mrvičast i miriše na zemlju
Saveti za uspešan kompost
• Isecite velike komade hrane i grančica – brže se razlažu
• Ne stavljajte previše jednog tipa otpada – kombinujte “zeleno” i “smeđe”
• Pokrijte kompost slojem zemlje ili slame kako biste smanjili prisustvo muva
• Za male stambene jedinice, možete koristiti zatvorene kompostere ili vermikompost (kompostiranje pomoću crva)
Ako se u kompost doda biootpad koji to nije, ceo proces će biti ugrožen i finalni proizvod nije željeno đubrivo. Umesto toga, podstaći ćete razvoj patogena i bakterija koje mogu biti štetne ako se kompost koristi za biljke čiji se plodovi ili listovi koriste u ishrani.
biootpad
Biootpad-Kompostiranje u Evropi i ekonomija
Iako se u Srbiji i Valjevu kompostiranjem bave uglavnom pojedinci, u mnogim evropskim zemljama ovakav model je standard.
• Austrija je lider u Evropi kada je u pitanju kompostiranje, sa stopom do 32% ukupnog komunalnog otpada, što je među najvišim procentima u EU.
Ekonomski efekti kompostiranja:
• Smanjenje troškova transporta, skladištenja i deponovanja otpada (do 20–30% uštede ako se 30–50% biootpada preradi u kompost)
• Smanjenje potrebe za veštačkim đubrivima, koja su skupa i imaju složena uputstva
• Dugoročno poboljšanje kvaliteta zemljišta i smanjenje troškova u poljoprivredi
Nastaviće se …
Napomena:
Tekst je objavljen u okviru projekta „Green Future: Reciklaža i Održiva Ekologija Valjeva (G-FREE)“ koji je sufinansiran sredstvima Grada Valjeva.
Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Grada Valjeva.