Blokade puta krivično delo-Predlog izmene KZ-a

Blokade puta krivično delo predviđa se u izmeni Krivičnog zakona koja je trenutno u fazi javne rasprave. Ovaj predlog izazvao je negativne reakcije brojnih organizacija civilnog društva.

Blokade puta krivično delo

Javna rasprava o predlogu izmena Krivičnog zakona traje do 1. oktobra, a promene koje su predviđene obuhvataju i član 290 KZ-a – Ugrožavanje javnog saobraćaja. Sporan je predlog izmene u stavu 1.: „Kazniće se zatvorom do jedne godine ko postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima.”

Blokade puta postaju krivično delo-pooštrena kaznena politika

U važećem tekstu zakona za kaznu zatvora postoji uslov: „ako je doveo u opasnost život, telo ljudi ili imovinu”. U predlogu se taj uslov briše i dodaje novi stav 1. (do 1 godine zatvora), koji direktno obuhvata i protestne blokade. Kazne u kasnijim stavovima su pooštrene (sa 1–8 na 2–10 godina; sa 2–12 ostaje 3–12 godina).
U obrazloženju se navodi da je promena predložena radi:
• jasnijeg sankcionisanja radnji koje remete javni saobraćaj,
• povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju,
• ujednačavanja prakse, jer se u dosadašnjoj primeni javljala nedoumica da li je samo blokiranje puta bez neposredne opasnosti krivično delo ili nije.
Iako predlagač izmena ne potvrđuje decidno čime je promena izazvana, jasno je da ove predložene izmene dolaze nakon brojnih antivladinih blokada u proteklim mesecima.
U brojnim reakcijama nevladinog sektora ističe se da je promena problematična, jer protestna blokada može biti potpuno mirna.
S tim u vezi, Građanske inicijative izdale su saopštenje za javnost u kom se navodi:

Građanske inicijative-Saopštenje

„Opasan predlog izmene Krivičnog zakonika – svaka blokada puta proglašava se krivičnim delom, za koje je zaprećena kazna zatvora do godinu dana!”
Građanske inicijative upozoravaju javnost na opasan predlog izmene Krivičnog zakonika kojom režim pokušava da kriminalizuje proteste – svaka blokada puta proglašava se krivičnim delom, za koje je zaprećena kazna zatvora do godinu dana. Ovim potezom vlast ne štiti bezbednost građana, već im šalje poruku da će svaki pokušaj pobune i otpora biti kažnjen zatvorom.
Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika, o kojem javna rasprava traje do 1. oktobra, predviđa i izmenu člana 290. Do sada je ovaj član predviđao krivičnu odgovornost ukoliko se „postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ugrozi javni saobraćaj” tako da „dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima”. Predloženim izmenama briše se taj uslov i uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko „postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima”. To znači da će svaka protestna blokada bilo koje ulice moći da se tretira kao krivično delo – čak i kada ne postoji nikakva stvarna opasnost.
Ovo je ozbiljan i opasan presedan: vlast stvara pravni osnov za obračun sa studentima i građanima koji već gotovo godinu dana mirno protestuju, a čije su blokade postale simbol borbe za odgovornost i pravdu nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je život izgubilo 16 ljudi. Umesto da posledice snose odgovorni za sistemske propuste i nasilje koje je usledilo kao odgovor na proteste, režim menja zakon da bi kaznio one koji zahtevaju odgovornost.
Jednako je opasno što će ovakva izmena dodatno podsticati one koji se vozilima zaleću u protestne skupove i gaze učesnike blokada, jer se građani na ulici unapred proglašavaju kriminalcima. Umesto da država štiti pravo na mirno okupljanje, zakonom se šalje poruka da je nasilje nad učesnicima blokada opravdano.
To je suština ove izmene Krivičnog zakonika: represija umesto odgovornosti, strah umesto pravde.
Kriminalizacija blokada nije samo politička odmazda, već i grubo kršenje Ustava Republike Srbije, koji u članu 54 garantuje slobodu okupljanja, kao i Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji član 11 štiti pravo na mirno okupljanje. Nijedan zakon ne može poništiti osnovno pravo građana da izraze nezadovoljstvo i zahtevaju pravdu.
Iako vlasti pravdaju ove izmene nivelacijom težine konkretnog slučaja, predlagač navodi i da se izmene vrše zbog „potrebe prakse”. Ovo je dokaz da se izmene Krivičnog zakonika rade radi suzbijanja legitimnog prava na slobodu okupljanja.
Zahtevamo od Ministarstva pravde da povuče predlog izmena. Srbija ne sme da postane zemlja u kojoj je zakonom zabranjeno pravo na protest. Građani koji mirno protestuju i traže pravdu nisu kriminalci – kriminalno je koristiti zakone da bi se ugušio glas naroda.