Green Future: Reciklaža i Održiva Ekologija Valjeva (G-FREE)
Reciklaža-Recikliranje nije samo ekološki koristan proces, već i važan ekonomski alat.
reciklaža-posude za reciklažu
Ekonomski značaj reciklaže globalno
Dok učimo o reciklaži ekonomije brojnih država uspešno napreduju i ostvaruju veliku dobit od reciklaže. Po podacima Cognitive market reserach SAD (reciklaža i upravljanje otpadom): 93,7 milijardi USD prihod u 2025, Evropa: 110 milijardi USD prihod u 2025, Kina: 52 milijarde USD prihod u 2025, Japan: 29 milijardi USD prihod u 2025, Indija: 24 milijarde USD prihod u 2025. godini.
Direktne i indirektne koristi reciklaže
Reciklaža evidentno pomaže u smanjenju troškova proizvodnje, otvara nova radna mesta, smanjuje zavisnost od uvoza, podstiče inovacije i pomaže u održivosti ekonomija. Kako se sve više razvijaju tehnologije i svesnost o potrebi za održivim razvojem, reciklaža postaje ključni faktor u ekonomiji budućnosti pa je recikliranje ekonomski važno iz nekoliko razloga, jer ima direktne i indirektne koristi za ekonomiju, industriju i društvo u celini.
Reciklaža-reciklažni centar
Stvaranje novih radnih mesta
Industrija reciklaže stvara nova radna mesta u prikupljanju, selekciji, preradi i prodaji recikliranih materijala. U mnogim zemljama, posebno onima koje su posvećene održivosti, reciklaža postaje jedan od sektora koji generiše značajan broj zaposlenja. To obuhvata sve od rada u lokalnim kompanijama za upravljanje otpadom do poslova u velikim industrijama koje se bave reciklažom.
Smanjenje troškova upravljanja otpadom
Recikliranje pomaže smanjenju količine otpada koji se mora odlagati ili procesuirati na deponijama. Manje otpada znači manji trošak za upravljanje deponijama, transport i sanaciju kontaminiranih područja. To može uštedeti značajna sredstva za lokalne vlasti i smanjiti poreze koji se koriste za finansiranje tih aktivnosti.
Podsticaji i investicije
Mnoge zemlje, posebno u EU, nude subvencije, porezne olakšice i druge podsticaje za preduzeća koja se bave reciklažom ili primenom održivih tehnologija. Recikliranje može postati osnov za privlačenje stranih i domaćih investicija u sektore koji podstiču održivi razvoj, kao što su ekološki prihvatljive tehnologije i zelena infrastruktura. S obzirom na to da reciklaža smanjuje potrebu za ekstrakcijom novih resursa, ona doprinosi očuvanju ekonomske stabilnosti u dugoročnom periodu.
Primer Švedske
Da je reciklaža i ekonomski isplativa pokazuje slučaj Švedske koja uvozi otpad iz Velike Britanije i Norveške radi prerade u profitabilne proizvode — kao što su energija za grejanje domaćinstava.
Reciklaža u lokalnoj zajednici i Valjevu
Bilo da predajete otpad zarad ličnog profita ili pak to činite zarad profita koji može biti ostvaren na nivou lokalne zajednice, recikliranje donosi višestruku dobit koja dokazano ne mora biti samo ekološka. U Valjevu postoje i privatne firme koje se bave otkupom i selekcijom otpada. Shodno Programu upravljanja otpadom 2022–2031 koji je usvojila Republika Srbija, akcenat će biti upravo na reciklaži, ali i različitim modelima upravljanja otpadom. Angažovaniji rad na primeni pomenutog programa mogao bi dovesti do većeg uključivanja privatnog sektora u ovu oblast što, kako je prethodno i navedeno, može dovesti do povećanog obima zapošljavanja, a na nivou konkurentnosti i do većih prihoda za domaćinstva koja bi otpad predavala. Posredno sa većim stepenom reciklaže, troškovi odvoženja i deponovanja smeća na regionalnu deponiju Kalenić, što predstoji Valjevu, mogli bi biti daleko niži.
Nastaviće se …
Napomena:
Tekst je objavljen u okviru projekta „Green Future: Reciklaža i Održiva Ekologija Valjeva (G-FREE)“ koji je sufinansiran sredstvima Grada Valjeva.
Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Grada Valjeva.
U razvijenim društvima reciklaža počinje u kuhinji, u sudoperi sa najmanje 4 razdvajanja, a onda svako domaćinstvo ima kante sa ukupno 8 razdvajanja.
Šta kažete gde se mi nalazimo? Nalazimo se tu gde nam je i mesto. Narod ima vlast koju zaslužuje, a to je sekta sa malim stepenom inteligencije koja nije u stanju da sistemskim merama podigne nivo ponašanja građana nego ti isti građani prave divlje deponije na sve strane.
Naravno ima jedan manji deo građana koji je inteligentan i koji se primereno ponaša u društvu poštujući sve društvene norme. E sad, problem je u blokadi medija zbog kojih građani nikako da shvate da bi svima bilo bolje da na vlast izaberu pametnije, obrazovanije i poštenije ljude. Možda se to i uskoro dogodi???