Policija poslednjih meseci u saopštenjima o protestima najčešće ističe da su skupovi neprijavljeni. Uvreženo je mišljenje da se neprijavljivanjem skupova štite organizatori ukoliko bi došlo do neželjenih događaja ili represije prema učesnicima. Šta kaže zakon?
Prijavljen/neprijavljen skup
Prijavljen/neprijavljen skup
Zakon o javnom okupljanju Republike Srbije, član 3, jasno definiše pravo građana na slobodu okupljanja. Član 4 istog zakona nalaže organizatoru da prijavi skup najmanje 48 sati pre njegovog održavanja.
Ukoliko je skup prijavljen, država preuzima odgovornost. U tom slučaju država obezbeđuje i garantuje bezbednost učesnika, zaštitu javnog reda i mira – kako okupljanje ne bi preraslo u nasilje, nerede ili oštećenje imovine, regulisanje saobraćaja – da se znaju ulice koje će biti zatvorene i da se obezbedi alternativni pravac, i druge mere.
Ukoliko skupovi nisu prijavljeni, odgovornost je po važećim zakonima na organizatoru skupa. Član 24 Zakona o javnom okupljanju propisuje da organizator skupa koji nije prijavljen može biti kažnjen novčanom kaznom: fizičko lice – do nekoliko desetina hiljada dinara; za pravno lice kazna može biti značajno veća.
Istovremeno postoji i aspekt krivične odgovornosti. Ukoliko neprijavljeni skup preraste u nasilje, organizatori mogu biti krivično gonjeni za dela kao što su: izazivanje opšte opasnosti, učestvovanje u neredima, nasilničko ponašanje ili oštećenje tuđe stvari. Sankcije u tom slučaju mogu biti zatvor ili novčana kazna, u zavisnosti od težine dela.
Takođe, kada je u pitanju neprijavljeni skup, po zakonu postoji i odgovornost za povrede trećih lica. Ukoliko neko na neprijavljenom skupu povredi sebe ili druge, organizatori mogu biti civilno odgovorni i može se tražiti odšteta za povrede ili materijalnu štetu.
U slučaju navedenog, policija ima pravo da rasturi neprijavljeni skup ako proceni da predstavlja opasnost po javni red i mir. To uključuje upotrebu sile (suzavac, palice), privođenje učesnika i oduzimanje opreme koja ugrožava bezbednost.
Sve navedeno sadržano je u zakonu. Ipak, često preovladava mišljenje da je bolje da skup ne bude prijavljen kako bi organizator bio zaštićen od eventualnih sankcija. Takva praksa u razmišljanju praktično sav teret odgovornosti, čini se iz neznanja, stavlja na organizatora skupa.
Strah od progona
Sudeći po brojnosti antivladinih skupova i političkim aktivnostima poslednjih meseci, vrlo je moguće pretpostaviti da do neprijavljivanja skupa dolazi iz političkih, a ne zakonskih razloga. Naime, neprijavljivanjem skupa šalje se poruka koja ističe nepoverenje u državne institucije i njihovu nemoć, a s druge strane naglašava se spontanost okupljanja.
Jedan od mogućih razloga jeste što organizatori možda ne žele prisustvo obezbeđenja, odnosno policije, smatrajući da bi time skup bio pod njihovom kontrolom.
Ništa manja mogućnost jeste isticanje samog organizatora koji neprijavljivanjem skupa želi da ostane anoniman, verujući da će se na taj način zaštiti od nekog oblika represije koja bi mogla uslediti.
Evidentna je i bojazan da skup ne bi bio odobren . Shodno istom zakonu, policija po prijavljivanju skupa isti odobrava ili pak ne.
Zakon o odgovornosti
Poslednjih meseci pozivi se građanima upućuju najčešće putem društvenih mreža od strane različitih organizacija pa se stiče utisak da se ne zna i ne može utvrditi ko je organizator.
Šta kaže zakon?
Prema zakonu o javnom okupljanju ako organizator nije prijavljen ili nije identifikovan, svi koji javno pozivaju na skup mogu se smatrati odgovornim, posebno oni koji pozivaju učesnike i u praksi preuzimaju ulogu organizatora.
Posao otkrivanja organizatora po zakonu je na policiji. Policija istažnim radnjama utvrđuje: ko šalje pozive i na koji način, ko koordinira učesnike, logistiku, obezbeđenje ili govornike, ko preuzima ulogu kontakta sa policijom ili medijima.
Ukoliko se organizator jasno ne utvrdi, sve osobe koje su javno pozvale ljude na okupljanje ili ga koordinisale mogu biti smatrane odgovornima pri čemu ih nepoznavanje zakona ili nepostojanje formalnog organizatora ne oslobađa od odgovornosti.
* Tekst je pripremljen uz stručne pravne konsultacije sa valjevskim pravnicima