Nove ekonomske mere za bolji standard građana
Najavljene nove ekonomske mere bi trebalo da utiču na bolji životni standard građana. Građani su posebno zainteresovani za trgovačke marže . Pojedini ekonomisti smatraju da će mere biti kratkotrajnog daha.
nove ekonomske mere, trgovačke marže, AI
Ograničenje trgovačkih marži
Nakon najavljenih novih ekonomskih mera za bolji standard građana, koje se odnose na ograničenje trgovačkih marži, izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niske cene ogrevnog drveta i električne energije, kao i na niže stope kamata na kredite, mišljenja ekonomista su podeljena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je precizirao da će država ograničiti marže koje će uticati na veliko smanjenje cena za približno 3.000 proizvoda iz 23 grupe proizvoda.
On je rekao da će se uvesti ograničenje trgovačkih marži na maksimalnih 20 odsto, dok će komercijalni rabati biti svedeni na najviše 10 odsto. Mere će se, kako je objasnio, primenjivati na velike trgovinske lance, koji trenutno ostvaruju marže i do 45 odsto, dok će mali seoski prodavci biti izuzeti kako bi se očuvao njihov opstanak.
Nove ekonoske mere-Podeljena mišljenja ekonomista
Dok jedni smatraju da će mere višestruko pozitivno uticati na kupovnu moć građana, dr Slobodan Ilić redovni profesor Akademije strukovnih studija za najavljene mere kaže da će kratkoročno uticati na dobrobit stanovništva i kupovnu moć građana.
dr Slobodan Ilić
„ Uticaće, privremeno i kratkoročno u relativno maloj meri, po narodnoj „drži vodu dok majstori odu“, a dugoročno u zanemarljivoj, na nivou statističke greške. Ko je u našoj situaciji „majstor“ vidi se iz aviona! Dosadašnja iskustva kako domaća, tako i inostrana nam govore da se mogu očekivati takvi efekti! Ne treba ispustiti iz vida iz prošlosti, više puta pokretane slične akcije i njihove domete („Bolja cena“, „Najbolja cena“). Mislim da su predložene mere po motivaciji za njihovo donošenje najmanje formalno – institucionalne (ko ih predstavlja javnosti, izostanak stimulativnog ambijenta za jačanje konkrencije, nevidljiva Komisija za zaštitu konkurencije…), nešto više ekonomske, a najviše političke (indikativne mere za upodobljavanje predizbornog ambijenta i najavu skorašnjih izbora)! Nije lako priznati da u zlatnom dobu, prema zvaničnim podacima, najmanje ¼ stanovnika RS živi u ozbiljnom siromaštvu“, kaže Ilić.
Marže u pekarstvu i svakodnevnim proizvodima
Na najavljene mere reagovao je Zoran Pralica predsednik Unije pekara Srbije koji je izneo podatak da trgovačke marže na pekarske proizvode idu čak do 114 odsto te ponovio da se pekari već dugo bezuspešno bore protiv tako visokih marži.
Ova izjava otvorila je i pitanje da li mi zaista znamo kolike su marže na proizvode koje čak svakodnevno kupujemo.
Dr Ilić smatra da je manje važno da li većina građana zna ili ne zna procente marži. „Manje je to bitno, važno je da ih žestoko „oseća“ i s teškom mukom preživljava kada uđe u prodavnice, benzinske pumpe i na druga prodajna mesta. „So na ljutu ranu“ dosoljavaju saznanja, informacije ili lični uvid koliko koštaju isti ti proizvodi koje građani kupuju u komšijskim i drugim evropskim državama“, navodi Ilić.
Postojeće mere države
Neke od najavljenih mera biće vremenski oročene dok za neke nije navedena dužina trajanja. Ilića smo pitali i da li postoje redovne mere države kojima se može uticati na marže bez posebnih akcija.
„Naravno da postoje! Sve one mere koje doprinose jačanju konkurencije koje dovode do obaranja cena, pravih „akcija“ prodaje proizvoda, izlazak sa tržišta nekonkrentnih učesnika, sprečavanje koncentracije tržišta stvaranjem favorizovanog položaja nekoliko „velikih“ igrača, stalnim unapređenjem kvaliteta zakonske regulative i njene beskompromisne primene, uz permanentno osposobljavanje i podizanje profesionalne odgovornosti nadležnih institucija, kao što je npr. komisija za zaštitu konkurencije, kao paket mera i instrumenata može efektuirati u zadovoljavajućem i stabilnom nivou cena, tršišnom ograničavanju marži i sigurnosti snabdevanja potrošača“, odgovorio je Ilić.