Šesnaest godina kasnije: da li je Centar za kulturu uspešno nasleđe Doma omladine?
Dom omladine u Valjevu ne postoji od 2009. godine. Posle 16 godina od integracije Doma omladine sa tadašnjim Domom kulture veliko je pitanje da li smo zaista unapredili rad sa mladima i istima omogućili još veći pristup kulturnim i društvenim sadržajima?
nekadašnja zgrada Doma omladine
Dom omladine ne postoji od 2009. godine, tačnije od 1. septembra pomenute godine kada je na sednici Skupštine doneta odluka da kao takav bude pripojen praktično Domu kulture koji je nakon toga promenio naziv u Centar za kulturu.
Kako se tada na sednici Skupštine moglo čuti, pomenuta integracija trebalo je da doprinese većem uključivanju mladih u sam proces rada, više odgovarajućih sadržaja za mlade i unapredjenju rada sa mladima. S druge strane trebalo je da gašenjem broj zaposlenih u gradskom javnom aparatu bude smanjen jer su se neka zvanja već nalazila u postojećem Domu kulture.
zgrada nekadašnjeg Doma omladine
Šta se od svega dogodilo?
Dom omladine je ugašen, tačnije integrisan. Zaposleni nisu otpušteni već su samo premešteni u sam Dom kulture, novi Centar za kulturu, a najveći broj njih našao je mesto u drugim ustanovama kulture. Broj zaposlenih nije smanjen.
Već u prvim godinama „zajedničkog rada“ postalo je jasno da mladi ljudi nemaju mesto u programia m da su mnogi sadržaji koji su postojali preko noći nestali, a novih nije bilo.
Gde je pronađeno „rešenje“?
Država Srbija tih godina pokreće kampanju podrške mladima , s obzirom da mladi počinju rapidno da napuštaju zemlju. U svetlu inoviranih aktivnosti širom Srbije otvaraju se Kancelarije za mlade. Valjevo povedeno ovim primerom osnovalo je svoju.
Kancelarija za mlade počela je tada sa entuzijazmom svoj rad. Najavljivani su programi, ali su sredstva podrške iz budžeta grada bila nedovoljna. Vrlo brzo ispostavilo se da je problem i sam izbor direktora Kancelarije pa je dominantno presudan postao politički činilac, pripadnost i podobnost partijama. U godinama koje su usledile rad Kancelarije bio je sve slabiji i nečujniji. Grad Valjevo je svake godine izdvajao budžetska sredstva za funkcionisanje te kancelarije, često su ta sredstva ostajala neiskorišćena ili preusmeravana nakon rebalansa budžeta. Dešavalo se da pojedinih godina Kancelarija uopšte i ne postoji.
Valjevo trenutno ima Kancelariju za mlade , ali njene aktivnosti ne liče kao ni onih prethodnih, na nekadašnji Dom omladine.
Dom omladine u sećanju
Generacije u Valjevu imaju sećanja iz svoje mladosti na vreme Doma omladine, bilo da se radilo o predstavama posebno za mlade, koncertima, savetovalištima, predavanjima, radionicama, izletima u organizaciji ustanove, klubu.
U Domu omladine bilo je moguće, postojao je i prostor, da valjevske škole organizuju svoje programe bilo da su to koncerti učenika ili predstave često Valjevske gimnazije.
Jedno vreme svirke su se tokom leta održavale i napolju pa su se mladi masovno okupljali, a mesto za stolovima imali su samo oni koji najranije dodju. Ostali su đuskali sa strane.
Dom omladine -istorijat
Dom omladine u Valjevu osnovan je 1967. godine. U sudski registar upisan je 29. aprila 1968. godine.
„Kućni red“ Doma donet je 23. oktobra 1967. godine i predstavlja prvi zvanični akt ove ustanove. Rađen je po ugledu na kućni red Doma Jugoslovenske narodne armije (JNA). Njime je definisano radno vreme, odlučeno je da se uvedu članske karte, kao i da se zabrani pristup „omladincima sa izrazito dugom kosom i omladinkama sa mini suknjama“.
U Glasniku istorijskog arhiva iz 2007. godine se navodi da je Dom omladine u Valjevu koristio sale i kancelarije Doma kulture, za šta je sa tom ustanovom imao zaključen poseban ugovor o zakupu. Na osnovu tog ugovora, Dom je na godišnjem nivou isplaćivao određeni iznos Doma kulture.
Na početku svog postojanja, Dom je imao svega četiri zaposlena: direktora, sekretara, radnika u bifeu i radnika na održavanju higijene. Ostali poslovi obavljani su putem angažovanja radnika po ugovoru.
Već tokom 1950-ih, tačnije 1953. godine, u dvorištu Doma omladine izgrađeno je moderno igralište, koje je služilo za sportske aktivnosti lokalnih klubova.
U istom dokumentu se navodi da u aktima Doma omladine od 1972. godine se mogu uočiti promene koje su pratile tadašnje društveno-političko stanje u zemlji. Od 14. januara te godine, za dobijanje radnog mesta umetničkog rukovodioca Doma postalo je neophodno ispunjavati moralno-političke uslove, dok su za poziciju reditelja bili potrebni moralni kvaliteti.
Tokom promena normativnih akata, intenzivno je razmatrana i mogućnost integracije sa drugim omladinskim organizacijama. Tako su 1973. godine izrađeni uporedni finansijski izveštaji za OK SO (Opštinsku konferenciju Saveza omladine) i Dom omladine, najverovatnije u okviru analize ideje o integraciji. Predlog je bio da se, pored Doma omladine, u sistem integrišu i stručne službe OK SO, Odred izviđača, Društvo istraživača, Ferijalni savez, Pokret gorana, Savez pionira i Narodna tehnika.
Kao razlozi za integraciju isticane su materijalne koristi, smanjenje birokratije i jačanje principa samoupravljanja. Takođe, ukazivano je i na političke motive: od šestoro zaposlenih u Domu omladine, samo dvoje su bili članovi partije, dok su dvoje bili bivši članovi sa „upitnim moralno-političkim kvalitetima“.
Tokom razgovora između OK SO i Doma omladine navedeno je da bi integracija bila u skladu sa preporukama iz pisma Josipa Broza Tita. Zaključeno je da integraciju treba sprovoditi postepeno, počevši od marta 1974. godine, sa ciljem da bude završena do kraja iste godine.
Zvanična odluka o integraciji Doma omladine u OK SO doneta je 20. maja 1974. godine. Nakon toga, Dom je izbrisan iz sudskog registra i nastavio je da funkcioniše kao deo OK SO, dok su sredstva sa njegovog računa 30. juna 1974. godine preneta na račun OK SO.
Dom je u to vreme sprovodio brojne stalne i povremene aktivnosti. U stalne su spadale:
– Tribine zainteresovanih,
– Sastanci kluba mladih pisaca,
– Uređivanje biltena i foto-novina,
– Sastanci dramskog studija,
– Boravak u čitaonici,
– Pohađanje plesne škole,
– Igranke.
Sve nakon toga poznatija je istorija.
Učenje na primeru
Dom omladine već 16 godina ne postoji. Da li smo substitutima uspeli da nadomestimo isti? Da li smo zaista unapredili rad sa mladima? Ili je „Dom omladine“ ostao zapamćen kao politička manipulacija – smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, što se nije dogodilo. Ili je Dom omladine nedvosmislen dokaz počev od 1972. godine na ovamo, neophodne političke podobnosti na uštrb znanja i umeća?
Ako smo nešto naučili gde su efekti? Ili je ovo razlog da se ponavlja razred? A možda je ključ svega u onoj narodnoj-Što se grbo rodi, vreme ne ispravi?
Sub’kulturna demagogija sluga SISTEMA ljudi na Vlasti, sa podrazumevanom korupcijom.
Kada se prisetim atmosfere u drustvu iz 2009′, sasvim je logicno bilo i da bude ugasen Dom Omladine. Bilo je to vreme, kada je omladina (a i stariji) bili naprzeni tradicijom i rusofilijom, gde su dverjani i obrazovci vaspitavali decu. Sve sto je podsecalo na nesto moderno proglasavano je za satanizam. Tada je po televizijama ordinirao onaj dr Miroljub i objasnjavao omladini teokratiju Po valjevskim portalima ordinirali navijaci, objasnjavajuci kako je svako okupljanje omladine na tim mestima zabave, korak ka narkomaniji i izdaja Kosova. 2009′ godina je godina u kojoj se u Srbiji vode ozbiljne polemike da li je Zemlja ravna ploca. I da se ne podsecamo svih tih maloumnosti i histerija kojima smo prisustvovali.
Mozda taj Dom omladine da osmislite kao mesto gde se odrzavaju prela i posela, i gde barem jedanput mesecno gostuje Zika Sarenica, a svake se godine slavi Putinov rodjendan, pa mozda od toga nesto i bude.