Po poslednjim informacijama, postoji realna opasnost da u području koje se nalazi pod posebnom zaštitom, selo Brezovice, bude dozvoljeno otvaranje rudnika crvenih boksita. Otvaranje rudnika Valjevo je u prošlosti već jednom odbilo.
Otvaranje rudnika-Brezovice-Poćuta-crvenih boksita
Zahtev preduzeća Geoboks d.o.o. za dobijanje odobrenja
Preduzeće Geoboks d.o.o. uputilo je zahtev za izdavanje uslova za izradu projektne dokumentacije radi dobijanja odobrenja za eksploataciono polje podzemnog rudnika crvenih boksita na ležištu „Brezovice“ kod Valjeva. Pomenuto područje nalazi se u obuhvatu zaštite pod nazivom „Valjevske planine“.
Naime, privredno društvo Geoboks d.o.o. je kod Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije pokrenulo postupak izrade projektne dokumentacije radi dobijanja odobrenja za eksploataciono polje na ležištu crvenih boksita „Brezovice“ kod Valjeva.
Otvaranje rudnika crvenih boksita-Mišljenje Zavoda za zaštitu prirode
U zahtevu upućenom ministarstvu, ovo privredno društvo navodi:
„Uslovi Zavoda za zaštitu prirode su nam neophodni radi pokretanja procedure ispred Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i pribavljanja saglasnosti na Studiju o proceni uticaja eksploatacije crvenih boksita ležišta Brezovice na životnu sredinu.“
Zavod za zaštitu prirode je u julu ove godine pomenutom privrednom društvu dostavio mišljenje u kojem je navedeno da se predmetno područje nalazi pod zaštitom:
„Predmetna lokacija ulazi u obuhvat potencijalnog Područja posebne zaštite (PSPA) pod nazivom ‘Valjevske planine’, u skladu sa Direktivom o očuvanju divljih ptica (Directive 2009/147/EC of the European Parliament and of the Council on the conservation of wild birds), i u obuhvat potencijalnih Područja od značaja za Zajednicu (PSCI) pod nazivom ‘Valjevske planine’, u skladu sa propisima Evropske unije — Direktivom o očuvanju prirodnih staništa i divljih biljnih i životinjskih vrsta (Council Directive 92/43/EEC on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora). Ova područja su identifikovana u skladu sa obavezama Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji i značajno doprinose održavanju ili obnavljanju povoljnog statusa zaštite prirodnih stanišnih tipova i/ili vrsta, te doprinose koherentnosti evropske ekološke mreže Natura 2000.“
Zavod je u odgovoru preduzeće uputio na Ministarstvo zaštite životne sredine radi daljeg postupanja.
Geološka istraživanja i značaj crvenih boksita
Crveni boksit je vrsta rude iz koje se dobija aluminijum, a naziv „crveni“ potiče od njegove karakteristične crvenkaste ili narandžaste boje, koja je posledica visokog sadržaja gvožđevih oksida (najčešće hematita i goetita).
crveni boksit, AI
Geološki zavod Srbije je na području sela Poćuta, Brezovica, Sušica i Stubo vršio istraživanja boksita od 1978. do 1989. godine, pa se u izveštaju navodi da se rezerve procenjuju na milion tona. Posebne lokacije bogate crvenim boksitom u ovom kraju su: zaselak Petrovići (na desnoj strani puta od Poćute ka Brezovicama), Bakića brdo, Marino brdo i Jasike. Ostala nalazišta, prema tom izveštaju, nisu ekonomski isplativa.
Odbijen zahtev Rudnika boksita iz Milića
Nešto stariji izvori ukazuju na to da je osamdesetih godina postojalo interesovanje za otvaranje rudnika crvenih boksita na pomenutim lokacijama, ali je tadašnja Opština Valjevo to odbila.
Ekološki rizici i uticaji rudarenja boksita
Rudarenje boksita uglavnom se obavlja površinski (otkopavanjem velikih površina), što zahteva uklanjanje šuma, vegetacije i celog površinskog sloja zemlje, čime se trajno gube staništa za biljke i životinje. Zavod za zaštitu prirode upravo ukazuje na potrebu očuvanja prirodnih staništa biljaka i životinja.
Pored promene pejzaža i ugrožavanja prirodnih staništa, činjenica je da poznata istraživanja, poput „Environmental Impact of Bauxite Residue“ (razni autori), navode da kiša može spirati čestice crvenog tla i hemikalije u reke i podzemne vode. U procesu prerade boksita (Bayerov postupak) stvara se crveni mulj — otrovni otpad bogat alkalijama, koji može procuriti u okolinu, ako se ne skladišti bezbedno.
Zagađenje hidroakumulacije Stubo–Rovni
Akumulacija Stubo Rovni
Ovaj podatak je posebno značajan jer se u neposrednoj blizini sela Brezovice nalazi hidroakumulacija Stubo–Rovni, koja bi, u slučaju prodiranja hemikalija u podzemne vode, mogla direktno biti ugrožena i dovesti do zagađenja vode u akumulaciji.
Otvaranje rudnika crvenih boksita -Neophodnost ekološke procene
S tim u vezi, eventualna eksploatacija crvenog boksita u strogo zaštićenom području i neposredno uz hidroakumulaciju Stubo–Rovni predstavljala bi ozbiljnu i neposrednu pretnju po prirodna staništa i kvalitet vode.
Realno je pitanje da li ignorisanje ovih rizika može dovesti do nepovratnih ekoloških šteta i ugroziti zdravlje lokalnog stanovništva?
Kada sam pisao o eksploataciji boksita u Srbiji, a pozivajući se na ekonomsku analizu, koju je za potrebe EU uradio bivši italijanski premijer Mario Dragi, ovde se neki licemerno izrugivaše i rekoše kako tendenciozno opet ubacujem davno ispričanu priču. Ne gospodo, ova vlast je čvrsto obećala tehnokratama i krupnim industrijalcima iz EU da će od Srbije napraviti rudarsku koloniju za njihove potrebe. Devastiranje životne sredine ih ne dotiče, a ni to što bi u takvom scenariju pre završili u Afričkoj nego u Evropskoj uniji.
Ponoviću opet, rudnik u Jadru je srpski Rubikon i ako ga pređemo nema nam povratka. Doduše, vidimo da oni više i ne čekaju proboj te linije fronta, već se stvara pritisak za otvaranje manjih rudnika širom naše zemlje. Ova vlast je čvrsto rešila da našu otadžbinu razbuši, zatruje i devastira i jedina nada da se to eventualno ne desi je da ih smenimo. Svako kome je deda bio Solunac se ježi i od same pomisli da Nemcima i Austrougarima poklonimo srpsku zemlju bez ispaljenog metka, umesto da je sačuvamo za svoje unuke.
NECETE KOPATI ***