Grupa građana iz Petnice nedavno je uredila prostor ispred Petničke pećine, čime je ponovo omogućeno da se do nje uopšte i pristupi. Površina oko samog ulaza, koja je često zarastala u korov i gustiš, nalazi se u suvlasništvu čak 45 lica, što dodatno komplikuje njeno uređenje i održavanje.
Pećina ima potencijal
Petnička pećina nije deo zvanične gradske turističke ponude, iako bi po svojim karakteristikama to svakako mogla biti. Njena dužina je skoro 600 metara, a ukupna površina iznosi oko 3.400 kvadrata, od čega čak 1.000 kvadrata otpada na Koncertnu dvoranu – impozantan prostor koji ostavlja snažan utisak na svakoga ko je kročio u pećinu.
Uprkos potencijalu, Petnička pećina je već decenijama prepuštena zubu vremena. Prilaz pećini je više puta bio neprohodan, dok su inicijative za njenu revitalizaciju najčešće ostajale bez konkretnog ishoda.
Propali pokušaji uređenja
Prvi pokušaj uređenja zabeležen je 1990. godine, kada je postavljen deo mobilijara, ali je isti ubrzo uništen. Sledeći značajniji napor dogodio se 2017. godine, kada je grad Valjevo uredio pristupni put, postavio informativne table i najavio otvaranje same pećine za posetioce. Taj posao vodila je posebno formirana radna grupa, ali je i taj pokušaj ostao nedovršen.
Vremenom je pokrenuta i inicijativa da se odredi staralac nad ovim prirodnim dobrom, ali bez vidljivih rezultata. Za sada je poznato samo da je Zavod za zaštitu prirode Srbije izvršio reviziju statusa Petničke pećine i svrstao je u prirodna dobra II kategorije zaštite.
Akcija građana korak napred
Međutim, i pored toga, u praksi se čini da prostor nije zaštićen ni održavan na način koji bi bio primeren njegovoj vrednosti. Najnovija akcija samoinicijativnih građana možda jeste mali korak, ali pokazuje da interesovanje i volja i dalje postoje – samo je pitanje hoće li to neko konačno prepoznati?
redovni posetioci su slobodni penjači
јели то Петничка пећина из које је магистар археолог музеја у Ваљеву на информацију да ће млади истраживачи основати Петничку истраживачку станицу 1984 године организовао копаче да цео културни слој са безброј костура похрањених вековима у њој пребаце у дубину пећине, у воду. Скоро су археолози открили пошто је опао ниво воде много остатака људи. ме. Никола Милошевић је открио Петничку пећину из доба палеолита и то је било његово животно дело и на помен да ће доћи неки млади истраживачи спремио се да из пећине склони све оно што он није стигао да истражи.
господине, мало сте се заиграли са том причом о костурима, а биће неко неук, па ће да поверује
Čisto da se zna da cela a ujedno veća po površini takozvana mala pećina nalazi se u Ko Klinci,a i velika,pa je korektno bar da pišete Kliničko Petnička pećina
Kliničko,Petnička pećina
Kliničko
Ih, dok ova sekta nepismenih nije došla na vlast tu je narod porodično dolazio na jagnjetinu, kafu, piće… Tu su građani svoje goste sa strane dovodili da uživaju u blagodeti netaknute prirode…
A u čemu danas uživaju naši građani, u smeću, smogu, rupama, prljavštini…
грешком у мом горњем тексту изађе Никола Милошевић с треба Новак Милошевић.
Bili smo u poseti pecine pre mesec dana i put je prohidan, prilaz pecini i prve dve dvorane-ulaz. Jedva smo videli ulaz u tunel pecine koji nije osvetlje, stpeenice se odronjavaju, paucina svuda, i nismo smeli uci. predivno prirodno bogatsvo ali potpuno neodrzavano.