Otkupna cena kupine u valjevskim selima ove godine je oko 150 dinara za kilogram. Svetomir Marković iz PSSS navodi da su visoke temperature uzele svoj danak i prepolovile rod, ali i ozbiljno uticale na sam kvalitet roda kupine.
kupine , AI
Izazovna godina za proizvođače kupine
Ovo je teška godina za proizvođače kupine, smatra Svetomir Marković iz Poljoprivredne stručne službe. Iako je ova godina izazovna, pravi presek stanja u proizvodnji kupine u valjevskom kraju ne može se, po njegovom mišljenju, dati na osnovu samo jedne godine.
„Ne možemo da gledamo godinu po godinu, to je nešto što u poljoprivredi moramo da uzimamo u obzir. Treba praviti proseke – petogodišnje ili desetogodišnje – kako bismo mogli da izvlačimo zaključke. Ali kada pričamo o ovoj godini – kažem, izazovna je, pre svega zbog izuzetno visokih temperatura. Evo, i za ovu nedelju su najavljene temperature kao elementarna nepogoda. Sve što prelazi 35 stepeni – možemo slobodno reći – izuzetno je teško za poljoprivredu da se izbori sa tim klasičnim metodama. Tamo gde ljudi imaju mogućnosti za navodnjavanje i dodatnu zasenu – mogu donekle da se izbore. U poljoprivredi nema jednostavnih rešenja, nema modela koji primenimo jednom i dobijemo uspeh. To je niz koraka koji se mora praviti da bi se prevazišli problemi. Bavljenje poljoprivredom, u ovom slučaju kupinarstvom, podrazumeva niz kompromisa koje morate da napravite da biste dobili pravi proizvod“, kaže Marković.
Kvalitet ploda i uticaj klimatskih uslova
Svetomir Marković, Vamedia
Kvalitet ploda trebalo bi da bude ključan i za samu cenu kupine. Po njegovim rečima hladnjače se žale da im dolazi dosta suvih plodova.
„Može se desiti da imate svega 10% ploda prve klase. Imamo pozive sa terena, hladnjače se žale na to što dobijaju suve plodove – plodove bez tečnosti. To nije bolest – to je fiziološki proces. Biljka jednostavno povlači svu tečnost iz listova kako bi preživela, jer nije prilagođena na ove uslove. Imamo za kratko vreme velike klimatske promene. Nisu to promene koje traju vekovima, već za poslednjih desetak godina imamo svaku drugu godinu kao sušnu. Sušne godine utiču ne samo na pad prinosa, već i na ono što je ključno – izvoz. Mi imamo kupinu i malinu koja više nije prve klase, a to sebi ne možemo da dozvolimo ako želimo da se predstavimo ozbiljno stranom kupcu. Moramo da imamo bar 80% ploda u prvoj klasi“, navodi direktor PSSS.
Rešenja i podrška za poljoprivrednike
Ključno, po njegovom mišljenju, jeste navodnjavanje, a tu bi poljoprivrednicima rešenje bilo odazivanje na poziv preduzeća Agrorazvoj. Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za poljoprivredno zemljište raspisuju konkurse za navodnjavanje. Zavisno od područja – da li je otežano ili ne – moguće je ostvariti povrat i do 60–70% za kompletan sistem za navodnjavanje. Kancelarija za poljoprivredu grada Valjeva daje podsticaje za kupovinu sistema za navodnjavanje, iskop bunara i akumulacione cisterne.
„Moramo da prihvatimo nove metode – sakupljanje kišnice, pravljenje akumulacija pored potoka, reka – naravno, u skladu sa zakonima i uz očuvanje biodiverziteta. Cilj je da imamo vodu tamo i onda kada je biljkama najpotrebnija – kako bismo imali ne samo dobar prinos, već i kvalitet. Plašim se da je veći problem danas kvalitet nego prinos“, objašnjava Marković.
Cena kupine i finalizacija proizvoda
Poljoprivrednike, ali i kupce, uvek zanima cena proizvoda. Ona ove godine nije najsjanija, kažu proizvođači.
„Mi kao služba ne možemo uticati na cenu, ali tu smo da pomognemo poljoprivrednicima. Imamo jednu čudnu situaciju da se slabo i zaista nedovoljno finalizuju proizvodi od kupine. Pozivam i proizvođače da prave svoje proizvode od kupine. Mi smo veliki proizvođači šljive, kupine, maline, a vrlo malo tih proizvoda finalizujemo“, rekao je Marković.
ВЕОМА ЗНАЧАЈНУ ПОМОЋ ДОБИЈАЈУ ПРОИЗВОЂАЧИ ОД АГРОРАЗВОЈА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ-ЧАК 30% БРАВО СТРУЧЊАЦИ
Ovo je skupo, ali ne moze svako sebi da preljusti.
Pokojni Đukić mi je tvrdio da je uz izgradnju brane Stubo Rovni, pored vode za rashladne tornjeve
TE KALENIĆ, projektom predviđeno da se na visovima u svim okolnim selima izgrade masivni rezervoari za navodnjavanje tog kraškog bezvodnog područja. Neko je te planove sakrio, „jer nema para da se troše za navodnjavanje bezvodnih sela“, ali ima za kojekakve gluposti. Termoelektrane nema, navodnjavanja nema, brana Stubo-Rovni ne služi ničemu, to je sada erozivna pregrada praktično.
SA OVOM AKTUELNOM VLASTI ZA POLJOPRIVREDNIKA NEMA SPASA , OSUĐENI SU NA IZUMIRANJE !
Necete imati na za 150 da kupite jer je gotova bolje nek je tako neg da uzimaju djabe
овај мали је скроз неупућен а и нестручан . каже само 10 посто рода је прва класа, чини ми се да није мрднуо даље од свог климатизованог стана. Као њему се жале хладњачари да се беру суви плодови, дали зна дечко уопште о чему прича.
150 din realno ništa ,nemamo ni za troškove obrade
За те паре можете да добијете само ***.
cene su otisle u vasionu sto se tice goriva, preparata za prskanje, đubriva, dnevnice….samo kad treba da se naplati, e onda je los kvalitet,umanjena potražnja itd… vise prava ima svaki stranac u ovoj zemlji nego mi poljoprivrednici…. Odosmo zato u Slovačku ili Nemačku a vama neka su ovi iz afrike i Azije…pozzzz batooo svema…da ste mi zivi i zdravi
Ako bi 80% otkupljene kupine bila prva klasa,to znaci da bi taj deo iso za rolend kome je veoma visoka cena u inostranstvu. Kolika bi onda bila cena kupine za proizvodjace? Proizvodjaci su posteni ljudi i ne verujem da prodaju suvu kupinu!
U Lidlu je 125g 249.99 dinara sto bi mu doslo 2000 dinara KG , hmmm mora da su je skupoje placali .
Kad su košturac mislim na višnju plaćali 260 din zašto kupinu nebi plaćali malo više recimo 280 ili300 din da budemo realni……
Kaže los kvalitet…A malina kod nas krenula sa 400 din i da je bilo roda ostalo bi tako ili malo više.. A na kraju se placa 750 din kvalitet nula i hladnjače se uklapaju u cenu i tu znači imaju zaradu..A kupina pre 18 godina 2007 kvalitet isto nula isto tropski dani cena 350 din.Pa vi vidite gde smo mi danas..
Resenje je optimizacija.Znaci uvesti maksimalnu povrsinu od 15 ari i minimalan rod od 200. kg po aru.Uz garantovanu cenu od 300 dinara.Ko ne isouni uslove ispada.
Resenja koja sad imamo polaze od interesa trgovaca za ludackim profitima a mi ostali se uklapamo.