U Beogradu je u četiri opštine već zaživeo sistem e-bolovanja. Očekuje se da do kraja godine u sistem budu uključeni i ostali delovi Srbije.
e-bolovanje ilustracija AI
Sistem e-bolovanja za sada ne obuhvata celu zemlju i trenutno je u pilot fazi, a njegova primena trebalo bi da donese koristi i za zdravstvene ustanove i za zaposlene građane, s obzirom na to da povezuje direktno zdravstveni sistem i poslodavce. Na ovaj način biće izbegnuto dosadašnje donošenje doznaka o otvaranju i zaključenju bolovanja.
MMF je u Srbiji ukazao na velike brojke kada je u pitanju bolovanje, dok se sa druge strane neprestano upozorava na brojne zloupotrebe. Novi sistem e-bolovanja trebalo bi da omogući lakši uvid lekarima u celokupno zdravstveno stanje pacijenta, a poslodavcima status zaposlenog.
„Svrha sistema elektronskog bolovanja je da poveže sve institucije koje su važne za pacijenta i sam proces otvaranja bolovanja – poslodavce, zdravstvene ustanove, odnosno lekare, i RFZO. Cilj je da se olakša građanima, koji više neće morati, dok su bolesni, da lično donose doznake poslodavcu, već će poslodavac direktno imati uvid u te informacije od strane zdravstvene ustanove“, kaže Emilija Ničić iz NALED-a.
Prednosti za pacijenta:
- Ne mora, dok je bolestan, da brine kako će dostaviti doznake poslodavcu
- Ne mora da odlazi u zdravstvenu ustanovu radi zaključenja bolovanja ako kontrola nije potrebna
- Poslodavcu se automatski dostavlja potrebna dokumentacija o bolovanju
- Slučaj bolovanja se, ako je potrebno, digitalnim putem šalje na lekarsku komisiju uz prateću dokumentaciju
Prednosti za zdravstveni sistem:
- Otvara se jedinstvena centralna evidencija privremene sprečenosti za rad, sa uvidom u istorijat i detalje bolovanja osiguranika
- Lekarima je olakšano vođenje bolovanja
- Smanjen je obim administrativnog posla, što ostavlja više vremena za lečenje pacijenata
- Pored toga što roditelji brinu za decu kada se razbole, dodatno ih opterećuje papirologija i čuvene doznake. Novi sistem će pojednostaviti taj proces i lekarima omogućiti manje administriranja.
Kako na sajtovima RFZO, CEKOS i u zvaničnim biltenima još uvek nisu objavljeni podaci za period 2022–2024. godine, poslednji dostupni izveštaji navode da je za prva tri meseca 2022. godine evidentirano oko 80.000 bolovanja.
Što nebi ovaj sistem u moje vreme otišao bi u penziju sa bolovanja
Ne može digitalizacija pre kanalizacije…
Kako radi zakazivanje, kako radi uvid u izveštaje, kako radi katastar…? Nikako.
To jeste dobro, ali za pismen narod i razvijeno društvo. Ali mi to nismo, očigledno čim imamo vlast koja nas laže i ugnjetava tolike godine, a pola zemlje bez kanalizacioje i pijaće vode.
Isto jedan primer oko pruga za brzine vozova 200km/h. Mi nismo dosrasli za to, em je 7 puta skuplja izgradnja nego za brzine do 120km/h, em je potrebno danonoćno održavanje takvih pruga što mi nemamo „naviku“. Kad se jednom nešto napravi, to se više ne pipa i onda smanjivanje brzina sve do i 30km/h…
Tuga, ali to je Srbija.