Reciklaža u Evropi i svetu-Brojne zemlje EU i sveta odavno imaju reciklažu kao važnu temu. Švajcarska je trenutno, prema dostupnim podacima, najuspešnija zemlja po pitanju reciklaže, ne samo u EU, već i u svetu.
materijali, reciklaža, otpad
Da je recikliranje otpada neophodno iz više razloga, uče nas primeri brojnih uspešnih zemalja, kako u EU, tako i u svetu.
Reciklaža Švajcarska
U EU, a i u svetu, najuspešnija je, prema podacima EUROSTATA, Švajcarska. Građani ove zemlje recikliraju više od 60% otpada godišnje, a njen uspeh zasniva se na efikasnom sistemu reciklaže i podsticajima. U Švajcarskoj, kada je reč o ovom sistemu, građani su dužni da odvajaju otpad u nekoliko kategorija: plastiku, papir, organski otpad, staklo i ostalo. Za svaku kategoriju postoje posebno obeleženi kontejneri ili tačke za prikupljanje.
reciklaža Švajcarska
Otpad koji nije recikliran ili pravilno odvojen naplaćuje se po težini ili volumenu. Građani kupuju posebne kese ili vreće za smeće koje su skuplje, što ih podstiče da smanje količinu otpada.
Plastične i staklene flaše, limenke i drugi oblici ambalaže imaju depozit koji se vraća kada se ambalaža donese u prodavnicu ili specijalne kontejnere. To podstiče vraćanje i reciklažu ambalaže. Postoje brojni reciklažni centri sa savremenom tehnologijom za sortiranje i preradu otpada, kao i efikasan sistem logistike i transporta otpada do tih centara.
Sve to prati kontinuirana edukacija.
Istovremeno, Švajcarska na ovom modelu ostvaruje prihode po više osnova. Neki podaci ukazuju da se u proseku od posebne takse za reciklažu inkasira do 50 miliona švajcarskih franaka, dok prihodi od taksi na otpad dostižu oko 4,69 milijardi američkih dolara. Nažalost, podatak o prihodu od prodaje recikliranih materijala nije dostupan, ali se smatra izuzetno visokim.
Reciklaža Nemačka
Ako posmatramo samo EU, među zemljama EU prednjači Nemačka. Njen uspeh postignut je zahvaljujući naprednim zakonskim normativima i vrlo razvijenom ekološkom sistemu.
Ova zemlja, slično kao i Švajcarska, organizuje prikupljanje, reciklažu otpada i njegovo dalje korišćenje. U zavisnosti od vrste otpada, procenat reciklaže kreće se i do 89%. Neki podaci pokazuju da Nemačka godišnje inkasira oko 105 miliona evra samo od reciklažnog sektora.
reciklaža Nemačka
I jedna i druga zemlja imaju vrlo uspešne kompanije koje se bave reciklažom. U Nemačkoj to su: Interzero Holding GmbH & Co. i Scholz Recycling GmbH, a u Švajcarskoj, prema mišljenjima mnogih, to su: SUEZ Schweiz AG i Eberhard Recycling AG.
Iako su sistemi u pomenutim kompanijama sve napredniji u smislu mehanizacije i čak robotike, ove kompanije zapošljavaju i veliki broj radnika. Primera radi, prema izveštaju Prognos iz 2024. godine, sektor reciklaže u Nemačkoj zapošljava oko 310.000 ljudi u gotovo 11.000 javnih i privatnih preduzeća, sa ukupnim prihodom od oko 85 milijardi evra. Ovaj broj uključuje sve aktivnosti vezane za kružnu ekonomiju, kao što su sakupljanje, tretman, reciklaža i ponovna upotreba materijala.
Pomenute zemlje nisu jedine koje se uspešno bave reciklažom. Reciklaža otpada je značajan segment u mnogim državama, kao što su Holandija, Švedska, Danska i Južna Koreja.
Reciklaža -SAD
Kako često gledamo ka Americi, nije loše znati da SAD imaju šta da nauče od Evrope po ovom pitanju, s obzirom na to da neki podaci govore da SAD recikliraju oko 32% komunalnog otpada, što je znatno manje nego u vodećim evropskim zemljama poput Nemačke ili Švajcarske. Razlike između država su velike: neke savezne države imaju razvijene programe i stope reciklaže od preko 50%, dok druge imaju znatno niže.
Izazov za Srbiju
Ako pogledamo navedene podatke nije teško zaključiti da je pred Srbijom veliki izazov i u pogledu izgradnje infrastrukture, obrazovanja stanovništva, jačanje zakonodavstva i ekonomskih podsticaja, ali i samog monitoringa. Tek savladjivanjem pomenutih koraka moguće je očekivati značajniji napredak.
Praksa je pokazala da sama svest gradjana nije dovoljna već je moraju pratiti podsticaji i ulaganja od strane države. Neki koraci već sada su nužni ako se zna da se u Srbiji deponuje 12 miliona tona otpada na godišnjem nivou, što uključuje komunalni, industrijski i rudarski otpad.
Slika: Poubelle tri EPFL 1, autor Yann Forget, izvor Wikimedia Commons, licenca CC BY-SA 4.0.
Slika „(20240508) Berlin 03“, autor Jörg Schubert, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0
Napomena:
Tekst je objavljen u okviru projekta „Green Future: Reciklaža i Održiva Ekologija Valjeva (G-FREE)“ koji je sufinansiran sredstvima Grada Valjeva.
Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Grada Valjeva.