Priča o otetim bebama na žalost nije završena i niko ne zna kakav i kada će biti kraj. Potresne ispovesti majki objedinila je Ana Pejić u knjizi pod naslovom „Otete bebe“. Iz Valjeva do sada prijavljeno izmedju 80 i 90 slučajeva.
Otete bebe, promocija knjige, Vamedia
Naizgled promocija knjige , a zapravo dirljive ispovesti o otetoj deci u Srbiji održana je sinoć u Centru za kulturu. Autorka Ana Pejić inače predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, kaže da je knjigu napisala kao potrebu i večiti podsetnik na zločin koji se dogodio u Srbiji.
„Knjiga je nastala kao posledica dugogodišnjeg rada. Nisam imala nameru da pišem knjigu, ali sam videla da je neophodno. Zašto? Zato što je Bebi afera vrlo kompleksna i vrlo široka.I sada, ako napravimo jednu emisiju, idemo na televiziju, izađemo u novinama, uvek izađe samo jedna mrvа ili jedan segment. A da bi se shvatila ta cela kriminalna organizacija koja je bila, bilo je neizbežno povezati sve te gradove, dokumenta, ljude, i kroz vreme, i tako dalje. I drugi su mi rekli da se to mora napisati. Tada sam dobila ideju i krenula da pišem. Pomagale su mi, naravno, majke, nisam sama, zajedno smo to radili“, kaže Pejić.
Procesi se vode svakodnevno pred brojnim sudovima u Srbiji, ali i u Strazburu, a da bi neki postupak dokazivanja bilo čega bio uspešan neophodna je dokumentacija i to je upravo deo pomenute knjige. Pejićeva kaže da nikada ne može biti isto kada nešto samo čujete ili kad avidite dokaze.
„Knjiga donosi dokaz o otmici dece. Širom Jugoslavije. Ima i iz Bosne i iz Hrvatske. Širom Jugoslavije. To su dokazi bez kojih smo mi slabi u razgovoru. To su dokumenta koje smo mi dobili od države, to su naša dokumenta iz bolnica, iz matične službe, iz policije, iz suda, iz tužilaštva.Tako da, recimo, ako dokument piše da je majka otpuštena kući, se zdravi muškim detetom iz Valjevske bolnice, a ona otišla kući praznih ruku, bez otpustne liste koju će dobiti posle 30 godina sve je jasno. I to nisu samo propusti u administarciji to su radili obični širitelji, koji verovatno nisu bili u toj ekipi i nisu hteli, ako su znali, nisu hteli s tim da imaju ništa. Ja to doživljavam kao neku poruku koju su oni nama ostavljali. Jel oni su radili onako kako im je rečeno ili kako je situacija nalagala, recimo. Majka ta i ta rodilo se žensko dete tad i tad, to je to, međutim nije tako. Majka druga, rodilo se muško dete i tako. Dokumenta ne prate stanje“, objašnjava Pejić.
Po njenom mišljenju sama činjenica da se bebi afera pojavila je samo umirila članve takvih kriinalnih grupa. „Ne zaustavila, nego umirila. Oni čekaju da ovo što mi radimo zaboravi, da mi pomremo i da oni mogu da komotno dalje rade. Međutim, neće to tako biti. Jedan od razloga je taj što je knjiga napisana. Knjiga će obići svet. A oni neka teraju svoje. Imamo u knjizi spisak dece koja se traže od naših članova. Samo od naših članova. Puno. Puno. Strana i strana. Uzmite knjigu i izlistajte. Pogotovo što postoje deca i mimo naše države. Napisala sam je u zahvalnost ljudima koji su nama verovali jer ovo je međunarodni zločin u koji su bile umešane banana države kao isporučivci dece. To smo mi i bogate zemlje kao kupci, to su oni koji drže štap i kanal. Znači, to je međunarodni kriminal, traja decenijama, otvorio se u svim zemljama, pa evo sada i kod nas“, kaže autorka.
Otete bebe, promocija knjige, Vamedia
Srbija je medju prvima krenula u otkrivanje i postoje ljudi koji su pronašli svoju decu.
„Imamo članove koji su došli do svoje dece, ali jedini način kako su oni došli je da im je šapnuo ime neko iz službi. I oni ne smeju da idu u javnost i ne smeju da kažu ko. Znači, to je jedna… Tu je tajna, otvaranja arhiva. Otvaranja arhiva ove zemlje da vidimo ko je šta radio, šta danas radi i ko kome pripada“, ogorčena je Pejić.
Za Valjevo kaže da se ne razlikuje od drugih gradova. „Puno ima u Valjevu. U Valjevu na desetine ima majki, najveći, aj da kažem, 80 do 90. Mada to nije zahvalno govoriti. Imamo i babice koji su se javljali iz Valjeva. Imamo i anonimne svedoke. Babice koji su svedoče da se dešavalo u Valjevskoj bolnici. U knjigu nije mogla sve stati. Knjiga je samo 430 strana. Knjiga je uzela mnogo prostora na dokumenta. Ja sve što pišem ja moram da prilažem dokaz“, navodi autorka.
Kako kaže teško je živeti sa osećajem da ništa možeš da učiniš, a da te neko vapi za tobom. Priča da su ta deca otišla u bogate porodice i da su to sad uspešni ljudi, kako navodi – ne pije vodu.
„Ono što smo ni sreli već jednom su izgubljene duše. I to su duše koje grčevito vape da vide čiji su i odakle su. Mi smo zbog dva slučaja išli u Švedsku kod naše dece koja su prodata tamo. Oni ne znaju reči srpskog. Oni samo znaju da su odavde i ništa više. A čak i znaju da su usvojeni. Na našu veliku sreću. Svi stranci, ali sad kažem samo stranci, ne naši ljudi koji žive napolju, nego stranci. Svi stranci koji su ovde kupili decu, su obmanuti. Oni se nama javljaju i kažu da je njima rečeno da su to deca ostavljena i to što su platili da plaćaju i taksu i porez. Tako jim je rečeno. Upoznavanjem se sa našom aferom, oni su razočarani i smatraju da su prevareni. Učestvovali su u trgovini decom, ali to njih ne opravdava. Naravno, jedan slučaj koji smo zadnji imali je žena je otišla u FBI da prijavi. Ona je 30.000 dolara platila dete u Beogradu. A pošto se javila mama koja je iz lupala vrata i prozore Centru socijalni rad. Pa su je uhapsili dok dete ne ode. I kad je videla koliko ona njega traži i vapi za njim, žena je otišla u FBI, prijavila da je prevarena“, rekla je Ana Pejić.
Dok se roditelji bore , dok traže svoju decu, priča o otetim bebama u Srbiji nije konstantna, pa se ponekad čini da su ti roditelji prepušteni sami sebi bez neophodne podrške društva. Neki su zgroženi, nekima je teško da poveruju , ali bilo koje stanje ne menja situaciju na bolje.
*Vamedia je objavila više tekstova na ovu temu medju njima i ispovest jedne od Valjevki koja traži svoje dete:
„Ako je nadjem samo hoću da je zagrlim“-Ispovest Valjevke koja tvrdi da joj je ukradena beba
Otete bebe: U Valjevu postojala organizovana grupa lekara –Bebe umirale samo noću I deo
Pošto su bolnice državne ustanove,to znači da su lekari državna mafija koje štiti država a sve to sa decom je državni projekat,treba da znaju ljudi iz udruženja da svi ginekolozi akuseri rade za policiju ili za UDBU,znači udbaši,jednostavno da bi odgovarali sistem mora da se promeni i da se otvore dosijei