61% milenijalaca u Srbiji priznaje da ne proverava uvek autentičnost svojih online kontakata

Kaspersky Check

Novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva uznemirujuću istinu o poverenju milenijalaca u digitalnom svetu

• 13% je svesno koristilo lažna imena, profile ili se predstavljalo kao neko drugi na internetu
• 35% je doživelo negativna iskustva zbog pogrešno ukazanog poverenja, a ipak 43% i dalje veruje informacijama unutar svojih online zajednica

Novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva zabrinjavajuću dozu naivnosti u digitalnom ponašanju milenijalaca. Kao prva generacija koja je odrasla uz društvene mreže, milenijalci se ponose svojom tehnološkom osposobljenošću. Prema rezultatima ankete, u Srbiji 66% njih smatra da su digitalno najpismeniji članovi svojih domaćinstava. Uprkos tom samopouzdanju, šest od deset (61%) ispitanika priznaje da ne proverava uvek autentičnost svojih digitalnih kontakata. Ovo je značajan podatak ako se uzme u obzir da je skoro dve trećine (65%) milenijalaca u Srbiji imalo kontakt sa osobom za koju veruju da je lažno predstavila ili iskrivila svoj pravi identitet na internetu.

Jedan od deset milenijalaca lažno predstavlja svoj identitet na društvenim mrežama

Dublja analiza otkriva da je više od jednog od deset (13%) milenijalaca u Srbiji u nekom trenutku koristilo lažno ime, kreiralo lažni profil ili se svesno predstavljalo kao neko drugi na društvenim mrežama. Ova statistika je u nivou sa globalnim prosekom (14%) i ukazuje na zabrinjavajući trend: digitalno lažno predstavljanje nije rezervisano samo za zlonamerne pojedince, već je ponašanje koje određeni broj milenijalaca i sam primenjuje.

Rut Gest, sajberpsihološkinja i osnivačica igre za bezbednost na društvenim mrežama Sersha, komentariše:
„Kada implicitno verujemo sopstvenoj digitalnoj veštini, možemo prevideti mogućnost da drugi nisu onakvi kakvima se predstavljaju. U nekim slučajevima, osobe sa izraženim narcisoidnim, psihopatskim ili makijavelističkim osobinama mogu iskoristiti to poverenje koristeći taktike poput catfishinga i drugih oblika obmane.“

Posledice takvog ponašanja su očigledne – 35% milenijalaca izveštava da su imali negativna iskustva zbog pogrešno ukazanog poverenja na internetu, a 72% navodi da su zbog toga manje skloni da veruju i ostvaruju odnose online. Možda najiznenađujuće – uprkos svemu, 43% milenijalaca u Srbiji kaže da i dalje veruje informacijama koje se dele unutar njihovih online zajednica.

Kako milenijalci mogu ojačati svoju digitalnu odbranu

„Kao glavni digitalni administratori u domaćinstvima širom sveta, milenijalci sami moraju prepoznati i rešavati naivnost i neopravdano samopouzdanje koje karakterišu njihovu generaciju. Njihova uloga prevazilazi ličnu upotrebu i uključuje uticaj na širu online zajednicu kroz upravljanje digitalnim životima drugih“, kaže Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Globalnom timu za istraživanje i analizu (GReAT) kompanije Kaspersky.

„Proaktivnim koracima, kao što su proveravanje identiteta, upravljanje ličnim podacima i kontinuirano informisanje o sajber pretnjama, milenijalci mogu zadržati kontrolu nad svojom digitalnom bezbednošću i smanjiti rizik od obmane. Navike koje razvijaju ne štite samo njih same, već postavljaju i standard za mlađe generacije i manje digitalno pismene korisnike, učvršćujući kulturu opreza u sve obmanjivijem online okruženju.“

Sledeće preporuke i resursi mogu pomoći milenijalcima, njihovim porodicama i prijateljima da se lakše snađu u digitalnim rizicima:

• Proveravajte identitet: Koristite Reverse image search, proverite profile na više mesta i zatražite video pozive kako biste potvrdili da osoba odgovara prikazanim fotografijama.
• Proverite informacije: Osigurajte da informacije koje delite ili konzumirate potiču iz pouzdanih izvora kako biste izbegli širenje dezinformacija.
• Upravljajte ličnim podacima: Ograničite ono što se može videti i deliti. Budite pažljivi u vezi sa sadržajem koji objavljujete i prilagodite podešavanja privatnosti da biste ograničili pristup osetljivim podacima. Koristite Online privacy checker za dodatnu pomoć.
• Budite oprezni sa geotagovima: Objavljivanje lokacija koje često posećujete može nenamerno otkriti obrasce kretanja. Kada koristite geotagove, birajte apstraktne ili nespecifične lokacije.
• Vodite računa o tuđim podacima: Kada delite informacije koje uključuju druge osobe, uvek tražite njihovu saglasnost. Tuđe lične podatke tretirajte s istom pažnjom i poštovanjem kao sopstvene.
• Informišite se o digitalnim prevarama: Budite u toku sa uobičajenim online prevarama i znakovima upozorenja kako bi svi ostali oprezni. Kaspersky Daily blog nudi ažurirane savete.
• Koristite jake lozinke: Koristite bezbednosna rešenja kao što je Kaspersky Password Manager za generisanje i čuvanje jedinstvenih lozinki za svaki nalog; izbegavajte korišćenje iste lozinke više puta.
• Instalirajte ažuriranja: Redovno ažurirajte aplikacije i softver kako biste zakrpili bezbednosne propuste i osigurali optimalnu zaštitu za sve uređaje. Uz to, koristite antivirusni softver poput Kaspersky Premium kako biste se zaštitili od pretnji poput malicioznih linkova i krađe identiteta u realnom vremenu.

Za dodatne savete o zaštiti ličnih podataka na internetu, pogledajte anti-doxing kontrolnu listu.
Za pristup kompletnom istraživačkom izveštaju, posetite ovaj link.

tekst i foto: Kaspersky