U okviru obeležavanja 155 godina postojanja škole u Poćuti, pored jezera Stubo Rovni, održana je tribina o malo poznatim događajima iz srpske istorije sa piscem Vladom Arsićem.
Vlada Arsić, Vamedia
Vlada Arsić, srpski pisac, novinar i publicista, naročito Valjevu poznat je po svom romanu Kad zvona zaneme, koji za temu ima Valjevsku ratnu bolnicu. „Ja sam mislio da ta knjiga neće biti naročito čitana, takav sam utisak imao dok sam je pisao, a onda se desilo da je nedeljama ta knjiga bila prva kada je u pitanju izdavanje knjiga u bibliotekama. Toliko su je ljudi tražili. Svi su znali o Valjevskoj bolnici, ti podaci bili su oduvek opšte poznati, ali kada imate likove sa kojima možete da se saživite, onda ta priča dobija jednu drugačiju dimenziju. To je, čini mi se, uvek slučaj sa mojim likovima“, rekao je Arsić govoreći o ovoj knjizi.
Prisutni na tribini mogli su iz „prve ruke“, od samog autora, da čuju o tome kako su određeni romani nastali, pa i da je knjigu Osinje gnezdo, koja govori o moštima Svetog Save, pripremao devet godina.
Za istoriju, kaže, sagledanu kroz brojeve i datume, ne voli. „Istorijske činjenice jesu uvek motiv i srž svake knjige, ali upravo, kako sam pomenuo, ispričane kroz reči ljudi, likove koje prepoznajemo kao aktere, a koji su zapravo nosioci svojih sudbinskih priča. Same činjenice i brojevi za sebe smatrani ne znače mnogo“, objasnio je Arsić.
Svaki njegov roman, kako je rekao, nastao je jer je pažljivo slušao ljude oko sebe. „Živimo u vremenu kada, čini se, nije važno ni šta govorimo, tek da nešto kažemo. A kada ljudi govore, nekada možete čuti neverovatne priče. To je moj savet – slušajte šta ljudi govore. Ja sam upravo tako saznao neke činjenice koje sam kasnije, naravno, proveravao i dokazivao. Mnogo je takve istorije u narodu, one koja nije dovoljno vrednovana i koja preti da ostane nepoznata“, rekao je Arsić.
Akumulacija Stubo Rovni, Vamedia
U prilog ovoj tvrdnji svedoče njegove knjige: Brodolom – inspirisan tragičnom, ali zataškanom nesrećom iz 1952. godine, ali i 14:14 – roman o eksploziji u Smederevu 1941. godine, koja i danas izaziva kontroverze.
Tako je, kaže, ideju za knjigu Noć arhangela dobio čuvši priču u Šumadiji o tome da je poslednji potomak Karađorđevog ubice Nikole Novakovića, momka Vujice Vulićevića koji je zamahnuo sekirom, stradao u bioskopu „20. oktobar“ 1968. godine. Prema Arsićevim navodima, Novaković je poginuo 29. maja 1850. godine, što je datum koji se poklapa sa kasnijim tragičnim događajima u srpskoj istoriji, poput ubistva kneza Mihaila i kraja dinastije Obrenović 1903. godine. Istražujući za ovaj roman, Arsić je podatak koji je čuo potvrdio upoznavši Magdalenu Novaković, koja je zaista jedna od povređenih u bioskopu i izvesno potomak Nikole Novakovića.
Istorija kroz priču nije teška već zanimljiva, a istorija nisu samo ratovi već i čudni događaji koje Arsić navodi u knjizi Neviđena Srbija, gde kroz 99 priča otkriva neobične događaje i ljude poput priče o gradu u Srbiji koji ima železničku stanicu, ali nikada nije dobio prugu; o krivom tornju u Beogradu; o zaboravljenoj sahrani vojvode Putnika; o neobičnim šljivama u Prolom Banji; o prvom ediktu o verskoj toleranciji potpisanom u Srbiji pre Milanskog edikta itd.
Vlada Arsić, Vamedia
„Već dugo nisam ništa napisao, ali sam prikupio dosta građe za dosta knjiga. Takva je naša Srbija, prepuna neispričane istorije“, zaključio je Arsić.
Vlada Arsić je srpski pisac, novinar i publicista, rođen 1963. godine u Beogradu. Svoju novinarsku karijeru započeo je 1985. godine u „Voždovačkim novinama“, a tokom godina sarađivao je sa brojnim listovima i časopisima, uključujući „Ilustrovanu politiku“, „Politikin zabavnik“, „Press“, „Nacionalnu reviju Srbije“ i reviju „SAT Plus“. Bio je i prvi urednik televizijske serije Od zlata jabuka.