Nasilje nad ženama više nije tabu tema, ali to ne znači da ono ne postoji. Javnost najčešće obrati pažnju tek kada se nasilje završi smrću žene. Nažalost, nasilnici se retko prijavljuju, a veoma često i institucije zakažu čak i kada do prijave nasilja dođe.
Nasilje nad ženama, autorka: Milena Anđela Mišić – Atanacković, UNDP
U Srbiji je tokom 2024. godine zabeležen značajan broj slučajeva nasilja nad ženama, uključujući i femicide. Prema dostupnim podacima, od početka godine do decembra 2024, ubijeno je 17 žena u porodično-partnerskom nasilju. U osam od ovih slučajeva nasilje je prethodno bilo prijavljeno nadležnim institucijama.
U Srbiji se 18. maja obeležava Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum proglašen je odlukom Vlade Republike Srbije 2017. godine, u znak sećanja na 18. maj 2015, kada je u porodičnom nasilju u roku od tri dana ubijeno sedam žena.
Žene starije od 46 godina u većem riziku
Statistika pokazuje da su žene starije od 46 godina bile u većem riziku, sa 11 žrtava u ovoj starosnoj grupi. Najčešći počinioci bili su sadašnji ili bivši partneri (u 13 slučajeva), dok su u preostalim slučajevima počinioci bili sin, unuk, bivši zet ili progonitelj.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, godišnje se u Srbiji izrekne oko 32.000 mera zabrane prilaska zbog nasilja nad ženama. Prema istraživanju OEBS-a, 62% žena u Srbiji doživelo je neki oblik rodno zasnovanog nasilja nakon svoje 15. godine, ali je samo mali procenat ovih slučajeva prijavljen policiji.
Nasilje nad ženama nije ograničeno na određenu obrazovnu strukturu, socijalni sloj, niti je rezervisano za porodice u kojima postoji alkoholizam ili drugi oblici devijantnog ponašanja. Pogađa žene svih starosnih, obrazovnih i ekonomskih profila, pokazuje praksa.
Stručnjaci ističu da je nasilje neophodno prijaviti odmah po prvim znacima. Žene koje nisu materijalno obezbeđene najčešće trpe nasilje upravo iz tog razloga, a neretko su u fokusu i deca. Brojni slučajevi pokazuju da nasilnik ne menja obrazac ponašanja i da ono ne zavisi od postupaka žrtve.
Muško nasilje nad ženama podrazumeva svaki čin protiv ženine volje koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član porodice (muž, sin, otac, brat, ujak…) ili bilo koji poznanik (prijatelj, šef, kolega) ili nepoznat muškarac.
Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nije posledica njenog ponašanja, već sistema patrijarhata u kojem muškarci imaju moć, a nasilje je jedan od načina da tu moć održe. Nasilje nad ženama je zloupotreba moći jednog pola nad drugim. Tokom hiljada godina istorije, nasilje nad ženama bilo je podsticano od strane društva – sve do danas.
Dok žene često ćute, nažalost, ćuti i okolina koja raspolaže mehanizmima za prijavu nasilja. Razlog takvog ćutanja u neposrednom okruženju najčešće je izbegavanje sukoba, ali i uvreženo mišljenje da je to isključivo „porodična stvar“.
To nije tačno. Porodice često nisu u stanju da se same izbore sa ovim problemom, te je podrška zajednice ono što može osnažiti i ohrabriti žrtvu.
Republika Srbija je 2005. godine usvojila Porodični zakon, koji je i dalje na snazi. Sud može izreći mere kao što su:
- Izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine ili zakupa;
- Zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
- Zabrana pristupa prostoru oko mesta stanovanja ili rada člana porodice;
- Zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Mere zaštite mogu trajati najviše godinu dana, uz mogućnost produženja.
O nasilju se češće govori u gradskim sredinama, ali to ne znači da ono ne postoji i u ruralnim. Žene na selu o ovom problemu najčešće ne govore, a jedan od razloga je uvreženo mišljenje da muškarac „ima pravo“. Nije retkost da žene koje na nasilje ukažu bivaju dodatno viktimizovane od strane okoline.
Država ima obavezu da zaštiti žrtve nasilja u porodici. U suprotnom, nasilje se prećutno odobrava.
Evropski sud za ljudska prava zastupa stav da država ne sme samo da obezbedi zakonski okvir za borbu protiv nasilja u porodici, već i da osigura njegovo efektivno sprovođenje. Takođe, međunarodna praksa snažno sugeriše da se krivično gonjenje učinilaca nasilja mora sprovoditi čak i ako žrtva povuče prijavu.
OEBS- 62% žena u Srbiji doživelo je neki oblik rodno zasnovanog nasilja
Ipak, podaci su poražavajući – u Srbiji je u poslednjih deset godina ubijeno više od 400 žena, a samo tri odsto njih prethodno je prijavilo nasilje.
Ovi alarmantni podaci pozivaju na mobilizaciju svakog odgovornog člana društva.
Za prijavu nasilja u porodici u Srbiji dostupni su sledeći brojevi:
- Policija: 192
- Nacionalna SOS linija: 0800-100-600
- SOS ženski telefon: 0800-100-007 (radnim danima od 10 do 20 časova)
- Besplatna pravna podrška: 011/2656-178