DS kao ogledalo političke zrelosti: Valjevski slučaj

Demokratska stranka u Valjevu je tokom protekle decenije prošla put od lokalne političke snage do stranke sa brojnim unutrašnjim problemima i znatno smanjenim uticajem. „Posle decenije problema, nova učlanjenja u ovu partiju otvaraju nove mogućnosti“, izjavio je Nemanja Jakovljević, predsednik Gradskog odbora, na skupu povodom stranačke slave – Đurđevdana.

DS/Vamedia

Slava Demokratske stranke u Valjevu okupila je članove i koalicione partnere iz aktuelne koalicije „Svanuće“ i podsetila na brojna dešavanja iz prethodnog perioda, ali i nagovestila mogućnost dolaska novog vremena za ovu političku opciju.

„Đurđevdan, kao simbol vere u dobrotu i pravdu, snažno se ogleda u vrednostima koje DS neguje već 35 godina – pre svega u istrajnosti u borbi za pravednije društvo, istinu i slobodu. DS je u prethodnom periodu prošla jedan težak put, ali ovo se može smatrati novim početkom. Imali smo republičke izbore na kojima je izabran novi predsednik Srđan Milivojević, sada se formiraju organi stranke, sledi rad na terenu i formiranje lokalnih organizacija. Što se tiče lokalnog odbora u Valjevu, pohvalno je da smo u prethodnom periodu imali nova učlanjenja. Nismo beležili isčlanjenja, što je ranije bio čest slučaj. Sada nam dolaze novi ljudi svih struktura i generacija, što je ohrabrujući trend“, rekao je Jakovljević.

Nemanja Jakovljević/DS

Vrlo je moguće da će istorijski ostati upamćeno da je ova stranka u poslednjih deset godina bila najviše izložena napadima aktuelne vladajuće stranke – kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Demokratska stranka tako predstavlja ilustrativan primer političke tranzicije u Srbiji, u kojoj je nova vladajuća struktura gradila svoju poziciju upravo na diskreditaciji i slabljenju nekada dominantne stranke.

Kroz dugotrajan proces targetiranja, političkih napada i medijske delegitimizacije, DS je postupno potisnuta sa scene, čime je otvoren prostor za konsolidaciju vlasti nove političke elite.

Ne treba zaboraviti da su građani Valjeva pritom  ostali potpuno indiferentni prema jasnom  neetičnom političkom razaranju konkurencije umesto kroz borbu ideje i vizije.

Sudbina Demokratske stranke vezana je za opšte stanje političke svesti u srpskom društvu jer je nesporno  da politička istorija Srbije nije bila obeležena dominacijom demokratskih ideja i institucija, već pretežno autoritarnim oblicima vlasti, sa tek povremenim i ograničenim iskoracima ka izgradnji funkcionalne demokratije.

Ideje za koje se Demokratska stranka zalagala u Valjevu dugo nisu bile prepoznate kao posebno atraktivne, pa čak ni u trenutku kada je stranku na republičkom nivou preuzeo Zoran Đinđić. Nešto stariji sugrađani možda još pamte njegove govore ispred prostorija stranke, pred svega petnaestak ljudi.
Ipak, uspeh na izborima 2000. godine i političke promene u državi doprineli su da ova partija postane ključni akter u lokalnoj vlasti u Valjevu, što je označilo početak njenog političkog uspona na lokalu.

Nakon toga, Demokratska stranka je svoju najveću političku snagu u Valjevu ostvarila tokom 2008. godine, kada je na lokalnim izborima osvojila 15 odborničkih mandata u Skupštini grada – što je bio najjači pojedinačni rezultat te godine. Ovaj uspeh omogućio je DS-u da bude ključni faktor u formiranju lokalne vlasti, često u koaliciji sa drugim opozicionim strankama.

U periodu od 2000. do 2012. godine, DS je imala značajan uticaj na lokalnu politiku. Na izborima 2012. godine osvojila je 6.179 glasova (17% podrške birača), što joj je donelo devet odborničkih mandata. Međutim, u narednim godinama stranka beleži pad podrške, koji je kulminirao 2016. godine, kada je, u koaliciji sa Socijaldemokratskom strankom, Liberalno-demokratskom partijom i Novom strankom, osvojila svega 3.294 glasa i četiri odbornička mesta.

Učestali napadi i diskreditacija ključnih ljudi stranke na lokalu doprineli su usponu aktuelne vladajuće stranke i u recipročnoj  su vezi sa slabljenjem DS-a. Nekadašnji stožer opozicionih struktura u gradu ubrzo je, usled tadašnjeg političkog narativa, doživeo niz unutrašnjih turbulencija i kriza.

Krize u rukovodećim strukturama na lokalnom nivou dodatno su doprinele percepciji nestabilnosti i unutrašnje nedoslednosti, što je otežavalo ostvarenje dugoročnih ciljeva demokratizacije lokalne zajednice.

Nakon perioda unutrašnjih turbulencija i smanjenog uticaja, Demokratska stranka  se nedosmisleno revitalizuje kroz koalicione nastupe. Na lokalnim izborima 2024. godine, kao deo koalicije „Svanuće – Ujedinjeno Valjevo može“koja je  osvojila  32,79% glasova, što joj je donelo 17 odborničkih mandata, ujedno predstavlja značajan povratak  demokrata na političku scenu Valjeva.

Da li bi Demokratska stranka mogla ponovo da zablista starim sjajem – ostaje da se vidi. Ipak, izvesno je da se kroz njen uspon može sagledati i politička zrelost društva. Za sada je to nesumnjivo tendencija, ali ostaje otvoreno pitanje potpune spremnosti za demokratizaciju.
Iako to na papiru zvuči dobro, u praksi često vidimo derogaciju osnovnih demokratskih postulata – kao što su pluralizam mišljenja i uvažavanje različitosti. S obzirom na to da se Srbija nalazi u tzv. tranzicionoj demokratiji, ona još uvek nije sinonim za radničku i socijalnu jednakost, što je često razumevanje poslednjih političkih  dešavanja. Zato je sve izvesnije da će uz dodatni narativ prorežimskih medija, Demokratska stranka morati da pronađe strukturniji pristup potencijalnim glasačima.