Protest u Valjevu: Glas naroda jači od političkog primata

Bez obzira na tačan broj okupljenih na protestu u ponedeljak , ostaje činjenica da je protest bio masovan. Zanimljivo je da na  protestu nisu govorili niti su ga organizovali političari. Da li je to poruka gradjana političarima ili je pak nešto drugo posredi?

Realno gledano ozbiljnijih i većih  protesta u Valjevu nije bilo samo  u periodu od 2000. godine do 2019. godine. U pomenutom periodu protestovali su radnici čije su firme nakaradnim privatizacijama uništene, protestovali su borci tražeći svoja prava, protestovali su advokati, ali velikih političkih protesta nije bilo. Prvi ozbiljniji zabeležen je 2019. godine u seriji protesta „1 od 5 miliona“. Protest su u Valjevu najpre organizovali ljudi iz Lokalnog fronta da bi se potom povukli iz organizacije pa je stožer protesta bio u DS-u.

Iako nikada javno nije saopšteno zašto se Lokalni front povukao, spekulisalo se da su pritisci u samoj opoziciji o primatu u organizaciji bili veliki. S druge strane na društvenim mrežama se uveliko komentarisalo ko sve dolazi na proteste i zašto taj neko dolazi. Brojni komentatori tako su stavljali u drugi plan sam cilj protesta, a u prvi isticali ko je sve došao i zašto ne bi trebalo da je došao.

Vrlo brzo nakon toga u DS-u desile su se velike promene, pao je njihov Gradski odbor, smenjeni prvi ljudi GrO Slobodan Pavlović i Željko Djukić, a u ovoj partiji uvedeno povereništvo.

Narednu seriju protesta organizovao je VPO, a  kako su protesti odmicali broj ljudi se smanjivao pa je organizator na kraju proteste i završio.

Svaki od navedenih protesta bio je politički i na njihovom čelu stajali su političari. Ovoga puta protest nisu predvodili političari već su dva govornika bila student i režiser. I jedno i drugo u svom govoru istakli su da nisu članovi partija niti da ih takvo članstvo uopšte zanima. Protest je najavljen kao narodni pa kao takav okuplja sve gradjane bez razlike u njihovim političkim, verskim, nacionalnim i svakim drugim opredljenjima. I zabeležen je impozantan broj gradjana utoliko više jer je protest organizovan u jeku godišnjih odmora i odlazaka na odmore i letovanja.

Veliko je pitanje, bez obzira na temu, da li bi da su političari organizovali skup bio prisutan ovako veliki broj ljudi.

Na samom skupu primećen je veliki broj političara iz Valjeva, ali i iz Beograda, ali njihovo prisustvo bilo je nenametljivo.  Možda jer su i sami svesni da nešto po njih ne ide u dobrom pravcu?

Zašto je to tako?

Poslednji izbori, kao i oni pre njih, pa i oni pre njih, pokazali su ozbiljno nejedinstvo u redovima opozicije. U junskim izborima Valjevo se našlo na opozicionim televizijama kao primer jedinstva, koalicija Svanuće održala se i do danas. Ipak to jedinstvo nije prevagnulo u smislu rezultata izbora. Opozicioni lideri iz Beograda prilično posvadjani sada ponovo daju neobične izjave. Mnogi od njih traže vanredne izbore iako smo iz jednih tek izašli. Vanredne izbore zatražili su Zoran Lutovac DS i Marinika Tepić SSP iako Tepićeva kaže da na njima logično oni neće ni učestvovati, ako se i uslovi ne promene.

Kolizija i zbunjujuće poruke ozbiljno ljuljaju opoziciono biračko telo. Sveprisutna je i činjenica da niko iz opozicije ne govori o tome ko je potpisnik štetnih ugovora za Srbiju. To čini pozicija, ali opozicija ćutanjem o akterima koji su iz njihovih redova praktično ne priznaje učinjene greške. A sve više je jasno da to nije bila jedina.

Sve navedeno dovodi nas do toga da su gradjani sasvim „siti“ političara, a gladni iskrene reči od nekompromitovanih lica.

Očekivalo se, nije da nije, da će protesti „1 od 5 miliona“ možda izroditi neko novo lice, politički zrelo, obrazovano, mlado i sposobno da „obrne igricu“. Ali se to nije dogodilo. Dogodio se jedino Savo Manojlović koji je prvi „sudar“ imao sa liderima opozicije, a ne pozicije. Zašto?

Zašto nijedan političar koje toliko godina gledamo na našoj političkoj sceni i u poziciji i u opoziciji ne želi da da prednost nekom drugom i jednostavno fudbalerski rečeno „okače kopačke o klin“.

Dok čekamo da oni odgovore na ovo pitanje, ne bi trebalo da zaboravimo da je bavljenje politikom usko povezano sa uticajem, uticaj je usko povezan sa profitom, a profit uvek sa vlašću. U ovoj „poker partiji“ sa narodom njihov „adut iz rukava“ jesu iskustvo, veze i prepoznatljivost.

Ali jedna Sofija Janevska, mlada studentkinja, dobila je više podrške u Valjevu od bilo koga od njih bez organizovanih dolazaka. Jedan Zoran Djordjević, koji čak ni ne živi u Valjevu, imao je više ovacija nego bilo koji političar opozicije do sada.

Pa, ako ove dve činjenice ništa ne govore i ni na šta ne ukazuju, onda ćemo još dugo gledati iste ljude koji podršku traže od gradjana i „rudare“ glasove medju apstinentima za izbore, a apstinenata je sve više i više…