Javna rasprava o budžetu u znaku teme aerozagadjenja

Dominantna tema na javnoj raspravi o nacrtu budžeta za 2023. godinu bila je aerozagadjenje. Gradonačelnik Lazar Gojković za predvidjeni budžet rekao da je je pre svega realan, ali i uravnoteženo razvojni i socijalni.

Nacrtom budžeta za 2023. godinu  predvidjen je budžet od 4,64 milijarde dinara. Najveća izdvajanja u budžetu prdvidjena su na poziciji saobraćajne infrastrukture 776 miliona dinara, sledi predškolsko vaspitanje sa 734 miliona,  komunalne delatnosti sa 555 miliona potom osnovno i srednješkolsko obrazovanje .

Za kapitalne projekte grad će u narednoj godini izdvojiti 1,04 milijarde dinara.

„Budžet je pre svega realan. Predvidjen je veliki broj investicionih projekata čija realizacija treba da popravi kvalitet života gradjana , ali je budžet i socjalni jer smo i za tu namenu opredelili više sredstava. Mogao bih da izdvojim nekoliko značajnih projekata kao što su vodovodna mreža , crpna stanica u Žabarima, parking na Divčibarama i proširenje vodovodne mreže na Divčibarama . Tu su sportski tereni , dečija igrališta. Svakako bitna izdvajanja su i za rekonstrukciju stare Šeste škole čime će grad dobiti dva nova vrtića, kapitalna subvencija od 80 miliona za rekonstrukciju pijace , infrastrukturno opremanje industrijske zone za šta imamo spremne projekte. Procena je da bi infrastrukturno opremanje zone koštalo oko 550 miliona dinara . Mi kao grad nismo u mogućnosti da to sami finansiramo tako da ćemo konkurisati kod države , već razgovaramo o tome. Tu je i Gerontološki centar, zgrada arhiva koju već radimo, sledeće nedelje biće već završena prva faza unutrašnjeg uredjenja hale Svetomir Djukić da bi naredne godine ušli u drugu fazu uredjenja“, rekao je izmedju ostalog gradonačelnik Lazar   Gojković.

Izdvajanja za poljoprivredu u visini od 122 miliona pohvalio je odbornik Dragomir Vitorović koji je pored ostalog zatražio i put u selu Dublje. Njegov izalazk za govornicu , kasniji učesnici javne rasprave okarakterisali su nepovoljno s obzrom da je Vitorović odbornik te je nejasno sa koje je pozicije govorio.

Predrag Marković je u ime EKOD Gradac zatražio mašinsku operativu za čišćenje reke Gradac, ali i rešavanje pitanje kancelarije EKOD-a s obzirom da se postojeće prostorije ne mogu koristiti :  „Gradac je nekad imao svoje virove i po tome je i bio prepoznatljiv. Na žalost zbog nefunkcionisanja erozivne brane u Deguriću godinama se nakupljao šljunak , kamenje i mulj tako da tih virova više nema, neophodna je mehanizacija kojom bi se ta mesta očistila od šljunka kako bi Gradac ponovo dobio svoje virove. Potom neophodna su dodatna sredstva za Ilovačića vodenicu koju je EKOD svojevremeno dobio na korišćenje , ali je ona u jako lošem stanju, neophodno je ulaganje kako bi se taj objekat sredio i mogao koristiti“.

Nekoliko gradjana bilo je zaintersovano za ulice, puteve i kanale dok je uglavnom dominantna tema javne rasprave bila aerozagadjenje . Na ovu temu govorilo je više Udruženja kao što su Irevolucija, Lokalni odgovor i drugi. Njihove zamerke odnosile su se na Plan kvaliteta vazduha , ali i kvalitet voda i zemljišta . „Nama je zagadjen vazduh, reke više nisu iste, o zemljištu kada govorimo otpad je na sve strane. Nije dovoljno čisto. Posebno je bitno koliko nam ljudi godišnje umire zbog aerozagadjenja , to su ozbiljni brojevi. Grad svake godine izdvaja sve više sredstava to je dobro , ali očigledno nešto nije u redu kada je broj dana sa zagadjenim vazduhom u porastu. Već je zabeleženo 105 dana sa prekomernim zagadjenjem. Tu onda nešto nije u redu“, tvrdili su govornici izmedju ostalog.

Grad je na poziciji zaštite životne sredine za narednu godinu opredelio 113 miliona dinara i 58 miliona za projekte energetske efikasnosti.

„Aerozagdjanje nikada nismo smatrali političkom temom  jer kao što često to kažem , to je ključno pitanje za sve nas u ovom gradu i već smo dosta toga pokrenuli. Ali moram da istaknem da očekujemo da će sedeće godine gasovod visokog pritiska stići do privredne zone odakle treba da bude radjena sekundarna mreža. To je nešto što će sigurnosmanjiti broj zagadjenih dana . Opredelili smo mi sredstva , a učestvovaćemo i u konkursima koje država raspisuje . Ponovo smo predvidelisredstva za energetsku efikasnost i namera nam je da od države zatražimo da se ovaj konkurs produži , sada za zamenu individualnih ložišta imamo 103 prijavljena . Cilj je da se smanji broj ložišta na fosilan goriva. Istovremeno u planu je da sledeće godien u Novom naselju uradimo još jednu kontejnersku podstanicu za komprimovani gas kao što smo to uradili u Suvoborskoj ove godine pa da u Naselju obuhvatimo i Sedmu školu i vrtić, Dom zdravlja, zgradu eparhije“, rekao je u odgovoru na pitanja aerozagadjenja gradonačelnik Gojković.

Primedbe na sam način izrade budžeta izneo je dr Slobodan Ilić koji je konstatovao da se ponovo krši kalendar izrade budžeta iako je ove godine možda najranije održana javna rasprava. „Pohvalno je što konačno javnoj raspravi prisustvuje gradonačelnik, to ranije nije bio slučaj. Ali moram da istaknem da bi usvajanje budžeta i javna raprava trebalo da budu jedan radostan dogadjaj za sve gradjane, ovde nema mnogo gradjana , a i atmosfera nije takva. Moram takodje da pitam da li znate da je neophodno da budžet po zakonu bude programski, a ne linijski? Gradjane zanima šta se postiže izdvajanjem novca za neku aktivnost. Koji je cilj? Koliko je ostvareno već? Zato je neophodno da postoji gradjanski budžet. To je budžet koji jasno svim gradjanima omogućava da sa razumevanjem prate finansiranje. Ukoliko to ne znate da uradite postoje i pojedinci i Udruženja u Valjevu koji to mogu da urade za Vas“, rekao je Ilić.

On je potom konstatovao da indikatori u budžetu nisu dobri te i da su laički i neznalački uradjeni.

„Mi ovde vidimo potpunu nezainteresovanost ljudi koji su ovo radili . Nestručno je uradjeno. Evo ja moram da pitam kad govorimo o indikatorima ovde piše na primer da mi treba da zbrrinemo sledeće godine 1500 pasa. Gde da ih zbrinemo? Je li to realno? Takodje znate li vi koliko uopšte imate zaposlenih jer na jednom mestu piše 766 za ovu godinu ,  za sledeću 852, znači li to novo zapošljavanje, gde , na kojim pozicijama, zašto? Pa opet ponavljanje te cifre od 852.Takodje moje pitanje je i kada je će komunalna preduzeća grada uplatiti sredstva gradu što je zakonska obaveza  Zakon jasno kaže da to treba da bude uradjeno do 30. novembra. Pa da li će ?“

Na pitanja dr Ilića odgovarao je Željko Tabašević načenik budžeta  rekavši da nije tačno da to rade neznalice. „Ne možete tako govoriti . I da se prepisuje iz godine u godinu. To nije tačno, pa nije ni moguće ako hoćete. Nije u redu da kažete da su u odeljenju za fiansije i budžet neznalice jer vi ste pre dve godine ukazivali i javno govorili da ćemo budžetom promašiti 800 miliona dinara. A šta se dogodilo? Ništa nije bilo tako. Pogrešili ste. Da smo Vas tada poslušali bili bismo u deficitu. Je li tako bilo tvrdili ste tako? Niste bili u pravu“.