Više od 20 žrtava nasilja već pozvalo SOS telefon

Za prvih nekoliko meseci rada SOS telefona u Valjevu više od 20 osoba pozvalo je ovaj broj, a medju njima najviše je žena. Pozivanjem ovog broja neke žene samo su želele da ih neko sasluša, a neke su pak tražile pomoć koja je uključivala I pravnog savetnika.Vesna Marković

SOS telefon posle mnogo godina čekanja počeo je sa radom u junu mesecu ove godine , a oformili su ga Grad Valjevo I Udruženje građana “Alternativa plus”. U ovom udruženju radi 8 licenciranih volonterki koje se javljaju na pozive svakog radnog dana od 16h do 19h.

“Poziva ima. Mogli bismo ih podeliti u dve grupe , jedni su oni u kojima osoba sa druge strane ćuti  , nema hrabrosti da bilo šta kaže , nije sigurna  I one druge gde se kontakt ostvaruje. Od poečtka rada do sada više od 20 osoba nas je pozvalo , u najvećoj meri to su žene koje su žrtve nasilja , ali imali smo I jednog muškarca gde je u pitanju takodje nasilje od člana porodice. To su pozivi iz celog okruga, ima ih iz Uba , Lajkovca , Osečine I sa teritorije Valjeva. Najveći broj poziva završava se razgovorom , nekada je to I više javljanja iste osobe . To su žene koje nisu donele odluku da napuste nasilnika I mnoge od njih nisu sigurne da li je to što im se dešava nasilje, ne znaju da ga prepoznaju”, kaže Vesna Marković iz Udružeja Alternativa plus.

Ona navodi da žene nisu dovoljno informisane s jedne strane o nasilju, naročito ako je u pitanju verbalno , psihičko nasilje , dok s druge strane smatraju da o tome ne treba da govore, stide se toga, što je najčešće slučaj kod žena sa sela. Fizičko nasilje se mnogo lakše prepoznaje.

“Jako je važno steći poverenje tih žena. Imali smo slučaj gde je žena samo gtražila da joj neko veruje , porodica I okruženje joj neveruju, a bila je zlostavljana od jednog člana šire porodice. Niko joj nije verovao. Na nama je bilo da je osnažimo, ponudimo rešenja , ali ona nije želela ništa od konkretnih stvari već samo da joj neko kome govori o tome veruje. Različiti su slučajevi prijavljivani od partnerskog nasilja u braku , nasilja gde mladić maltretira devojku , nasilja u vanbračnim zajednicama do nasilja gde član porodice zlostavlja drigog člana.Bilo je poziva vezanih za nasilje koje počinje nakon razvoda ili u samom postupku razvoda. Naročito ako u braku ima dece tada smo vidjali slučajeve gde neko ko u braku nije bio nasilnik tokom procsa razvoda to postaje”, objašnjava Marković.

SOS telefon ima svoj tim koji pored volontera čine I psihosocijalni savetnik , pravni savetnik I savetnik za socijalnu zaštitu. Ovaj tim blisko saradjuje I sa Centrom za socijalni rad. “Imamo dobru saradnju , a možda bi u nekim slučajevima mogli biti I više uključeni. Ključni problem kod žena koje ostaju uz nasilnika je što nisu ekonomski nezavisne. One nemaju gde da se sklone, kod koga da odu, a same nemaju sredstava za život. Mi smo tu da ih pored razgovora I osnaživanja uputimo I na Centar za socijalni rad koji pruža različite oblike pomoći. Imali smo nekoliko slučajeva gde smo od prvog poziva pa sve do odvajanja žrtve istu pratili kroz ceo proces jer smo ostvarili potreban stepen poverenja za to. Naravno, postoje slučajevi gde je pozivanje policije rešenje, ali odluku o tome ne donosimo mi već žrtva. Ona treba da postane svesna situacije u kojoj se nalazi I odluči da uključi policiju.Zaista su različiti slučajevi bili do sada u pitanju, ali svi imaju jednu zajedničku stvar , a to je da su žrtve nasilja”, navodi Markovićeva iskustva u dosadašnjem radu.

Ona kaže da je veliki problem samo radno vreme SOS telefona jer se radi o nekoliko sati u poslepodnevnom terminu, dobro bi bilo da je u pitanju celodnevna mogućnost. “Da bi neko pozvao SOS telefon stvar je odluke , ali često I trenutka kada se nasilje dešava. Imali smo slučaj da je žena zvala tri ili četiri puta u toku noći , ali tada SOS usluge nema. Za to su potrebna daleko veća sredstva. Za sada telefon funkcioniše na ovaj način , a mi smo pripremili I jednu kampanju koju ćemo voditi u narednom periodu, imamo sada I našu fejsbuk stranicu, uradili smo flajere I brošure koje ćemo deliti , cilj nam je da što više žena zna za ovu mogućnost. Takodje pred nama je I da ostvarimo saradnju sa predstavnicima opština van Valjeva, sa njihovim institucijama I tu smo inicijatori jednog sastanka na kome bismo to još bolje organizovali”, kaže Marković I dodaje da žrtve nasilja treba da znaju da je poziv anoniman I da žena ne mora da se predstavi ukoliko to ne želi, a može koristiti I ime koje izabere: “One najčešće govore svoje ime I prezime, ali to I ne moraju , mogu ostati anonimne. Nije naš posao identifikacija već pomoć žrtvi nasilja”.

Ona navodi da je iskustvo u dosadašnjem radu ukazalo na potrebu za Sigurnom kućom koju Valjevo nema. “Ekonomska zavisnost I nedstatak podrške okoline , porodice, su veliki problem. Žena bi se sklonila , ali nema gde. Hitne situacije se rešavaju udaljavanjem nasilnika , ali I sklanjanjem žene u Sugurnu kuću. Imali smo slučajeve gde žene kažu da bi izašle I pobegle u trenutku napada , ali nemaju gde . Imaju I dete pa ne znaju gde bi u toku noći sa detetom. Sama informacija da nemamo Sigurnu kuću već obeshrabruje žrtve nasilja. U slučaju zbrinjavanja žene se šalju u druge gradove u njihove Sigurne kuće . Mislim da su produženje rada SOS telefona  I Sigurna kuća potom, koraci o kojima treba razmišljati”, zaključuje Vesna Marković.

0800 073 777 je broj telefona SOS telefona koji  važi za ceo Kolubarski okrug I koji žrtve nasilja mogu potpuno besplatno pozvati.

2 comments on “Više od 20 žrtava nasilja već pozvalo SOS telefon

  1. Istina

    Sva ta nasilja nastaju jer policija ne radi svoj posao kako treba… Više nema policijskih patrola da se kreću ni po danu ni po noći. Zato nam je sve više kriminala i nasilja.
    Mislim da se treba boriti za minimalnu platu u vrednosti potrošačke korpe. U tom slučaju bi bilo mnogo manje neslaganja, svađa i nasilja u porodicama. Tada bi članovi porodica imali neke planove za život, ovako se samo bore za preživljavanja i svađaju ko je kriv što nema…
    Opšte je poznato da je broj svađa i nasilja manji u ekonomski stabilnim porodicama, a ako se i dese neka neslaganja, onda se oni razvode bez nekih većih trzavica, svađa i problema.
    Zato gospodo iz udruženja, problem je najviše ekonomske prirode. Tuga je što smo mi zemlja sa najvećom socijalnom razlikom stanovništva, pa se često svađe dešavaju i nasilja zato što priča krene kako može “Mika”, a ti ne možeš…
    Bukvalno više nema svađa oko preljuba, ili neverstva, žene su ugrožene i u seksualnim aktivnostma jer nikome nije do seksa.

    Reply
  2. Vladimir

    I policijske patrole će da idu po hodnicima zgrada da osluškuju da li se neki par svađa i da li to može da preraste i u fizičko nasilje? Mi kao komšije takvih ljudi moramo da im pomognemo i da prijavimo policiji ako čujemo za takvu situaciju, a ne da okrećemo glavu i da se pravimo kao da nas se to ne tiče.
    Nasilja i nasilnika u porodicama ima u svim društvenim slojevima. Nije, dakle, samo siromaštvo problem. Radi se o daleko kompleksnijem pitanju.

    Reply

Оставите одговор на Vladimir Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.