Još jedan pokušaj mladih Valjevaca da pošalju poruku o tome da ne žele da žive u zagadjenom gradu ovih dana ogleda se u zanimljivim plakatima na brojnim mestima u gradu. Dok Toplane u Srbiji pripremaju projekte za prelazak na biomasu, Valjevo koje je bilo prvo u nameri promene energenta , ostaje i dalje jedna od najzagdjenijih gradova u Srbiji.
Grupa mladih Valjevaca skrenula je pažnju javnosti ovih dana izlepivši neobične plakate po gradu koje šalju poruku „Da Valjevo prodiše“. Slična akcija realizovana je prošle godine kada su na spomenicima u gradu osvanule maske. Ipak sve ovo čini se nedovoljnim da bi Valjevo zaista prodisalo , s obzirom da se ideja o prelasku na biomasu neće realizovati.
Još u martu je objavljeno “ U nastavku projekta prvih 10 toplana u Srbiji počeće sa realizacijom planova prelaska sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Tehničku podršku pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a finansijsku Nemačka razvojna banka (KfW), projekat je vredan je 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit KfW-a, dva miliona poklon (grant) ove banke, a pet miliona dar Vlade Švajcarske”. Valjevo je bilo medju tim gradovima, što I ne čudi s obzirom da se Valjevo svrstalo u red gradova sa najzagadjenijim vazduhom.
Namera Vlade Srbije da se mazut povuče iz upotrebe kao energent u više navata je promovisana na nacionalnim medijima, što je ujedno bio signal Toplanama da započnu projektu dokumentaciju kako bi se projekat I realizovao. Valjevo je započelo radove na promeni anergenta sa čime se saglasila I Skupština grada , ali je potom gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović jasno rekao u emisiji na Studiu B da od tog projekta Valjevo odustaje jer je u pitanju “medicinski upadljiva ideja”.
Shodno ovom izrazu prvi čovek Valjeva za ostatak Srbije pa I srpsku Vladu smatra da raspolažu “medicinski upadljivim idejama”. Na žalost ovde se nije mislilo na medicinski upadljive brojke I pokazatelje obolelih od bolesti pluća I carcinoma.
Prave zime u Valjevu još nema I temperature su prilično visoke, a gradska Toplana je počela svoju sezonu. Zagadjenje će svakako biti veće onda kada temperature padne I sa loženjem krenu I individualne kotlarnice kojih je u Valjevu oko 80%.
Srbija raspolaže biomasom vrednoj kao 3,3 miliona tona nafte, što je 64 odsto svih obnovljivih izvora, naveo je Vojislav Milijić iz Nacionalne asocijacija za biomasu Srbije na jednom skupu o biomasi 2015. godine. Tada je naveo da je potencijal poljoprivredne biomase kod nas procenjen na 1,7 miliona tona (evivalentne nafte), a drvne na 1,5 miliona tona. Najviše poljoprivredne biomase se dobija od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i šećerne repe, naveo je Milijić.
Kako je Mondo objavio početkom ove godine od te 2015. godine do danas, uz podršku programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, realizovana su dva inovativna projekta u oblasti razvoja održivog tržišta bioenergije.Jedan od tih projekata – prelazak na biomasu kotlarnice koja biomasom snadbeva školu, predškolsku ustanovu, Dom zdravlja, Kulturni centar i Opštinsku upravu – realizovan je u Opštini Priboj, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave i tehničku podršku GIZ-a.Ova opština je i jedna od deset koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Ugovoreni projekat trebalo bi da bude završen do 2019. godine.
Za razliku od Priboja Grad Valjevo ne samo da ne želi biomasu već je proteklih meseci raspisan tender za nabavku još jednog kotla za Šestu školu na mazut.