Valjevski odbornici izglasali su još jedno povećanje sopstvenih naknada. Od januara 2027. godine mesečno će dobijati 33 odsto prosečne neto zarade u Srbiji, a šefovi odborničkih grupa 36 odsto. Prema sadašnjoj osnovici, to je oko 40.000, odnosno 43.700 dinara. Za šta se naknada povećava? I šta su za povećanje uradili oni koji se nikada nisu javili za reč?
Povećana naknada odbornicima-Skupština grada Valjeva
Predlog predsednika Skupštine grada Slobodana Gvozdenovića podržalo je 27 od 31 prisutnog odbornika. Četvoro odbornika opozicije bilo je protiv. Rezultat glasanja Gvozdenović je uz osmeh prokomentarisao: „Vrhunska hipokrizija“.
Veći iznos, isti uslovi
Valjevski odbornici primaju 25.000 dinara mesečno, a šefovi odborničkih grupa 28.000 dinara, što je daleko više od nekadašnjih 5 000 koliko je iznosila naknada . Sada novom odlukom iznosi nakande biće povećani i vezani za procenat republičke zarade .
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji iznosi 121.346 dinara. Na toj osnovici odborniku bi pripadalo 40.044 dinara, a šefu odborničke grupe 43.685 dinara mesečno. To je oko 60 odsto više za odbornike i 56 odsto više za šefove grupa.
Koliko će tačno dobijati od januara, zavisiće od tada poslednjeg objavljenog podatka o prosečnoj zaradi. Novac će, kao i do sada, biti obezbeđen iz gradskog budžeta.
Radio, ne radio – naknada leže na račun
Sednice može biti ili ne mora. Odbornik može da izađe za govornicu, postavi pitanje, traži odgovor ili predloži nešto. Može i da prećuti ceo mandat. Za mesečnu naknadu ta razlika nije važna.
U valjevskoj Skupštini postoje odbornici koji učestvuju u raspravi, ali i oni koji se nikada nisu javili za reč. Građani za neke od njih znaju samo zato što su pročitali ime na izbornoj listi. Ipak, i njima će pripadati isti procenat prosečne zarade kao kolegama čiji se rad može čuti i videti.
Pa za šta je onda povećanje? Ako nije vezano za učinak, dobijaju li oni koji nikada nisu izašli za govornicu svojevrsnu nagradu za ćutanje? Izmena odluke donosi veći iznos, ali ne daje odgovor na pitanje šta se za taj novac očekuje od odbornika?
Tako dolazimo do realnog pitanja postoji li neka obaveza odbornika kojom se opravdavaju sredstva.
Za poređenje, najniža penzija za zaposlene i samostalne delatnosti trenutno iznosi 31.092,11 dinara, a za poljoprivrednike 24.443,91 dinar.
Odbornička naknada bi, prema sadašnjoj osnovici, bila gotovo 9.000 dinara veća od najniže penzije zaposlenih. Penzioneru je to mesečno primanje na osnovu staža i uplaćenih doprinosa, a poljoprivrednici najbolje znaju koliko je teško zaraditi dinar.
Ništa manje nije bitno ni da Odborniku naknada stiže kao dodatak uz platu, penziju ili druge prihode, ukoliko ih ima.
Novo povećanje posle prošlogodišnjeg
Nije prošlo mnogo vremena od prethodne promene. Vamedia je u novembru 2025. godine pisala da je odlukom donetom u avgustu dotadašnjih 5.000 dinara po održanoj sednici zamenjeno naknadom od 25.000 dinara mesečno. Isplata više nije zavisila od toga da li je sednica održana, a ukinuta je posebna naknada od 1.000 dinara za učešće u komisijama.
Najpre je, dakle, obezbeđena redovna mesečna isplata. Sada je obezbeđeno i njeno usklađivanje sa prosečnom zaradom. Za budući rast naknada neće biti potrebno novo glasanje o povećanju.
Pravo na ovu naknadu ne odnosi se na izabrana lica na stalnom radu, a nova pravila primenjivaće se od 1. januara 2027. godine.
„Vrhunska hipokrizija“ – na čiji račun?
Gvozdenović nije objasnio svoju opasku. Da li je mislio na četvoro odbornika koji su glasali protiv, a kojima će povećana naknada takođe pripadati? Ako jeste, odluku ipak nisu doneli oni. Donelo ju je 27 odbornika koji su podigli ruku za povećanje.
Ili je mislio na ranije iskazivanu brigu za građane sa najnižim primanjima? Na razliku između onoga što se govori kada su tema njihove plate i penzije i onoga što se izglasa kada na red dođu sopstvene naknade? Da li je ta iskazana zabrinutost zapravo bila tema?
Kako god da je predsednik Skupštine mislio, građani će plaćati . I one koji govore i one koji ćute. Naknada će leći na račun. Odgovor na pitanje čime je povećanje zasluženo nije izgovoren, a možda će izbori koji slede dati odgovor?
*Hipokrizija ili licemerje jeste nesklad između stavova i vrednosti koje neko javno zastupa i sopstvenog ponašanja — kada od drugih očekuje ono čega se sam ne pridržava.
za to najo vise izbori
Sram vas bilo
Hoće li ovi śto su glasali protiv da se odreknu povećanja? Ili će možda da daju principijelno, u humanitarne svrhe?
Bruka i sramota.
Sjaši Kurta da uzjaše Murta i tako 36 godina…
Odluka valjevskih odbornika da sami sebi povećaju mesečne naknade i vežu ih za procenat republičke zarade predstavlja ogledalo otuđene lokalne politike. Ovaj potez otvara nekoliko ključnih moralnih i političkih problema:
– Duboko je nemoralno da bilo ko sam sebi direktno povećava primanja iz budžeta građana.
– Činjenica da naknade nisu vezane za prosečne zarade u Valjevu, već za republički prosek, sama po sebi svedoči o neuspehu i lošem upravljanju gradom – jer sopstveni standard svesno dižu na viši republički nivo, dok većina građana živi u znatno lošijim uslovima.
– Podrška pojedinih opozicionih odbornika ovoj odluci pokazuje poraznu istinu da se, kada su u pitanju lične privilegije, pozicija i opozicija suštinski ne razlikuju.
– Uvođenje sistema u kojem novac redovno leže na račun bez obzira na rad, učinak ili to da se neko nikada nije ni javio za reč, pretvara odborničku funkciju u besplatnu apanažu na teret građana.
Kada se svemu ovome doda i ironičan komentar predsednika Skupštine o „hipokriziji“, jasno je da se građanima Valjeva zapravo vređa inteligencija. Odluka kojom se obezbeđuju sigurni prihodi bez obzira na učinak pokazuje da su fotelje i lični interesi ispred interesa grada.
I traze da glasam za njih, necu u cemu je razlika od naprednjaka